Ko strateški pristupa – taj profitira

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    Lokalizacija privrede

    Ko strateški pristupa – taj profitira

    Piše: Marina Perošević, senior biznis analitičar, Egzakta Advisory

    Marina Perošević, senior biznis analitičar, Egzakta Advisory

    Marina Perošević, senior biznis analitičar, Egzakta Advisory

    Svaka kriza koja je zadesila čovečanstvo u istoriji predstavljala je izazov dotadašnjim načinima života i poslovanja, ali i neku vrstu prekretnice koja je pružala nove poglede i prilike za one koji su bili dovoljno odvažni da ih iskoriste.

    Isti slučaj je i danas, dve godine nakon izbijanja pandemije – svet i dalje pokušava da se izbori sa promenama i posledicama koje ostavljaju dubok trag i na globalnu ekonomiju i na ljudski život. Zatvaranje granica zbog pokušaja sprečavanja ulaska i širenja virusa u većini zemalja je ozbiljno uzdrmalo globalne lance snabdevanja. Zbog novonastale situacije privrede ne mogu da se oslone na međunarodnu razmenu u obimu u kojem su se oslanjale dosad, već se javlja potreba smanjenja zavisnosti od drugih zemalja kroz ulaganje u domaću proizvodnju, tj. potreba okretanja ka razvoju lokalne privrede.

    Lokalizacija je proces strateškog usmeravanja privrede ka razvoju lokalnog poslovanja privrednih subjekata, kao jednog od prioriteta za održivi razvoj i dugoročnu stabilnost.

    Analizom osnovnih makroekonomskih pokazatelja mogu se jasno izdvojiti pozitivni trendovi, koje treba iskoristiti, i negativni trendovi, koje treba preokrenuti radi razvoja domaće privrede Srbije. Usled preduzetih ekonomskih mera i strukture BDP-a u kojoj nema visokosofisticiranih delatnosti koje su najviše pogođene tokom pandemije, Srbija je zabeležila jedan od najmanjih padova realnog BDP-a u Evropi tokom prve godine pandemije. Monetarnom politikom koja je fokusirana na smanjenje referentne kamatne stope utiče se na pad kamatnih stopa i, posledično, na pad troškova zaduživanja i povećanje investicione aktivnosti. Uz povoljnu investicionu klimu, Srbija je u poslednjoj deceniji prikupila 28 milijardi stranih direktnih investicija.

    Mikro, mala i srednja preduzeća čine u proseku 99 odsto udela u ukupnom broju registrovanih privrednih društva

    Mikro, mala i srednja preduzeća čine u proseku 99 odsto udela u ukupnom broju registrovanih privrednih društva

    Sa druge strane, ono što ne ide u prilog našoj zemlji jeste nepovoljna demografska slika. Postoji dugogodišnji proces demografskog starenja, gde najbrojniji deo populacije čini grupa u sedmoj deceniji života, dok se broj mladog radno sposobnog stanovništva smanjuje iz godine u godinu. Ljudski resursi su jedan od ključnih faktora lokalizacije i potrebno je uvesti mere koje će zaustaviti ovaj proces i zadržati mlade stručnjake u Srbiji. Takođe, jedan od potencijalnih rizika vezuje se za projektovanu stopu inflacije, koja je pod uticajem međunarodnih i domaćih rizika u vidu zastoja u lancu snabdevanja, visokih troškova transporta i porasta cena nafte i primarnih poljoprivrednih proizvoda. Sve prethodne faktore treba uzeti u obzir pri formiranju strategije razvoja domaće privrede.

    Uspešno okretanje ka lokalizaciji zahteva pravilan odabir grupa privrednih subjekata koje mogu najviše da doprinesu razvoju ekonomske situacije, kao i industrija koje pokazuju najveći potencijal za napredak u inicijalnom pokretanju procesa lokalizacije. U pogledu izbora kompanija fokus treba prebaciti na razvoj mikro, malih i srednjih preduzeća.

    Mikro, mala i srednja preduzeća predstavljaju kičmu svake privrede i predstavljaju nosioce zapošljavanja i ekonomskog razvoja. Na svetskom nivou ova grupa privrednih subjekata čini, u proseku, 99 odsto udela u ukupnom broju registrovanih privrednih društva i, prosečno, zapošljava 70 odsto radne snage

    dok je učešće u bruto dodatoj vrednosti za razvijene zemlje 50‒60 odsto. Svetska praksa pokazuje da razvoj i osnaživanje ove grupe kompanija dovodi do niza benefita u pogledu rasta inovacija, ekonomskog rasta, održivosti, socioekonomske stabilnosti i smanjenja stope nezaposlenosti. U našoj zemlji pokazatelji su približno isti: ove kompanije čine 99,5 procenata ukupnog broja registrovanih privrednih društva i zapošljavaju približno 70 odsto radne snage, a primetan je porast učešća u bruto dodatoj vrednosti sa 50 odsto na 53 odsto za period 2018‒2019.

    Svakako je zaključak da i Srbija treba da prati pozitivnu svetsku praksu i ide putem razvoja mikro, malih i srednjih preduzeća, kao uslova za razvoj privrede u celini. Prilikom izbora industrija sa najvećim potencijalom za pokretanje procesa lokalizacije može se posmatrati struktura bruto dodate vrednosti (BDV), u kojoj se izdvajaju poljoprivredna i prerađivačka industrija, koje tradicionalno predstavljaju najzastupljenije delatnosti i dominiraju u strukturi BDV-a, ali i IKT i medijska industrija, koje imaju najveći rast – od 13 odsto BDV u 2020, u odnosu na 2019. godinu – sa tendencijom daljeg rasta u narednom periodu.

    Veliki potencijal poljoprivredne industrije leži u prirodnom bogatstvu, koje je nedovoljno efikasno iskorišćeno.

    Srbija, prema poslednjim podacima, ima 29 odsto obradivog zemljišta, što je za samo jedan procenat manje od Holandije, ali je, sa druge strane, neto dodata vrednost u ovom sektoru kod nas skoro jedanaest puta manja u odnosu na Holandiju.

    Izuzetno niske vrednosti dohotka ukazuju na veliki prostor za napredovanje u industriji poljoprivrede kroz podizanje efikasnosti poslovanja gazdinstva. Nisko učešće visokorazvijenih tehnologija u prerađivačkoj industriji glavni je razlog nedostatka visokokvalitetnih i sofisticiranih proizvoda. Promenom tehnološke strukture značajno bi se uticalo na privredni rast, s obzirom na to da je ovo industrija sa najvećim učešćem u BDV strukturi. Posmatranjem strukture trgovinskog deficita robe može se uočiti da je najveći portfolio u izvozu na sirovinskoj bazi, dok se uvoze prevashodno gotovi proizvodi. Ovaj negativan trend se može preokrenuti prvenstveno u segmentu hrane ukoliko se radi na dodavanju vrednosti domaćoj sirovini, čime bi se istovremeno uticalo na razvoj i poljoprivredne i prerađivačke industrije.

    IKT i medijska industrija imaju najveći potencijal za razvoj i ove delatnosti bi u kratkom vremenskom periodu mogle pokazati najveći efekat. Trenutno se može primetiti trgovinski suficit u segmentu usluga koji se odnosi na veliki obim tzv. autsorsovanih usluga. Ulaganjem u ovaj segment, pre svega u IT, moguće je preokrenuti ovaj trend u korist sopstvenih proizvoda i usluga.

    Sprovođenje procesa lokalizacije ostvarivo je isključivo uz struktuiran metodološki pristup i učešće svih zainteresovanih strana. Moguće je identifikovati tri segmenta koja je potrebno razviti, a to su poslovna klima, privreda i potrošači. Za razvoj poslovne klime neophodno je stvaranje pravnog okvira koji će da podržava razvoj domaće privrede, unapređenje rada i efikasnosti organa javne uprave i povećanje transparentnosti ka privredi, kao i kontinuirana podrška privredi. Glavni ishodi ovog segmenta su, između ostalog, podizanje pravne sigurnosti, privlačenje investicija, efikasniji i efektivniji rad organa javne uprave, povećanje transparentnosti i digitalne prisutnosti, veća povezanost privrednih subjekata u industriji, podsticaj inovacija.

    Kada je reč o privredi, fokus je na razvoju i unapređenju izvora finansiranja, razvoju ljudskog kapitala i kulture, konkurentnosti privrede i ulaganju u razvoj i inovacije. Ciljevi koji će se ostvariti u privrednom segmentu jesu uključenost više izvora finansiranja u razvoj lokalne ekonomije, podsticanje konkurentnosti na tržištu, povećanje efikasnosti radne snage, povećanje zadovoljstva radne snage i sprečavanje njenog odlaska, povećanje izvoza proizvoda i usluga. U segmentu potrošača potrebno je uticati na razvoj svesti i izmenu njihove kulture kroz marketing i njihovu edukaciju, što će dovesti do veće kupovine domaćih proizvoda, šire svesti o kvalitetu domaćih proizvoda na lokalnom i globalnom tržištu, te veće povezanosti privrede i potrošača.

    Srbija se nalazi u jedinstvenoj prilici da iskoristi trenutnu kriznu situaciju, kao i sve prateće trendove koji dolaze uz nju, kreirajući strategiju koja vodi lokalizaciji privrede.

    Okretanjem ka lokalizaciji privrede mogu se ostvariti veliki benefiti u pogledu jačanja tržišne konkurentnosti, unapređenja životnog standarda, otvaranja radnih mesta i sprečavanja odlaska radno sposobnog stanovništva, tehnološkog razvoja, kao i obezbeđivanja dugoročne stabilnosti. Potrošači su sve više zainteresovani za domaće proizvode, pre svega zbog njihove dostupnosti i njihovog kvaliteta, što je dodatni benefit i osnova za kreiranje novih i učvršćivanje postojećih domaćih brendova na tržištu.

    Izvor: BIZLife Magazin

    What's your reaction?

    Ostavite komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

    developed by Premium Factory. | Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE