Kako do dobrog ličnog stila?
Piše: Aleksandra Velimirović Janakievski, osnivač i direktor modnog brenda Belgrade Workshop i discipline Modni koučing
Naše vizuelno izdanje je ono kako nas drugi vide ali i kako mi doživljavamo sami sebe. Svojim izgledom, držanjem, načinom na koji smo obučeni, gestikulacijama, mimikom, količinom pažnje koju smo poklonili tome kako izgledamo pokazujemo kako i koliko vodimo računa o sebi i u kojoj meri korespondiramo sa svojom okolinom.
Jer, naš izgled a samim tim i odevanje spadaju u neverbalnu komunikaciju. Kao što znamo, komunikacija je uvek dvosmerna ulica, dakle, kakve poruke o sebi šaljemo takvo će biti razumevanje i prihvatanje koje izazivamo kod drugih.
Da li znate koliko nam je vremena potrebno za stvaranje prvog utiska o nekome?
Neki izvori kažu 4, drugi 7 sekundi, u svakom slučaju vrlo malo.
Zašto je prvi utisak toliko važan?
Zato što se stvara na podsvesnom nivou – na osnovu nečijeg izgleda mi procenjujemo da li je privlačan kao društvo, može li mu se verovati, da li sebi pridaje previše pažnje ili je spreman da je podeli sa drugima, koliko je empatičan, da li je svestan svoje okoline ili mu socijalna inteligencija nije jača strana… Kad se sabere sve što je sadržano u prvom utisku često se i ne ukaže prilika za drugi…
Šta je ono što vi prvo primetite na drugoj osobi?
Sigurno ste primetili da postoje neki “srećnici” koji uvek izgledaju savršeno, obučeni lepo, prikladno i sa stilom u svakoj prilici. Šta je to što ih razlikuje od drugih? Kvalitet odeće, dobra linija, mnogo novca, dobar ukus ili nešto drugo?
Ništa od svega ovoga…
Elementi stila
Odeća sama po sebi ima višeslojno značenje. Osim što nas štiti od klimatskih (ne)prilika, , odeća je imala i magijsku ulogu, da otera opasnost i da snagu onome ko je nosi. Nekadašnje magijsko/religiozno značenje preraslo je u društveno. Odabirom odeće i stila pokazujemo pripadnost nekoj društvenoj mikro ili makro grupi, klasi, naciji ili profesiji. To znači da poštujemo pravila te grupe i odevanjem to i pokazujemo. Mi to radimo svakodnevno i u svakoj prilici. Na roditeljski sastanak dolazimo drugačije obučeni nego na žurku. Nedeljno popodne provodimo u opuštenom izdanju dok u pozorište idemo doterani. Na tužan dogadjaj nećemo otići u crvenoj haljini ali hoćemo na svadbu… Ukratko, kroz odeću pokazujemo svoju socijalnu inteligenciju.
Sa druge strane, svako od nas nastoji da svom vizuelnom izdanju da lični pečat. Nekima to polazi za rukom više a nekima bolje nego drugima. Neki ne vole da skreću pažnju na sebe čak i po cenu da ostanu potpuno neprimećeni dok će drugi sve učiniti da budu opaženi. Odeća je idealan način za iskazivanje individualnosti i autentičnosti. Naravno, tu treba naći pravu meru. Ako preteramo prosto guramo drugima prst u oko i vapimo: “Pogledaj me, obrati pažnju na mene!”. Sa druge strane, trudeći se da ostanemo neprimećeni šaljemo poruku da ne smatramo da smo vredni pažnje i da će drugi sigurno biti razočarani ako nas upoznaju pa je prema tome bolje i ne eksponirati se.
Dakle, odeća je idealan način da svakodnevno saopštavamo naš sistem vrednosti, stepen obrazovanja, osećaj za lepo, kakvo nam je raspoloženje, emocije, nade, misli, i koje strahove gajimo.
Zato možemo reći da pored društvenog, odeća ima i jak individualni aspekt. No, da li su oni garant da neku osobu možemo nazvati “ikonom stila”? Ne uvek. Zapravo, sve dok ne bude ispoštovan i vizuelni aspekt.
Tek kada su sva tri zahteva u ravnoteži: društveni, individualni i vizuelni, možemo govoriti o dobrom ličnom stilu. Odstupanja, granični slučajevi kao i oni u kojima su zadovoljena dva od tri elementa spadaju u nepotpune.
Izvor: BIZLife
