Kako šestodnevna radna nedelja u Grčkoj može da im ugrozi produktivnost

Grčka je uvela šestodnevnu radnu sedmicu, koja je stupila na snagu 1. jula 2024. godine, sa ciljem povećanja produktivnosti i borbe protiv stalnih problema nezaposlenosti. Od maja 2024. stopa nezaposlenosti u Grčkoj iznosi 10,6 odsto, što pokazuje pad u odnosu na prethodne godine, ali i dalje odražava značajne ekonomske izazove. Zato se postavlja pitanje: da li je najbolji način da se prevaziđu ovi izazovi produženje radne nedelje?

Nova politika je izazvala široku debatu. Da li će Grčka videti povećanje produktivnosti i poboljšati svoje ekonomske uslove ili ova odluka ima veće šanse da dodatno stagnira radnu snagu i naruši njihovu etiku i moral? Hajde da istražimo obe strane medalje.

Grčka – stopa nezaposlenosti

Zašto je Grčka u poziciji koja zahteva tako drastičnu promenu? Odgovor je prilično jednostavan – zemlja se suočila sa značajnim ekonomskim poteškoćama tokom protekle decenije, posebno od dužničke krize početkom 2010-ih, u kojoj je stopa nezaposlenosti porasla na skoro 28 posto u 2013.

Očigledno neodrživo, Grčka je uradila odličan posao vraćajući stopu nezaposlenosti na 10,6 odsto, a to ukazuje na oporavak. Međutim, sve je relativno. U stvari, 10,6 posto ostaje jedan od najviših procenata u evrozoni. Grčka vlada je morala da učini više, a ova odluka da se uvede šestodnevna radna nedelja je stoga vođena potrebom da se podstakne ekonomska aktivnost i smanji nezaposlenost.

Grčka je prva evropska zemlja koja je uvela ŠESTODNEVNU radnu nedelju

Prednosti šestodnevne radne nedelje

Prva mogućnost je da bi šestodnevna radna nedelja mogla da dovede do većeg ukupnog učinka. Povećanjem broja radnih dana, preduzeća mogu da postignu konzistentniju produktivnost i smanje zastoje. Preduzeća maksimiziraju korišćenje svojih resursa u ovakvoj postavci, i fiskalno i lično. Međutim, dok dodatno korišćenje može da podstakne ekonomski rast i smanji nezaposlenost, veća je verovatnoća da će ljudi doživeti sagorevanje u timu i da će im pasti moral. Šta je rezultat toga? Smanjenje produktivnosti.

Postoji mnogo delova slagalice. Neki sektori, posebno oni koji se oslanjaju na kontinuirano poslovanje, mogli bi da imaju koristi od produžene radne nedelje. Više radnih dana može da dovede do veće proizvodnje i angažovanja kupaca za industrije poput proizvodnje i usluga, što bi moglo da pomogne preduzećima da se brže oporave u još uvek krhkoj ekonomiji.

Grčka je naizgled dobila nagoveštaj o tome, jer će novi zakon da važi samo za zaposlene u privatnim preduzećima i proizvodnim pogonima koji rade 24 sata dnevno, uključujući određene maloprodajne i poljoprivredne radnike.

Osim toga, zakon (konkretno Zakon 5053/2023), koji je parlament usvojio krajem 2023. godine, pojašnjava da je dodatni dan/sati zaposlenog ograničen na 8 sati. Poslodavci takođe mogu da odluče da li radnik treba da dođe i radi ovaj šesti dan. Postoji fleksibilnost, koja bi mogla da bude ključna za uspeh taktike. Podsticaji su takođe prilično značajni – zaposlenima bi bilo plaćeno 40 odsto prekovremenog rada.

Grčka (Freepik)

Nedostaci i alternative

Uprkos potencijalnim prednostima, definitivno nije garantovano da će za Grčku biti sve plodotvorno. Mnogo istraživanja i praktičnog iskustva sugerišu da produženje radne nedelje možda nije najefikasnija strategija za povećanje produktivnosti.

Duže radno vreme može da dovede do sagorevanja zaposlenih, smanjenog zadovoljstva poslom i niže ukupne produktivnosti na duži rok. Studija iz 2014. koju je sproveo Univerzitet Stanford otkrila je da produktivnost po satu značajno opada kada radna nedelja prelazi 50 sati i tako naglo opada nakon 55 sati da više nema smisla raditi, piše Entrepreneur.

Štaviše, kvalitet rada može da opadne kada su zaposleni prezaposleni. Kreativni i kognitivni zadaci, koji su ključni u mnogim modernim industrijama, često se bolje obavljaju uz adekvatan odmor i izbalansiran raspored posla i života.

Očigledno, svi imamo različite stilove rada, ali trenutni pomak ka daljinskim i asinhronim modelima rada koristi radnoj snazi uopšte. Fleksibilnost može da poboljša produktivnost i dobrobit zaposlenih, sve dok pažljivo birate svoje zaposlene.

Prihvatanje savremenih praksi rada

Da bismo krenuli dalje od ove poslednje tačke, znamo da Grčka ne može da bira svoje zaposlene, pa zato nema luksuz da precizno odredi industrije ili metode rada za određene radnike.

Zato se nameće pitanje da li bi mogli da imaju više koristi od prihvatanja modernih radnih praksi koje se fokusiraju na fleksibilnost, rad na daljinu i asinhronu komunikaciju kao načine za poboljšanje rezultata.

Studije su pokazale da je posvećenost asinhronoj komunikaciji i saradnji smanjila količinu sastanaka u realnom vremenu koje timovi imaju do 38 odsto. Ko zna šta bi moglo da se dogodi kada bi se Grčka fokusirala i uložila u efikasnost trenutne 40-časovne radne nedelje umesto da ovo ostane u velikoj meri slično, a da se samo poveća vreme koje ljudi provode radeći.

Da bismo pružili pozitivan kontekst ovom obrazloženju, možemo pogledati kompanije kao što su Atlassian i Slack, koje su prijavile veće zadovoljstvo i produktivnost zaposlenih minimizirajući sastanke i fokusirajući se na rezultate, a ne na radne sate.

Iako ova odluka ima smisla u ekonomskom kontekstu Grčke, ključno je razmotriti potencijalne dugoročne uticaje na dobrobit i produktivnost zaposlenih i, kao takve, alternative za optimizaciju trenutnog formata grčke radne kulture i postizanje ravnoteže između ekonomskog rasta i morala.

Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.

Izvor: BIZLife

Foto: Freepik