„Ovo je autentični izraz ženskog bića” – ovim rečima je Biljana Jotić, istoričarka umetnosti, kustoskinja i direktorka Muzeja primenjene umetnosti u Beogradu, otvorila prvu samostalnu izložbu Nine Milović, sačinjenu od apstraktnih skulpturalnih slika. S autorkom razgovaramo za letnji dvobroj magazina BIZLife.

• Oni koji vas poznaju privatno znaju da dosta vremena provodite u studiju za slikanje i vajarstvo. Ipak, široj javnosti je, verovatno, bilo iznenađujuće da ste svoj hobi konceptualizovali u svoju prvu samostalnu izložbu – „She is divine”. Kako, kada i zašto su nastajali vaši radovi koje smo imali priliku da vidimo u galeriji „Štab”?

Umetnost je oduvek prisutna u mom životu i daleko je od hobija, jer je stvaranje, kreiranje i realizacija svih mojih koncepata – potreba. Nakon dugogodišnjeg muzičkog obrazovanja, tokom studija dizajna i studija jezika, svoje slobodno vreme jesam provodila u slikarskim i vajarskim ateljeima, što jeste dodatno doprinelo razvoju moje kreativnosti i inspirisalo me da svoju viziju savremenog izraza jedne žene i prave ženske energije prikažem kroz sve što radim – kako u magazinu „Wannabe” tako i kroz svoju modnu kolekciju, a sada i kroz skulpturalne slike. Koncept „Božanstvene žene” i njenih karakteristika nešto je što je u mojim mislima dugo prisutno, samo je trebalo vreme da se to kao projekat realizuje, jer je izvedba ovakvih radova vremenski i fizički zahtevna.

• Svako kreativno delo je neki vid oslobađanja. Šta ste ovim poduhvatom oslobodili iz sebe?

Stalno za sebe govorim da sam žrtva sopstvenih ideja i da stvaram da bih živela. Za mene je svaki projekat – bez obzira na to da li je reč o slici, kolekciji odeće ili produkcijskom projektu na kojem radim sa timom – oslobađajući, jer imam previše ideja, koje vremenom postaju teret, pogotovo ako se ne realizuju brzo. To je bio slučaj i sa ovim skulpturalnim slikama. Trebalo je vremena da pronađem način kako ću preneti vizije koje imam i u kom materijalu mogu da ih izvedem. Bilo je mnogo neuspelih pokušaja i unutrašnjih borbi, bolova u leđima i rukama i pomisli da mi sve ovo nije trebalo, pogotovo iz perspektive nekoga ko već mnogo toga radi. Ali unutrašnji osećaj mi je govorio da ovo moram da uradim zbog sebe, jer prvi put radim nešto ovako lično i intimno i na ovaj način.

• Imajući u vidu vašu umetničku zaleđinu, od klasične muzike do studija dizajna, pretpostavimo da vam nije bilo svejedno kada ste ušli u svet medija, marketinga, pa možemo reći i korporacija. Šta je ono što sa sigurnošću možete reći o medijima i svom obitavanju u njima?

Oduvek sam bila veliki fan fashion, lifestyle i entertaiment medija – bilo da su u pitanju onlajn portali, štampana izdanja ili određeni TV formati, pa mogu da pričam samo o njima i kroz vizuru onoga što radimo u okviru magazina „Wannabe”. Za mene je to oduvek bio svet koji ulepšava život i kreira magiju koja nam je svima potrebna, tako da je ulazak u medije i marketing bio još jedan ostvareni san.

U skladu sa tematikom koju mi, kao portal i produkcija, obrađujemo kroz tekstove, fotografije i video-formate, i saradnje sa velikim korporacijama nešto su na šta sam lično ponosna, kao i svi mi u timu, pogotovo ako uspemo da, na primer, spojimo umetnost fotografije i veštinu marketinške prodaje, tako da je naše iskustvo vrlo pozitivno. Kreativnost i dobru estetiku niko do sada nije odbio. Prepreka ume da bude veličina tržišta, time i budžeta, i to što su svi veb-mediji godinama bili u istom košu i delili isti budžet, bez obzira na tip medija. Nišni mediji sa premijum sadržajem koji je prilagođen komunikaciji na društvenim mrežama vremenom su postali traženiji.

• Ljudi često spominju „nove medije”, misleći na nove digitalne formate i platforme, poput podkasta. Šta su, prema vašem mišljenju, novi mediji? Da li je vaša izložba novi medij?

Nove medije dovodim u vezu sa digitalnom komunikacijom, bilo da je reč o portalima ili bilo kojim drugim platformama i mrežama. A što se tiče mojih radova, u pitanju su skulpturalne slike koje su nastale na vrlo „old school” zanatski način, koje nisu postale neka NFT kolekcija i, osim promocije u medijima i na mrežama, nemaju baš vezu sa digitalnom erom.

• Kako vrednujete umetnost? Da li ona mora da bude vidljiva? Da li treba da bude profitabilna? Šta je merna jedinica za umetnost u kapitalizmu?

Za mene je umetnost sve. Umetnost je potreba, umetnost leči, umetnost daje toliko dimenzija života, umetnost nam daje slobodu i nadu i, ako će išta zauvek spasavati svet – biće umetnost, jer ona dopire do svih. Sa druge strane, iako je činjenica da nam svima treba, umetnost je u današnje vreme teško održiva ako je neprofitabilna, pogotovo što je svima dostupna više nego ikad, pa samim tim, i hiperprodukovana.

Umetnost u savremenom društvu mora da zadovolji potrebu za novim, ali i za prepoznavanjem, da iznese emocije i stavi ih u perspektivu; posao umetnosti je terapeutski – tako da umetnik izrazi ono što doživljava i podstakne doživljaj konzumenta. U tom smislu, to je, možda, njena najvažnija vrednost. Pored toga, postoji još jedna merna jedinica, a to je: „Uspevam da preživim od svoje umetnosti.”

• Svi imamo različite početne pozicije i okolnosti u kojima smo gradili karijere. Ipak, ako bi trebalo da izdvojite neku sugestiju za mlade ljude i preduzetnike, nešto što se u vašem slučaju ispostavilo kao vrlo korisno za poslovni razvitak – šta bi to bilo?

Preduzetništvo nije za svakoga. Emotivno i psihički je kao rolerkoster koji nikad ne staje, tako da dobro razmislite da li ste spremni da živite 24/7 ono što radite, sa stalno povišenim adrenalinom. Ako ne računamo školovanje, dva fakulteta koja nemaju nikakve veze sa biznisom, krenula sam „od nule”, i bez novca i bez poslovnih konekcija, sa 24 godine. Imala sam samo ideju, opsesivni fokus i još fanatičniju upornost. Bitno je da kažem da sam od samog početka imala i poslovno partnerstvo, koje ume mnogima da bude izazov, ali meni je značilo, jer sam imala nekog ko me razume i nekog sa kim sam delila isti cilj. Nakon svih ovih godina i svega što sam prošla kroz sve svoje preduzetničke poduhvate, jedino što mi je bitno jeste da i dalje imam tu ludačku energiju kao na samom početku – jer nema odustajanja.