Kako nas preporuke sa mreža nesvesno oblikuju – algoritamska ishrana
Zamislite da noću listate TikTok, a na „For You“ stranici iskače video: mlada influencerka obećava „čudesne rezultate“ desetodnevne dijete sa jajima. Zaintrigirani, pogledate ga do kraja – i od tog trenutka algoritam počinje da vam servira sličan sadržaj.
Sutradan je vaš feed preplavljen ekstremnim planovima ishrane, „detoks“ napicima i dramatičnim pre i posle transformacijama. Neprimetno, počinjete da razmišljate: da li bih i ja trebalo da promenim svoju ishranu? Upravo ovako algoritamski sistemi preporuka na društvenim mrežama nesvesno oblikuju naše izbore u ishrani, pretvarajući viralne trendove u opšteprihvaćene navike.
Autor: Lazar Jovanović, Chief Digital and AI Officer, Represent system
Photo: Represent communication
Moć algoritama u formiranju trendova ishrane
Društvene mreže poput TikToka, YouTubea i Instagrama oslanjaju se na AI algoritme koji personalizuju sadržaj prema našim interesovanjima i ponašanju. Ako korisnik pokaže i najmanje interesovanje za određeni tip sadržaja – recimo za keto recepte ili savete za mršavljenje – platforma će mu sve češće prikazivati slične objave. Tako nastaje svojevrsna petlja: što više gledamo, to više dobijamo. Stručnjaci upozoravaju da ovakav mehanizam može iskriviti našu percepciju realnosti. TikTok algoritam, na primer, vrlo efikasno „pogodi“ teme koje nas zanimaju, ali time može i pojačati postojeće predrasude i nezadovoljstva. Jedna naučna analiza ističe da algoritam koji „prilagođava sadržaj prema onome što je korisniku privuklo pažnju“ može da „izobliči realnost i pogorša postojeće sklonosti ka problemima slike o telu“. Drugim rečima, ako tinejdžerka nesigurna u svoj izgled počne da gleda video snimke o dijetama, vrlo brzo će biti zatrpana ekstremnim primerima „savršene“ figure, što dodatno pothranjuje njenu nesigurnost.
Sa preko milijardu korisnika mesečno, TikTok je postao ogroman izvor informacija o hrani i zdravlju za mlade. Međutim, šta algoritam favorizuje? Nije nužno ono što je najtačnije, već ono što je najprivlačnije. Studija Univerziteta u Sidneju (2024) pokazala je da platforma daje prioritet sadržaju sa visokim nivoom angažovanja (“viralnosti”) u odnosu na tačnost informacije. Posledica toga je da se poluistine i netačne tvrdnje mogu proširiti brže nego ikada. Čak 41% pregledanih nutricionističkih videa na TikToku nije sadržalo dovoljno činjenica da bi se procenila istinitost – mnogi su bili čisto anegdotalni. Drugim rečima, skoro polovina saveta o ishrani svodi se na lična iskustva i tvrdnje bez provere. To potvrđuje i svakodnevna praksa: algoritam ne proverava naučnu utemeljenost sadržaja dok ga preporučuje, već samo meri koliko dugo gledamo i da li klikćemo „sviđa mi se“.
I na drugim mrežama situacija je slična. Instagram i YouTube su posebno snažni u kreiranju prehrambenih trendova jer su vizuelno bogati – slike zdrave činije smutija ili video-snimci spektakularnih transformacija privlače ogromnu pažnju. Jedna recenzija istraživanja utvrdila je da su upravo Instagram (u 50% slučajeva) i YouTube (u 39%) najčešće platforme za širenje dezinformacija o ishrani, mnogo više nego Facebook ili Twitter. Jednostavno rečeno, naše preferencije su postale plen trke za lajkovima: algoritam forsira sadržaje koji donose klikove, a to su često ekstremne tvrdnje ili „magični“ trikovi u ishrani.
Viralna edukacija i zdrava inspiracija – dobre strane algoritma
Nisu svi efekti ovih algoritamskih preporuka negativni. Zapravo, društvene mreže su demokratizovale znanje o ishrani i otvorile prostor da se i edukativni sadržaji rašire poput požara. Mnogi licencirani nutricionisti, dijetetičari i lekari sada koriste TikTok, Instagram i YouTube kako bi dopreli do šire publike, posebno mlađih generacija. Kroz kratke, zabavne video-klipove oni objašnjavaju principe balansirane ishrane, raskrinkavaju mitove (npr. da ugljeni hidrati sami po sebi goje ili da su sva „E“ u hrani štetna) i dele jednostavne zdrave recepte. Takvi viralni recepti motivišu ljude da kuvaju kod kuće i isprobaju nove, hranljive namirnice – kinoja, avokado ili čia semenke su postale popularne delom zahvaljujući društvenim mrežama.
Jedan pozitivan viralni trend u regionu ovih dana nosi naziv #Recovery (oporavak). Mladi na TikToku hrabro dele snimke svog izlaska iz poremećaja ishrane, prikazujući povratak zdravim navikama i prihvatanje sopstvenog tela. Ti iskreni prikazi – poput videa devojke koja kaže: „Ne želim ovu glad ako će me odvesti u grob“ dok odbacuje ekstremnu dijetu – pružaju podršku vršnjacima koji se bore sa sličnim problemima. Ovaj trend podstiče pozitivne poruke i pokazuje da TikTok može postati prostor gde se slavi ozdravljenje, a ne samo nezdravi ideali lepote. Stručnjaci za mentalno zdravlje pozdravljaju ovakve inicijative jer naglašavaju da broj na vagi ne definiše našu vrednost i da je uravnotežena ishrana ključ za dugoročno zdravlje. Tako algoritmi mogu poslužiti i kao saveznik: dobronameran sadržaj ima šansu da dopre do ogromnog auditorijuma, šireći svest o zdravlju i povezujući ljude sličnih interesovanja.
Nova pravila optimizacije: Kraj klasičnog SEO-a i početak LEO i GEO ere
Još jedna dobra strana je što su društvene mreže učinile ishranu zabavnom temom. Viralni izazovi poput pravljenja „zdravih varijanti nezdravih jela“ (npr. proteinski sladoled, čips od kelja ili pizze od karfiola) inspirišu korisnike da se kreativno igraju sa hranom. Кada nešto postane trend, mnogo veći broj ljudi će bar probati – pa makar to značilo da će tinejdžer umesto gaziranog soka napraviti popularni „zeleni smuti“ koji je video na Instagram Reels.
Čak i poznate ličnosti učestvuju u ovim pozitivnim trendovima (sećamo se, recimo, kako je jedna pop zvezda na TikToku podelila recept za svoju omiljenu zdravu salatu, što su mediji preneli, motivišući fanove da urade isto). U idealnom scenariju, algoritam će povezati korisnika sa pouzdanim savetima – recimo, neko ko pretražuje „saveti za dijetu“ dobiće preporuku profila doktorke koja naučno objašnjava principe metabolizma, umesto šarlatana. Na platformama se, doduše, dobra i loša informacija nadmeću za našu pažnju. Zato je važno iskoristiti moć algoritma i pojačati domet kvalitetnih izvora – nešto na čemu insistiraju i stručnjaci za javno zdravlje.
Tamna strana algoritma: dezinformacije i opasne dijete
Na žalost, tu je i druga strana medalje. Iste one mreže koje edukuju, ujedno i dezinformišu. U trci za pažnjom, često pobede sadržaji koji pojednostavljuju ili iskrivljuju istinu. Nutricionisti upozoravaju da se putem društvenih mreža šire takozvane „čudotvorne dijete“ i neprovereni saveti koji mogu biti opasni. “Problemu gojaznosti dodatno doprinose društvene mreže i nezdravi načini mršavljenja kojima je cilj u što kraćem roku skinuti što više kilograma” – primećuje se u jednom regionalnom osvrtuz.
U poslednjih par godina buknuli su trendovi restriktivnih dijeta: od keto i paleo dijete, preko svakakvih postova i detoksa, do bizarnih ideja poput mono-dijeta (jedenje samo jedne namirnice). Tako je krajem 2023. „egg diet“ (dijeta sa jajima) zaludela korisnike TikToka – deset dana se jede gotovo isključivo kuvano jaje uz malo salate. Video-snimci uz hešteg #eggdiet prikupili su na desetine miliona pregleda, a hiljade ljudi hvalile su se gubitkom od 10 kg za 10 dana. Iako zvuči primamljivo, nutricionisti su reagovali sa uzbunom da ovako restriktivan režim može ozbiljno narušiti zdravlje.
Sličnih primera je mnogo. Viralni „detoks“ napici i čajevi postali su gotovo modni trend na Instagramu i YouTubeu. Često ih promovišu i poznate ličnosti – setimo se samo promocija „čaja za ravan stomak“ od strane slavnih influenserki. Ovi proizvodi su predstavljeni kao prirodni način da se očiste toksini iz tela i brzinski smrša. Međutim, iza atraktivnih reklama stoji upitna nauka: tipičan „detox tea“ sadrži biljku senu – prirodni laksativ koji izaziva gubitak vode, dijareju pa i povraćanje. Drugim rečima, ljudi misle da se detoksikuju i mršave, a zapravo rizikuju dehidrataciju i disbalans elektrolita. Zbog toga su neke slavne promotere ovih čajeva stručnjaci i kolege javno kritikovali. Ipak, algoritmi dugo nisu pravili razliku između korisnog recepta za smuti i opasne preporuke da se pije laksativni čaj – sve je to dobijalo svojih pet minuta slave ako bi privuklo dovoljno pregleda.
YouTube takođe ima svoju „tamnu rupu“ nutricionističkih dezinformacija. Dovoljno je da neko krene da gleda video o postu, a platforma će mu predložiti sve radikalnije sadržaje: od 7-dnevnih gladovanja uz vodu, do tvrdnji da se sokom od celera leče teške bolesti. U jednom trenutku, toksični miks wellness influensera i algoritma stvara ubedljiv, ali varljiv svet: recimo, popularni klipovi na YouTube-u reklamiraju neregulisane dijetetske suplemente kao „prirodne imuno-boostere“ bez ikakvih kliničkih dokaza. Ovaj problem je toliko rasprostranjen da je u analizi preko 1.000 YouTube videa ustanovljeno da je više od 40% njih promovisalo suplemente ili preparate čiju efikasnost nauka ne potvrđuje. TikTok nije izuzet – čak petina objava vezanih za ishranu na toj platformi spominje neproverene „detoks čajeve“ ili ekstremne rutine posta, ciljajući prvenstveno tinejdžere opsednute izgledom.
Poseban rizik je što algoritmi neposredno utiču na mlade i ranjive grupe. Unutrašnja istraživanja kompanije Meta (Facebook/Instagram) pokazala su zabrinjavajuće podatke: 17% tinejdžerki reklo je da Instagram pogoršava njihove probleme sa poremećajem ishrane. Stalno izlaganje „savršenim“ telima i upoređivanje sa slavnim influenserima dovodi do negativnog poređenja koje može da rezultira poremećajima ishrane. Psiholozi objašnjavaju da društvene mreže postavljaju toksične standarde lepote – ideal „mršavosti“ se plasira kao ključ zdravlja, sreće i uspeha. U takvom okruženju, nije čudo da se mnogi mladi okreću restriktivnim dijetama ili opasnim trendovima ne bi li dostigli ono što vide na mreži. Influenceri dodatno pojačavaju efekat: mladi ih doživljavaju kao uzore i skloni su da imitiraju njihovo ponašanje. Kada popularna fitnes blogerka svakodnevno pokazuje svoj „savršeno čist“ obrok i promoviše preskakanje večere, njeni pratioci to mogu prihvatiti zdravo za gotovo – pogotovo ako im algoritam konstantno podmeće takav sadržaj, učinivši ga novom normalnošću.
Još jedan ilustrativan primer opasnih viralnih trendova dolazi sa TikToka: takozvano „dry scooping“ ili konzumiranje proteina na suvo. Krenuo je kao fitnes-izazov – tvrdi se da uzimanje punih kašika praškastog proteina ili pre-workout suplemenata bez vode daje nalet energije za vežbanje. Algoritam je ovu bizarnost raširio, pa su milioni gledali takve klipove. Lekari su brzo reagovali sa upozorenjima: samo jedna kašika pre-workout praha sadrži kofeina koliko tri šoljice kafe, uz kreatin i druge stimulativne supstance. Uz to, “suvo” uzimanje znači da se prah može zaglaviti u jednjaku ili izazvati gušenje i napad astme. Posledice po srce su još gore – aritmije, skok pritiska, pa čak i moždani udar ili smrt zabeleženi su kod osoba koje su se igrajući pratile ovaj trend.
Uprkos tome, maske stručnosti na društvenim mrežama su uverljive, a algoritam ih neće razotkriti – to moramo učiniti sami, kritičkim razmišljanjem.
Između edukacije i manipulacije
Algoritamska ishrana – termin koji oslikava kako nam feed diktira šta (i kako) da jedemo – predstavlja dvosekli mač modernog doba. S jedne strane, nikada nismo imali više besplatnih saveta, recepata i motivacije da živimo zdravo na dohvat ruke. Jedan inspirativan post nutricioniste ili kreativan TikTok recept za zdrav obrok mogu pokrenuti lavinu pozitivnih promena u nečijem životu. S druge strane, opasnost vreba u vidu pogrešnih informacija koje se šire podjednako brzo i uverljivo. AI algoritmi su postali tihi režiseri naših navika – često nismo ni svesni koliko su nam ukusi, stavovi pa i odnos prema sopstvenom telu oblikovani onim što nam je servirano na ekranu.
Rešenje nije da se vratimo u pred-internet doba, već da naučimo kako da se informišemo pametno. Pre svega, vredi pratiti proveren stručne izvore na mrežama (diplomirane nutricioniste, lekare, relevantne institucije). Kada naiđemo na novi dijetni trend, treba zastati i postaviti par pitanja: Ko ovo preporučuje? Da li ima dokaza? Kako se ja osećam povodom toga – da li mi budi paničan strah da nešto propuštam (FOMO efekat) ili me motiviše na zdravu promenu? Time možemo prepoznati manipulative obrasce. Takođe, kritičko razmišljanje je naša najbolja odbrana: algoritam možda zna naše navike, ali ne zna šta je najbolje za naše telo – tu odluku moramo doneti mi, informisani znanjem, a ne samo viralnošću.
Na kraju, odgovornost je kolektivna. AI preporuke bi morale biti transparentnije i odgovornije, kreatori sadržaja etičniji u onome što promovišu, a korisnici svesniji uticaja kojem su izloženi. Kao što su širenje znanja i svest o zdravlju dobili novo, moćno oružje u vidu društvenih mreža, tako su i stari mitovi o ishrani dobili pojačanje. Na nama je da taj balans preokrenemo u korist zdravlja. Algoritam može biti saveznik – ako ga naučimo da cenimo kvalitet iznad senzacije. Dok se to ne dogodi, budimo sami sebi kustosi sadržaja: birajmo pažljivo šta konzumiramo (bilo da je to hrana ili informacija), jer od toga zavisi naše zdravlje i dobrobit u dugom roku.
Izvor: BIZLife Magazin
Foto: DALL-E3
