Kako su kancelarijske ,,kabine“ zamenili otvoreni prostori u firmama?

Godinama je kancelarijski prostor bio avatar korporativnog nezadovoljstva sa četiri zida. Uspon ,,kabina“ tokom 1980-ih i 90-ih poklopio se sa sveobuhvatnim spajanjima kompanija i akvizicijama koji su nagradili prostorno efikasne rasporede kancelarija koje je bilo lako preurediti.

Manje važni radnici bili su ograničeni u prostoru na sve manje kabine, dok su šefovi zadržavali kancelarije koje odišu luksuzom.

Kako su beli okovratnici migrirali iz svetlećih kancelarijskih tornjeva u centru grada u niskospratne poslovne parkove, neugledna kocka postala je simbol svakodnevne dosade. Filmovi iz kasnih devedesetih poput „Office Space“, „Fight Club“ i „The Matrix“ učvrstili su njen omražen status.

Pad ,,kabina“

Malobrojni su shvatili da će za nekoliko godina zidovi kancelarijskih ,,kocki“, odnosno kabina, pasti. Tehnološki bum je stigao donoseći sa sobom planove otvorenih kancelarija i sjaj egalitarizma predvođen Silikonskom dolinom. Radnici su postali „timovi“, šefovi su postali „lideri“, a radna snaga predstavlja „saradnju“. Poslovno-ležerna kancelarijska uniforma ustupila je mesto duksevima i farmerkama, a japi (mladi urbani profesionalac) su preimenovani u pripadnike uzbudljive „kreativne klase“. Do kasnih 2000-ih, mnoge kancelarije su potpuno napustile ,,kocke“ u korist mnogo stolova, piše Business Insider.

Ali sada, došli smo do punog kruga, ili punog kvadrata: nostalgija za kockom je tiho počela da se širi. Dok se ljudi pozivaju nazad u kancelariju, mnogi žude za privatnošću i fokusom na nekada narušenim zidovima tzv. kabina.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Business Insider (@insiderbusiness)

Raspored radnika

Dizajniranje kancelarije nije tako jednostavno kao što se čini. U prvim danima nakon Drugog svetskog rata, kompanije su koristile ,,bullpen“ raspored u kome su zbijeni stolovi imitirali fabrički pod, idealno maksimizirajući efikasnost radnika. Zatim, 1960-ih, poluzatvorena, modularna ,,Action Office“ je prvi put predložena kao privatnija alternativa koja se mogla prilagoditi kako god je radnik želeo.

Međutim, kompanije, ispostavilo se, nisu mnogo marile za to da li se radnicima sviđa njihov raspored, već za to da li mogu smestiti sve koji su im potrebni u sve skučenije prostore.

Tako je ,,Action Offic“ ustupila mesto svom jeftinijem, ,,bokserskom“ rođaku: kabini, koja je, kako piše autor Nikil Saval u svojoj knjizi iz 2014. „Cubed: The Secret History of the Workplace“, postala još manja i mračnija kako su se korporativni kaiševi stezali.

Posao (Freepik)

Oslobađanje od kabina

Iako su otvoreni kancelarijski rasporedi, koje je u 2000-ima preferirala Silicijumska dolina, na početku obećavali oslobođenje od zatvorenih kocki, oni su uglavnom bili rezultat promena u načinu rada. Sa širenjem interneta i oblaka za skladištenje, ljudima je bilo potrebno još manje prostora za fascikle i fioka punih dokumenata, što je oslobodilo prostor za nameštaj. Radni stolovi i kancelarijski pregradni zidovi zamenjeni su zajedničkim radnim stolovima, kaučevima, pa čak i sadržajima kao što su stoni tenis i fudbal – sve prilagođeno da zadrži radnike zajedno u kancelariji što je duže moguće bez prekida.

Istraživanje o idealnom rasporedu kancelarije je, međutim, manje nego konačno. Dok su neke studije pokazale da kancelarije otvorenog koncepta poboljšavaju komunikaciju i drugarstvo među zaposlenima, druge su pokazale suprotno. Nedavna, široko citirana studija istraživača Harvardske poslovne škole otkrila je da kada su kompanije prešle na otvorene kancelarije, zaposleni su bili skloniji da izbegavaju jedni druge lično. Razgovor licem u lice pao je za 70 odsto pošto su kolege prenele svoju prepisku na e-poštu i Slack.

Posao, kabina (Pexels)

Otvoreni koncept

Kada je reč o fokusu i koncentraciji, studije su pokazale da su otvoreni kancelarijski rasporedi dvojne prirode. U studiji objavljenoj u časopisu ,,Journal of Environmental Psychology“, istraživači su primetili da su radnici u otvorenom konceptu kancelarije obavljali zadatke, koji zahtevaju kognitivne sposobnosti, 14 odsto lošije u poređenju sa onima koji su radili u zatvorenom.

Nedostatak privatnosti i fokusa u kancelarijama otvorenog koncepta je evidentan za radnike. Do kraja 2010-ih, istraživanja su pokazala da značajan deo zaposlenih smatra da kancelarija otvorenog koncepta umanjuje njihov učinak i kreativnost. Ovi stavovi nisu samo proizvod digitalnog radnog mesta: članak ,,Scientific American“ iz 2023. citira istraživanje radnika u otvorenoj kancelariji iz 1970. godine, u kojoj su se ljudi žalili da je raspored bio bučan, ometajući i bezdušan.

Posao (Unsplash)

Iskustva kompanija

Džozef Kantri, osnivač konsultantske firme za ljudske resurse ,,Employee Benefits NJ“, video je nekoliko klijenata kako isprobavaju, a zatim napuštaju, otvoreni koncept kancelarija. U većini slučajeva, rekao je da je menadžment odustao od plana jer zaposleni nisu bili zadovoljni ili je kompanija imala poteškoća da regrutuje i zadrži ljude. Ali kod jednog konkretnog klijenta, prelazak na otvorenu kancelariju izgledao je odgovorniji za porast međuljudskih sukoba, ogovaranja, pa čak i maltretiranja među zaposlenima.

„Proveo sam mnogo vremena istražujući žalbe i održavajući obuke o uznemiravanju, diskriminaciji i osetljivosti“, priseća se Kantri.

Kompanija je na kraju stvorila „radne zone“ koje su ograničavale koliko ljudi može da radi na dometu jedni drugih, ali promet je ostao visok.

Heder Čepmen, koja savetuje kompanije kako da dizajniraju kancelarije koje promovišu dobrobit radnika, predložila je objašnjenje.

„Kada dođe do zategnutih odnosa, čak i ako su veoma privremeni, kabine mogu da pruže bezbedno okruženje za pojedinca da nastavi da radi bez prisiljavanja na interakcije za koje možda nisu spremni“, zaključila je ona.

Izvor: BIZLife

Foto: Pexels, Unsplash, Freepik