Koristite pravilo „X-25“ da saznate koliko su zaista zauzeti vaši „uvek u gužvi“ prijatelji
Dok je radila istraživanja za svoju knjigu o upravljanju vremenom i produktivnosti, Laura Vanderkam pitala bi ljude,
„Koliko sati nedeljno radite?“
Često bi dobijala odgovore kako se ljudi „ubijaju“ od posla, i da rade i po 60 sati nedeljno, odnosno da dolaze na posao u 8, a radno mesto napuštaju tek u 20h. A onda bi im postavila pitanje
„Koliko ste sati radili juče?“
Onda bi čula odgovore poput, „Eto baš juče sam malo zakasnio. Bila je strašna gužva.“ Ili „Za pauzu sam izašla na malo duži ručak sa kolegama.“ Ili „Juče sam morao malo ranije da izađem jer sam imao obaveze uveče.“
Hm, 60 sati?
Vanderkam kaže da ljudi ne dodaju namerno više radnih sati nego što to zaista jeste. To je više zato što kada nam neko postavi pitanje koliko nedeljno radimo, imamo na umu sliku savršenog radnog dana – u kome radimo čim stignemo u kancelariju (ili sednemo za računar) pa narednih 8-10 sati, ili više.
„Ali, retko koji dan je savršen, što bi značilo da radimo mnogo manje nego što mislimo,“ kaže Vanderkam za Business Insider.
Vanderkam je autorka nekoliko knjiga, među kojima je i najskorija „I Know How She Does It“, u kojoj je pokušala da sazna koliko ljudi zaista rade. Koristila je pravilo „X-25“ – Ako je njihova procena da rade više od 75 sati nedeljno, oduzmite bar 25 sati.
To naravno ne znači da ne rade dovoljno, ili da se ne trude, ili da nisu umorni na kraju radnog dana. Ali, ako imaju na umu da ne rade baš sve vreme, onda mogu da se usredsrede na to vreme kada ne rade za posao, da rade nešto za sebe i svoje lično ispunjenje.
Vanderkam se fokusirala na žene sa visokom zaradom, i saznala da rade u proseku oko 44 sati nedeljno, što je samo 9 sati manje od prosečne zaposlene majke sa punim radnim vremenom.
Druga istraživanja su pokazala da ako tehnički radimo 60 sati nedeljno, većinu tog vremena nismo produktivni. Najčešće zato što je teško biti fokusiran sve vreme. Najnoviji trendovi u poslovanju idu ka tome da se smanji broj radnih sati, ali da zaposleni budu produktivniji. Što je još bitnije, kada imaju više slobodnog vremena (za sebe i porodicu), oni su srećniji, zadovoljniji, njihov privatni život ne pati, a sve se to dalje odražava pozitivno na posao.
[preporucene_vesti ids=“245792″]
U jednom istraživanju „Harvard Business School“ iz 2015. godine, istraživači su zaključili da to što su neki zaposleni dostupni sve vreme postaje više statusni simbol. Drugim rečima, ne moraju uvek odmah da odgovaraju na mejl, ali rade jer ih to čini važnima.
Izvor: BIZLife
Foto: Pixabay
Piše: N.V.
