Jeste li čuli za Solomonov čvor? Oživele su ga majstorice jedne drevne veštine u Srbiji

Više od 20 žena iz Srbije i Bosne i Hercegovine predstavilo je umeće izrade rukotvorina drevnom tehnikom pustovanja vune, a omiljeni motiv im je – Solomonov čvor. 

Pustovanje vune danas nije potreba, radi se kako bi se očuvala tradicija i izvorni motivi, a nastali na ovaj način proizvodi su prava atrakcija za sve nas koji živimo u vremenu brze mode i generičkih dekorativnih predmeta.

Pustovanje je zanat kojim se izrađuju različiti predmeti: nakit, torbe, papuče, šalovi, kape, ukrasni predmeti, ukrasi za novogodišnje jelke, podmetači za stolice, suveniri, a da bi se dobila ova vrsta vune nije poterebno mnogo – samo vuna, sapun i topla voda, objašnjava za BIZLife Olgica Savić iz Udruženja “ Zlatno runo Sirmijuma“. 

„Ovo je prva kolonija pustovanja vune koju organizujemo u Sremskoj Mitrovici. Imali smo dve obuke, Etno mreža nam ih je upriličila i kroz njih je prošlo 15, 16 žena“, počinje Olgica priču i napominje da se ove žene bave isključivo pustovanjem vune.

Za mokro pustovanje se, kaže, koristi vlačana vuna koja je prošla obradu.

Šta je Solomonov čvor?

„Mi je sa toplom vodom i sapunom valjamo i trljamo dok se ona ne skupi 30 odsto i onda od nje pravimo razne proizvode. Ipak, najviše radimo suvi pust, radi se iglicama za pustovanje, one upleću vunu i savijaju je, a potom je šaramo i tu dolazi kreativnost do izražaja. Mi koristimo etno motive, naša tradicija je u pitanju, ali smu Mitrovici poznati po Solomonovom čvoru, jer je to antički znak koji je pronađen u Carskoj palati“, kaže ona ponosno za BIZLife.

Olgica i njene koelginice prave i replike prvih igračaka.

„To su loptice koje pravimo od jezgra kinder jajeta napunjenog kamenčićima, pa obavijenog vunom koju potom dekorišemo. Sama tehnika pustovanja nastala je čak i pre tkanja. Najčepći kupci naših proizvoda su ljudi koji ih uzimaju za protokolarne i korporativne poklone“, objašnjava ona.

Solomonov čvor je najčeši je naziv za tradicionalni dekorativni motiv, koji pripada drugoj grupi simbola, koje nalazimo na svim kontinentima i u svim većim kulturama sveta. Kako na njemu nisu vidljivi početak i kraj, on kao jedan od simbola predstavlja besmrtnost i večnost,

Foto: kolonija pustovanja vune

Diplomatski dan

Žene su ovu tehniku juče predstavile predstavnicima republičkih institucija i međunarodne zajednice, tokom Diplomatskog dana, upriličenog u sklopu prve kolonije pustovanja koja se održava u Carskoj palati u Sremskoj Mitrovici.

Koloniju organizuju NALED i Etno mreža, u partnerstvu sa udruženjem Bosanske rukotvorine, kroz projekat  „Zajedno za kulturni turizam – Prekogranična saradnja za bolji društveno-ekonomski razvoj i očuvanje tradicionalnih zanata“, koji se sprovodi uz podršku EU. Tokom kolonije, najviše su rađeni komadi sa motivima mozaika Carske palate, a najzastupljeniji je  Solomonov čvor.

Ministarka kulture Maja Gojković istakla je da je događaj svojevrsni omaž narodnom stvaralaštvu, ali i snažan podsticaj osnaživanju i unapređenju ekonomskog položaja žena i to prevashodno u seoskim područijima.

Foto: Kolonija pustovanja vune

Očuvanje korena

„Dela vrednih ruku žena biće predstavljena posetiocima, a mnogi primeri ove radinosti imaće priliku da budu predstavljeni ne samo ovde već i mnogo šire, u Evropi i svetu. Tako širimo i predstavljamo bogatstvo, lepotu i raskoš narodne radinosti i našeg stvaralaštva. Iako smo skloni da shodno novim trendovima sve više budemo fascinirani tenološkim napretkom i digitalnim sadržajima, ne smemo nikada da zaboravimo na važnost očuvanja naših korena – kulturnog nasleđa koje je identitet jednog naroda i svake države. Očuvanje kulturnog nasleđa je jedan od prioriteta kulturne politike Republike Srbije. U tom cilju, uz izvanrednu saradnju sa Etno mrežom, Ministarstvo kulture od ove godine sprovodi i konkurs za podršku projektima iz oblasti zaštite i savremene interpretacije starih tradicionalnih zanata i njihove primene“, rekla je Gojković.

Foto: Kolonija pustovanja vune

Podrška EU

Zamenica šefa Delegacije EU Plamena Halačeva navodi da je Evropa ključna destinacija kulturnog turizma i da će EU nastaviti da podržava i promoviše i kulturno nasleđe Srbije.

„Delimo istu istoriju, kulturu i, iskreno se nadam, zajedničku budućnost. EU je podržala očuvanje i rekonstrukciju brojnih objekata srpske kulturne baštine, a podržava i promoviše individualni doprinos očuvanju kulturnog nasleđa, slaveći napore pojedinaca da zaštite svoje kulturno nasleđe i identitet svojih zajednica i gradova. To činimo kroz nedavno ustanovljenu nagradu „Heroj nasleđa“ i projekte poput ovog, koji zahvaljujući našem Programu prekogranične saradnje između Srbije i Bosne i Hercegovini podržava najmanje 60 zanatlija i majstora iz 18 opština u dve države, a svi su heroji baštine za sebe“, rekla je ona.

Ambasador Kanade Džajlz Norman, nosilac NALED Strele za podršku ekonomskom osnaživanju žena i mladih kroz zaštitu kulturnog nasleđa naveo je da Kanadski fond podržava rad Etno mreže na ekonomskom osnaživanju i rodnoj ravnopravnosti kroz podršku zanatskim kolonijama i izložbi minijatura sa ciljem da kulturno nasleđe postane činilac lokalnog razvoja.

„Cilj ove kolonije je i da se, stvaranjem zajedničkih rukotvorina grade novi mostovi saradnje“, izjavila je predsednica Etno mreže i izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović.

Ona je navela da je kolonija okupila žene iz pograničnog područja obe zemlje, kako bi radile komade sa motivima našeg podnjeblja koji su nam zajednički i koji nas spajaju.

Izvor: BIZLife/G. M.