Kako se gradi u Turskoj pa su čitavi gradovi POTONULI?
Scene hiljada zgrada pretvorenih u ruševine u južnoj Turskoj i severnoj Siriji nakon smrtonosnog zemljotresa jačine 7,8 stepeni po Rihterovoj skali od ponedeljka — i njegovih mnogih naknadnih potresa — nisu iznenađenje za građevinskog inženjera Džonatana Stjuarta.
„To smo već videli“, kaže Stjuart, profesor inženjerstva na Univerzitetu Kalifornije u Los Anđelesu, koji je bio deo tima za procenu infrastrukture koji je poslat u Tursku nakon velikog zemljotresa koji je pogodio sever zemlje 1999. godine.
U to vreme, kaže on, „bio je ogroman gubitak života u zgradama koje su podsećale na palačinke“.
Premotajte video snimke unazad do ponedeljka, videćete upravo ovakve prizore uništenja koji prikazuju zgrade čiji su spratovi naslagani kao „palačinke“, kao i prolaznike koji beže da spasu svoje živote.
Zemljotres, Turska, ruševine (Beta/AP)
Ovaj region je jedan od najpodložnijih zemljotresima na svetu, jer se nalazi u oblasti gde se susreću tri tektonske ploče. Pored zemljotresa iz 1999. godine u kojem je poginulo više od 17.000 ljudi, Turska je takođe doživela veliki zemljotres 2011. godine u kome je poginulo više stotina ljudi.
Ovoga puta, broj mrtvih u Turskoj već premašuje 15.000, a u susednoj Siriji, gde je infrastruktura već bila narušena nakon godina građanskog rata, situacija nije puno bolja.
U obe zemlje je pod ruševinama pronađeno hiljade ljudi, a za mnogima se traga. Prema preliminarnoj proceni Turskih zvaničnika srušeno je oko 3.000 objekata.
Starije zgrade su se brzo raspale kada je počelo podrhtavanje
Zašto je palo toliko zgrada? Stjuart kaže da je za zgrade u Turskoj koje su više od tri sprata, uobičajena tehnika izgradnje korišćenjem armiranog betona.
„Obično su stubovi i grede betonski“, kaže on. „A onda postoji neka vrsta zidanog bloka za ispunjavanje unutar ovih okvira, koji se vrlo brzo raspada kada počne podrhtavanje.“
Namaste Istanbul expresses its condolences to the families of those affected by the #earthquake. In this time of distress, we would like to reassure them that they remain in our thoughts & prayers.#earthquakeinturkey #depremsondakika #depremden #Türkiye pic.twitter.com/RRdNVLORgr
— Namaste İstanbul (@NamasteIstanbul) February 9, 2023
Abbie Liel, inženjerka i profesorka na Univerzitetu Kolorado Boulder, kaže da se ta procena prilično poklapa sa onim što je videla na fotografijama razaranja u Turskoj.
Umesto ove vrste krhke konstrukcije, kaže ona, projektovanje zgrade da izdrži zemljotrese znači uračunavanje „sposobnosti da se deformiše“.
Stotine ljudi poginulo u RAZORNOM zemljotresu u Turskoj i Siriji (FOTO/VIDEO)
„To uključuje stavljanje puno armature na sva prava mesta“, kaže ona.
Kit Mijamoto, stručnjak za inženjering otpornosti na katastrofe koji se sprema da ode u Tursku kao deo tima inženjera, kaže da su građevinski propisi usvojeni nakon zemljotresa 1999. u blizini Izmita dobri, ali da su mnoge građevine napravljene pre donošenja tih pravila.
„Sve što je napravljeno pre 2000. godine može se smatrati veoma opasnim“, kaže on. Dalje, čak i sa novijim građevinskim propisima, sprovođenje „nije jako robusno“, tako da čak i neke od najnovijih konstrukcija nisu nužno u skladu sa standardima. „Kontrola kvaliteta na terenu je zaista važna“, kaže on.
Više čelika jednako struktura otpornija na potres
Količina čelika i vrste betona u zgradi mogu da naprave razliku između građevina koje još uvek stoje nakon zemljotresa i onih koje leže u ruševinama, kaže Alana Simpson, viši specijalista za upravljanje rizicima od katastrofa u Svetskoj banci sa sedištem u Bukureštu.
„Zgrade napravljene od čelika bi zapravo prilično dobro reagovale na zemljotrese jer su malo fleksibilne“, kaže ona. „Dakle, što je više čelične armature u zgradi, veća je verovatnoća da će ona otporno reagovati“.
Zemljotres, Turska, ruševine (Beta/AP)
Ona kaže da su građevinski propisi u Turskoj ponovo ažurirani 2018. Ali „nasleđene zgrade“ u zemlji su i dalje ranjive, a to važi i za veći deo ostatka sveta, kaže ona. „To je globalni problem.“
Takođe je važno napomenuti da je zemljotres od ponedeljka bio toliko jak i plitak da biste „u skoro svakom delu sveta gde bi se dogodio sličan zemljotres videli značajnu štetu na starijim zgradama“, kaže Simpson.
Što se tiče izgradnje sigurnijih zgrada, „treba mnogo više vremena nego što bi se iko nadao da će se obnoviti nakon tako velike tragedije“, kaže ona. „To je skupo i potrebno je mnogo koordinacije i informisanja javnosti“, prenosi NPR.org.
Izvor: BIZLife
Foto: Beta/AP
