Koliko su opravdane želje bankarskih klijenata da ih država zaštiti od skoka mesečne rate?

Piše: Srđan Mrđa, ekonomista

Krediti vezani za švajcarski franak, bilo da su keš krediti na rok od nekoliko godina ili stambeni krediti na rok od 30 godina, nekada su bili normalna pojava pre svega zbog stabilnosti švajcarske valute i malih dnevnih oscilacija u odnosu na evro. Od svetske ekonomske krize situacija se okrenula. Švajcarac je ojačao skoro pa duplo dok se evro nalazi na približno istom nivou poslednjih godina iako je imao skok sa 70 na preko 110 dinara za period od 2009.do 2015. Koliko su opravdane želje bankarskih klijenata da ih država zaštiti od skoka mesečne rate?

Uduženje građana okupljenih oko ideje da se svi krediti u švajcarcima konvertuju u evro tako da im se visina mesečne rate vrati na staro, izraženo u dinarima, već godinama traži zaštitu kako od Narodne banke Srbije tako i od Vrhovnog kasacionog suda. Podsećanja radi, Vrhovni sud već je dao svoje mišljenje kada su troškovi naknade kredita u pitanji i nedvosmisleno stao na stranu građana odnosno klijenata kojima su banke bile dužne da vrate novac naplaćen u ove svrhe.

Pojedine zemlje iz regiona, pre svega Hrvatska, našle su model zaštite klijenata i prelazak sa kredita vezanih za švajcarce na one vezane za evropsku valutu a sav trošak pao je na teret države. Na taj način država je zaštititila korisnike kredita i na neki način preuzela trošak svetske ekonomske krize i jačanje švajcarskog franka u odnosu na ostale svetske valute.

Poučeni ovim primerom, klijenti u Srbiji s pravom traže i da naša država učini isto kako se ne bi dešavalo da rate vremenom rastu a da se ostatak duga vremenom povećava iako se po svim zakonima matematike mora vremenom smanjivati. Iz Narodne banke više puta su izjavili da su svojevremeno upozoravali klijente da će pre ili kasnije neminovno doći do skoka švajcarske valute. Pojedine banke čak su nudile klijentima da uz određenu naknadu odnosno kursnu razliku između švajcarca i evra, pređu na kredite u evrima. Iako se tada činilo da je to neisplativo, sa ove vremenske distance bilo je daleko povoljnije nego danas.

Danas imamo situaciju da klijent koji je uzeo stambeni kredit indeksiran u švajcarcima koji je vredeo tada 60-ak dinara dok danas vredi preko 100, za 10 godina ne da nije otplatio deo duga već mu se ostatak duga čak i povećao pre svega zbog skoka kursa švajcarskog franka. Zvuči pomalo nenormalno ali matematički sve je ispravno. Svaki kredit ima kamatu na osnovu koje se računa mesečna rata izražena u toj valuti. Množeći sa kursem dobija se dinarski iznos koji klijent mora da plati svakog meseca banci. Tako je, na primer, rata od 300 švajcaraca pre 10 godina iznosila oko 18000 dinara, dok danas iznosi preko 30000 dinara kada se pomnoži sa kursem. Po istom principu i ostatak duga se povećao.

Iako će klijenti kriviti banku, banka apsolutno nema veze sa skokom cene rate. Unapred definisana pravila i uticaj kursa jasno su navedena u ugovorima o kreditu. Jedino čemu se građani mogu nadati jeste pomoć države koja bi izvršila konverziju u evre tako da ta rata bude na približno sličnom dinarskom nivou kao pre 10 godina. Troškove naravno trebalo bi da snosi država kao što je to slučaj u nekim državama u okruženju.

Ipak ostaju pitanja: šta ako i evro za 10 godina ojača u odnosu na druge valute? Šta ako se dinarska rata za nekoliko godina duplira pa imamo istu situaciju kao sa švajcarcima? Da li će i tada država morati da interveniše? Možda je ipak rešenje u čistim dinarskim kreditima. Iako je kamatna stopa nešto veća makar nećete imati glavobolju oko deviznog kursa.

Izvor: BIZLife

Foto: Pixabay