Naučnici napravili najveću mapu mozga: Može da promeni način lečenja bolesti

Stručnjaci tvrde da mapa mozga postavlja temelje za narednu eru lekova za lečenje demencije, Alchajmerove bolesti, Parkinsonove bolesti i drugih oboljenja.

Biološki materijal koji čini naše mozgove nije lako istraživati. Razumevanje tog sivog tkiva puno je izazova s kojima se suočava i moderna nauka, koja sada pruža sredstva za manipulaciju najmanjim komponentama naše biologije putem uređivanja gena, suočava se s određenim teškoćama. Međutim, konzorcijum naučnika sada je razvio najopsežniju mapu do sada kako bi bolje razumeli moždane ćelije, u nadi da će pomoći u podsticanju naredne ere lekova koji mogu da leče stanja poput demencije, Alchajmerove bolesti, Parkinsonove bolesti i drugih.

Trenutak je istorijski, prema stručnjacima. Visokokvalitetni pregled koji nova mapa pruža o pojedinačnim ćelijama, koje čine naš mozak, vrsta je naučnog temelja koji istraživači pokušavaju da postave više od deceniju, oružje koje sada može da bude usmereno u borbi protiv neuropsihijatrijskih poremećaja koji redovno zauzimaju visoko mesto među smrtonosnim bolestima kod sve starijeg stanovništva sklonom takvim bolestima.

Mapa, mozak (Unsplash)

Veliki napredak

Alchajmerova bolest bila je šesti vodeći uzrok smrti u SAD 2020. godine. Prema Centru za kontrolu bolesti, do 2060. godine, samo kod starijih Amerikanaca predviđa se da će biti 14 miliona obolelih. Ovaj broj ne uzima čak u obzir desetine drugih neuroloških stanja i njihov uticaj na kvalitet života.

,,To neće rešiti sve bolesti sutra. To je velik napredak za ovu oblast i nešto što će, prema mom mišljenju, brzo postaviti pitanje kako smo ikada istraživali bez ovakvog resursa“, kazao je Ed Lein, vanredni profesor neurologije na Univerzitetu u Vašingtonu, glavni istraživač u Institutu za mozak Allen i ključni član naučnog tima koji je sproveo 21 poseban istraživački rad pružajući neviđeni uvid u osnove našeg uma.

Akademski dokument, u ovoj fazi mapiranja ćelija, delimično finansiran programima iz vremena Obamine administracije kao što je BRAIN Inicijativa, predstavlja, kako sam Lein naziva, svojevrsni nacrt. Mnogo je teže istraživati mozak nego druge organe zbog ranjivosti i složenosti ljudskog mozga, piše Fast Company.

Mozak, mapa (Pixabay)

Razumevanje puteva bolesti

Krajnja nada je da ovaj čvrst temelj, početna mapa različitih komponenti mozga poput mikroglije (koja je umešana u patologije poput Alchajmerove bolesti) i oko 170 milijardi ćelija u mozgu, može podstaći medicinske proboje u budućnosti i pružiti sredstvo za otkrivanje onoga što sada čak i ne možemo da zamislimo uz dalje razumevanje i buduća istraživanja.

Mozak, mapa (Pixabay)

Uzmimo praktične primere Parkinsonove i Alchajmerove bolesti. Naučna zajednica već dugo razume neke od puteva ovih bolesti. Parkinsonova bolest, na primer, snažno je povezana s načinom na koji obrađujemo dopamin, hemijsku supstancu u mozgu koja utiče na sve, od našeg raspoloženja do telesnih pokreta. Alchajmerova bolest povezana je s nagomilavanjem beta-amiloidnih naslaga u mozgu koje mogu da utiču na našu kognitivnu funkciju, od prepoznavanja voljenih do toga da li naša pluća snabdevaju organizam kiseonikom.

,,Dopamin se proizvodi u specifičnim vrstama ćelija u srednjem mozgu koje su odgovorne za proizvodnju dopamina i njegovu upotrebu širom mozga. I to je odličan primer ciljane terapije na nivou ćelija. Alchajmerova bolest takođe utiče na određene vrste ćelija“, rekao je Lein.

Značajno istraživanje

Razumevajući ove gradivne elemente mozga, dodao je on, naučnici mogu da usmere svoju pažnju na efikasne lekove. Baš kao i sa Human Genome Project iz devedesetih godina, verovatno nećemo videti koliko je ovakvo istraživanje značajno godinama ili čak decenijama unapred. Ali Lein, samoproklamovani optimista, prikazuje mapu mozga kao temelj koji svet nauke o mozgu dugo čeka. Ali, prema njegovim rečima, iskorišćavanje naučnog trenutka zahteva više posvećenosti i strateške saradnje između akademske i poslovne zajednice.

,,Sada smo uspostavili GPS sistem. Ovo nas mnogo više približava stvarima koje možemo da učinimo u vezi sa bolestima nego, recimo, sama genetika. Ono što me malo brine je kako ćemo stvoriti resurse tako da celokupna zajednica može da iskoristi ovo, a da ne ostane izolovana u svojoj maloj podoblasti“, objasnio je Lein.

Izvor: BIZLife

Foto: Pixabay, Unsplash