Kakav vazduh trenutno udišu u Pirotu i oseća li se još amonijak?
Poslednja merenja Agencije za zaštitu životne sredine pokazala su da u Pirotu nema prekoračenja granične vrednosti amonijaka u vazduhu.
Кoncentracija amonijaka je 28. decembra u 07:00 sati iznosila 7 µg/m3, dok je jučerašnja dnevna vrednost bila 9 µg/m3, saopštilo je Ministarstvo za zaštitu životne sredine.
Maksimalna dozvoljena koncentracija amonijaka za tri sata je 200 µg/m3, a dnevna granična vrednost je 100 µg/m3, objašnjavaju iz Ministarstva.
Dodaju da prekoračenja satnih (350 µg/m3) ni dnevnih (125 µg/m3) graničnih vrednosti sumpor-dioksida nije bilo.
Kako se navodi u saopštenju, koncentracije suspendovanih čestica RM10 prekoračile su 27.12.2022. godine dnevnu graničnu vrednost (50 µg/m3) i iznosile su 64 µg/m3.
Međutim, prema poslednjim merenjima, danas u 7 sati, koncentracije RM10 nisu prekoračile graničnu vrednost i bile su 17 µg/m3, a koncentracije RM2.5 bile su ispod granične vrednosti i iznosile su 16 µg/m3.
Koncentracije ugljen-monoksida CO, nisu prekoračile dnevnu graničnu vrednost (5 mg/m3).
Što se tiče kvaliteta vazduha širom Srbije, tokom prethodnog dana zabeleženo je prekoračenje granične dnevne vrednosti emisije PM10 suspendovanih čestica u Valjevu, Kragujevcu, Kosjeriću, Popovcu, Čačku, Užicu, Nišu, Novom Pazaru i Pirotu.
Prekoračenja graničnih vrednosti koncentracija sumpordioksida, azotdioksida, ugljenmonoksida i ciljne vrednosti prizemnog ozona nisu evidentirana ni na jednom mernom mestu u Republici Srbiji, osim za azotdioksid na mernom mestu Užice, gde je prekoračena satna granična vrednost u 14 časova.
Koliko je amonijak opasan po zdravlje?
Posle incidenta kod Pirota i izlivanja amonijaka, stručnjaci sa Hemijskog fakulteta u Beogradu saopštili su da u takvim situacijama najveća opasnost preti organima za disanje, koži i očima.
Velike količine amonijaka mogu da dovedu do teških opekotina, a maske koje su se koristile za vreme epidemije nisu adekvatna zaštita, upozoravaju sa Hemijskog fakulteta.
Amonijak je bezbojan gas oštrog mirisa koji se dobro rastvara u vodi.
Uglavnom se koristi u procesima proizvodnje veštačkog đubriva i eksploziva, ali i drugim granama hemijske industrije.
Prilikom izlaganja gasovitom amonijaku najveća opasnost preti organima za disanje, koži i očima.
Gasoviti amonijak u manjoj koncentraciji (između 134 i 700 ppm) može da izazove iritaciju nosa i grla, kao i probleme sa disanjem.
U većim koncentracijama amonijak može da izazove jak kašalj, ozbiljna oštećenja pluća, iritaciju očiju ili čak i gubitak vida.
Kako navode na Hemijskom fakultetu, u jako velikim koncentracijama (preko 1700 ppm) amonijak može da dovede do teških hemijskih opekotina na koži i sluzokoži kao i do smrtnog ishoda, u zavisnosti od perioda izlaganja.
Pirot
Koje posledice još amonijak može da izazove?
Simptomi trovanja amonijakom mogu se javiti i više sati nakon izlaganja ovoj supstanci.
U slučaju sumnje na trovanje, osobu koja je bila izložena gasovitom amonijaku potrebno je odvesti na čist vazduh i što pre obezbediti stručnu medicinsku pomoć.
Hemijski fakultet preporučuje da je eventualne opekotine na koži i sluzokoži potrebno isprati velikom količinom vode dok je delove odeće koji su bili izloženi parama amonijaka potrebno pažljivo ukloniti, posebno ako su vlažni.
Vreme zadržavanja gasovitog amonijaka u vazduhu zavisi od velikog broja faktora, pre svega od količine gasa, vremenskih prilika, vetra ali i vlažnosti vazduha. Amonijak vezuje vlagu iz vazduha pri čemu dolazi do kondenzacije koja se manifestuje u vidu magle.
Ovakva magla je toksična i korozivna zbog čega je važno da građani koji žive u okolini mesta nesreće drže prozore i vrata zatvorenim i ne izlaze iz kuća i stanova dok ne dobiju takvu preopruku od nadležnih organa.
Maske za lice koje su korišćene tokom epidemije korona virusa nisu dovoljno dobra zaštita od gasovitog amonijaka s obzirom na to da su molekuli amonijaka sitniji od pora koje postoje u materijalu od kog su pravljeni filteri za maske (ovo uključuje i maske tipa N95), upozoravaju sa Hemijskog fakulteta.
Vagon sa amonijakom prevrnuo se u nedelju na pruzi između Pirota i Staničenja i tom prilikom došlo je do curenja tog gasa u atomosferu.
Pedeset jedna osoba je hospitalizovana u pirotskoj bolnici zbog simptoma trovanja amonijakom.
Šta je amonijak i za šta se koristi?
Amonijak je otrovni gas.Koristi se u proizvodnji đubriva, sintetičkih vlakana, boja, eksploziva i lekova.
U kući se može naći u sredstvima za čišćenje i baštenskom đubrivu.
Oko 60 odsto amonijaka koristi se u industriji proizvodnje veštačkih đubriva, kaže dekan Hemijskog fakulteta Goran Roglić za BBC na srpskom .
Transportuje se cisternama pod pritiskom u tečnom stanju, a oslobađanjem u vazduh prelazi u gasovito.
Cisterne za prevoz amonijaka moraju biti atestirane na određena oštećenja kako bi bilo sigurno da mogu da izdrže različite pritiske.
Izvor: BBC, RTS
Foto: Pixabay
