Kako je maloprodaja prešla na e-commerce?

Piše: Mihajlo Piper, Digital Analytics Manager, agencija Digital Element

Globalna kriza usled pandemije korona virusa, sada već, sve dalje 2020. godine izazvala je značajne promene u ponašanju potrošača.

Nijedna industrija nije izbegla uticaj ove krize, a među onima koje su najviše osetile promene nalazila se industrija maloprodaje. Kako u svetu, tako i u regionu, trgovinski lanci suočili su se sa potrebom za prilagođavanjem kako bi opstali u novonastalim okolnostima koje su nepredvidive. U pomoć pri prilagođavanju „uskočila” je digitalizacija, a online prodaja postala je ključna strategija za „opstanak”. Iznenadni prelazak na online kupovinu postao je neizbežan kako bi se očuvalo poslovanje, a trgovinski lanci bili su prinuđeni da preispitaju i unaprede svoje dosadašnje modele poslovanja.

Danas, tri godine nakon digitalizacije skoro svih industrija, svakog dana imamo nove domene online shopova koji navikavaju potrošače na svakodnevne akcije, popuste, sniženja i utrkuju se ko će ponuditi veće popuste i pristupačnije cene. U takav način poslovanja su se sjajno uklopili retaileri i uspešno su preusmerili kupce sa tradicionalnog načina kupovine na online kupovinu uz posebne popuste i akcije na proizvode. Prilikom ovog istraživanja zaključili smo da je upravo ta tema – tema broj jedan o kojoj se piše na digitalnim platformama kada je reč o online marketima.

Zanimljivo je da je od svih digitalnih platformi koje kupci koriste da izraze svoje zadovoljstvo/nezadovoljstvo radom određenog online marketa – preko 55% objava plasirano na, verovali ili ne – forumima. Postoje čitave diskusije koje se bave temom koji market lanac je najjeftiniji za online kupovinu u Srbiji, kao i koji je najpristupačniji, u kojima korisnici dele svoja iskustva sa različitim marketima. Dok se na Instagramu inovacije i akcije u aplikacijama promovišu uz pomoć influensera koji će sve učiniti da iskoristite kod za popust koji oni nude, na Tviteru je ipak publika realnija i slobodnije govori o poteškoćama koje dolaze uz online kupovinu, kao što su kašnjenje dostave, složen proces povrata proizvoda ili dobijanje pogrešnih artikala. Sudeći po analiziranim rezultatima, marketi koji su najbolje iskoristili pogodnosti online kupovine i o kojima korisnici najviše pišu na internetu su Maxi online, Idea online, kao i aplikacije Lidl Plus i Naša kartica (DIS).

Uporedo sa ekspanzijom mogućnosti online kupovine trgovinskih lanaca koji u prethodnom periodu nisu imali takav vid prodaje, započeta je, logično, ekspanzija i sve veći uspeh e-commerce kompanija, kao što su Ananas, Shoppster, ePlaneta, Bazzar itd. Kada uporedimo prisustvo na digitalnim platormama ovih tipova kompanija, stiče se utisak da su e-commerce kompanije uvek korak ispred retailera po pitanju inovacija i da osećaju veću slobodu u promovisanju na njima. Facebook se pokazao kao platforma koja definitivno više služi i doprinosi marketima, jer profili Lidla, Maxija i Idee generišu velike reakcije publike, dok su sa druge strane Instagram i TikTok platforme na kojima dominira e-commerce, pretežno sa vertikalnim video-formatom. U prethodnom broju magazina BizLife, zaključili smo kako regionalni brendovi i kompanije generalno nedovoljno koriste potencijal ove platforme, međutim, kada govorimo o e-commercu upravo je to jedan od ,,koraka ispred” u strategijama za društvene mreže.

MIhajlo Piper

Najbolji dokaz za to jeste pozicioniranje na ovoj platformi za jako kratak period, jer su vodeća imena iz ove industrije početkom ove godine kreirala svoje profile i već sada ulaze u top regionalne profile ovakvog tipa. Konkretno, profili Shoppstera i Bazzara su se za svoje promovisanje na ovoj platformi odlučili za različite tipove videa, u kojima nije uvek u fokusu proizvod, već i ,,Company life” tip videa, koji publici približava rad u kompaniji, vrednosti koje ona vrednuje, što utiče na brand awareness kompanije. Takođe, Ananas je, kao vodeća e-commerce kompanija, nekoliko puta do sada menjao pravac komunikacije sa publikom i čini se da je trenutni pravac nešto što odgovara i kompaniji i publici na ovoj platformi, što se vidi po sjajnim rezultatima u poslednje vreme, koji dostižu gorenapomenute konkurentne profile. Još jedna razlika u sadržaju jeste i ta što i uspešni profili online marketa na Facebooku i Instagramu neretko izgledaju kao katalozi u radnjama u online verziji, dok se e-commerce profili neretko bave temama koje nisu isključivo proizvodi ili se ti proizvodi predstavljaju na nesvakidašnji način.

Očekivanje je da će online prodaja i dalje rasti, ali će i dalje postojati i tradicionalne fizičke prodavnice, budući da i dalje postoji tražnja za tradicionalnim načinom kupovine. Uzimajući u obzir brzinu promena u načinu poslovanja iz godine u godinu, postavlja se pitanje: da li je digitalizacija bila neophodan korak ka opstanku ili su se samo otvorila vrata za novo doba inovacija i uspeha u maloprodaji? Ako su se trgovinski lanci brzo snašli sa prelaskom na online prodaju i učinili to jer su bili prinuđeni zbog globalne pandemije, priželjkujemo da se na korak originalnijeg i svestranijeg oglašavanja na digitalnim platformama neće čekati do nove globalne krize, već će se ta opcija razmatrati kao jedna od ključnih za buduće poslovanje već sada. 

Izvor: BIZLife

Foto: Clark Street Mercantile / Unsplash