Jelena Šribar, Mercator-S: „Budućnost je u zajedništvu“

Gen Z od nas očekuje inkluzivnost i osetljivost za različitosti koja im je važna. Možda mi iz generacija koje su mnogo više opterećene statusnim simbolima treba da se ugledamo na njih, priča za BIZLife magazin Jelena Šribar, direktorka područja ljudskih resursa, Mercator-S.

• Šta se pokazalo kao najbolji motivator mladih – pogotovo pripadnika Generacije Z – na radnom mestu?
  

Za generaciju Z se odavno pripremamo, slušamo i čitamo o njima, a sad ih već uveliko i u praksi vidimo. Mercator-S je ogromna kompanija i u našim IDEA, Roda i Mercator prodavnicama, kao i u Velpro i logističko-distributivnim centrima i našoj upravi radi preko 8300 ljudi. Među njima je 9% mlađih od 25 godina, dakle preko 700 pripadnica i pripadnika Generacije Z. Možemo zato reći da smo se već dosta dobro upoznali i da je zaista tačno da su u odnosu na nas starije osetljiviji na tzv. employee experience, odnosno na to kako se osećaju povodom kompanijske kulture i da spremnije govore o osećanjima generalno.

Očekuju da rade u kompanijama koje su inovativne i spremne da se menjaju i da su oni sami aktivni učesnici tih promena.

Veliki značaj pridaju svrsi poslovanja kompanije i velikim društveno angažovanim idejama, inkluzivnosti i negovanju različitosti. Kada to prevedemo na konkretne prakse koje vide kao motivišuće – to znači da žele konstantni fidbek, uvek više i više mogućnosti za lični razvoj i razvoj karijere, lidere koji su pristupačni i dostupni bez obzira na hijerarhiju, koji uživaju u tome da su mentori, neformalne medjuljudske odnose, fleksibilne radne prakse i uključenost u donošenje odluka – sve to zaista vidimo u saradnji sa tim novim snagama. Kada ih pitamo o benefitima koji im najviše znače u Mercatoru-S u odnosu na ostale zaposlene više ističu edukacije, stipendije i kompanijsku biblioteku, ali i kantinu, plaćeno učešće na sportskim maratonima, klizno radno vreme i, možda neočekivano: slobodne dane za očeve pri izlasku bebe iz porodilišta – očigledno se pripremaju za budućnost (smeh).

• Koliki je izazov uklapati ljude koji rade sličan posao ili u istim sektorima a pripadaju potpuno različitim generacijama? Kako pronalaze „zajednički jezik“ oni od 50 i oni od 25 godina i kakva je tu uloga HR-a?

Saradnja je uvek lakša kad se fokusiramo na sličnosti, nego na različitosti. I mi „stariji“ smo od ovih trendova zapravo mnogo dobili, čak ne vidim da smo nešto uopšte izgubili.

Svima nam je lepše da više sarađujemo, da se više pitamo i budemo uključeni u donošenje odluka bez obzira na godine.

Kroz podučavanje drugih i sami se najviše razvijamo. Imamo izuzetne primere saradnje, uzajamnog kros-generacijskog učenja.

• Kako se Generacija Z snalazi u tradicionalnom office setup-u? Pretpostavljamo da su se upravo oni najbolje snašli u „novoj normalnosti“?

U našim redovnim internim istraživanjima ne vidimo generacijske razlike u preferiranju rada od kuće. Mislim da se Gen Z sjajno snalazi gde god da radi – ukoliko kao kompanija pružimo potrebnu podršku.

• Pripadnici mlađih generacija su, sa jedne strane, vrlo „digitalno pismeni“, s obzirom na to da su odrasli uz pametne telefone i računare. S druge strane, upravo zbog toga imaju manji raspon pažnje. Na koji način ih zainteresujete za radne zadatke, pogotovo one koji možda nisu preterano zanimljivi ili izazovni, prema njihovim kriterijumima?
  

Zaista to nisam srela. Čak je i obrnuto, moje mlade koleginice i kolege su izuzetno motivisani ljudi, njihova energija pokreće čitave timove da se stalno unapređuju i više uživaju na poslu. Ne možemo biti puni nekakvih generacijskih predrasuda, prepustiti ih samima sebi i očekivati išta više nego što bismo i sami pružili u takvim okolnostima. Najmlađe kolege mogu delovati stidljivo i mi najviše pogrešimo kad ih ne ohrabrimo da preispituju sve šta radimo. U Mercatoru-S ih stalno nešto propitujemo, stalno im tražimo svaku vrstu fidbeka, zaista nam se to vraća samo lepim.

• Iako su po godinama bliski, postoji puno razlika između milenijalaca i pripadnika Generacije Z. I dok milenijalci cene „sobe za igru“, besplatne grickalice i teretanu na radnom mestu, pripadnike generacije Z je odrastanje u globalnoj recesiji navelo da na radnom mestu ( i od poslodavca) traže sigurnost i stabilnost. Koji su to sredstva nagrađivanja na raspolaganju poslodavcu u njihovom slučaju?

Mi ne pravimo pakete nagrađivanja po generacijama, nego se trudimo da stalno osluškujemo potrebe i predloge svih naših ljudi. Mislim da je to ono što i Gen Z od nas očekuje, to je ta inkluzivnost i osetljivost za različitosti koja im je važna. Možda mi iz generacija koje su mnogo više opterećene statusnim simbolima treba da se ugledamo na njih. A sigurnost posla je zaista nešto čime se kao poslodavac ističemo i znamo da to svi cene.

• Uzimajući u obzir sve gore navedeno, koji su trendovi koji u bliskoj budućnosti očekuju HR-ove u svetu ali i Srbiji?

Umesto o trendovima više volim da promišljamo o rezilijentnosti, tako ćemo biti spremni za ma koji trend (smeh). Velika je sreća živeti u vremenu brzih komunikacija i deljenja dobrih praksi kao što je ovo, te je divno što u Srbiji vidimo sve one trendove koji postoje i u svetu, kašnjenje je sve kraće, a ima inicijativa u kojima smo i lideri. Mi smo od početka pandemije recimo bili sasvim fleksibilni i prepustili svakom zaposlenom i timovima u upravi da sami definišu kad i gde žele da rade, sve vreme smo mogli raditi i u ofisu i van ofisa, to je npr. „hibridni model rada“ koji je po mom mišljenju mnogo napredniji od svakog pokušaja nametanja nekog rasporeda i pravila o kojima se sada priča. Rezultati su bili i ostali sjajni! Moje lično očekivanje je da je budućnost u kolektivnom, u zajedništvu, ako postoji primer tih vrednosti – to je naša kompanija. Ili još jedna futuristička ideja: kada smo recimo pored upravne zgrade pre više godina zasadili zajedničku baštu, obrađivali je i uživali kad je povrće sazrelo, pa ko tome može odoleti, i tad, i sad i zauvek?

Izvor: BIZLife magazin

Foto: Ivana Smiljanić