Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    IT kolegijum: Milan Dimitrić i Branko Milojević, Mozzart

    Kakva je budućnost novog poslovnog sveta?

    U Muzeju nauke i tehnike u Beogradu, BIZLife je organizovao kolegijum posvećen IT industriji. Predstavnici kompanija koje svojim delima uspešno digitalizuju i unapređuju domaći, regionalni i globalni ekosistem govorili su o tome kako privući i zadržati kvalitetan programerski kadar.

    Kompanije učesnice bile su: Microsoft, Mozzart, Yettel, Q agency i EyeSee

    Ne mogu se svi problemi rešavati novcem

    Milan Dimitrić ,direktor IT direkcije, Mozzart Branko Milojević, Team Lead, Mozzart

    • Zašto je IT industrija doživela takav razvoj na domaćem tržištu?

    Prvenstveno, zbog preduzetničkog duha koji je specifičan za našu naciju i koji se neguje. Znamo da je svako od nas svestan da može i mora da se snalazi. IT industrija podrazumeva konstantno učenje i snalaženje, koje je naposletku veoma dobro plaćeno u odnosu na druge delatnosti na našem tržištu. Iz tog razloga, kao i zbog porasta tražnje na globalnom tržištu radne snage, uklopili smo se u taj trend.

    Ukoliko posmatramo statistički, u prošlogodišnjem istraživanju IT konkurentnosti, od 23 zemlje u centralnoj i istočnoj Evropi, Srbija je zauzela solidno, sedmo mesto. U segmentu dostupnosti IT talenata zauzeli smo prvo mesto u istom istraživanju, što je odličan rezultat. Izveštaj procenjuje da u Srbiji posluje više od 2500 IT kompanija.

    Važan je i uticaj koji je prisutan iz prethodnih generacija (Galaksija, Voja Antonić, Dejan Ristanović) i koji je doprineo tome da ne budemo zatvoreni za razvoj tehnologije, već da idemo u korak sa njom i tražimo svoju šansu.

    Pored navedenog, postoji još nekolicina faktora koji doprinose konstantnom razvoju našeg IT tržišta. Recimo, vremenska zona kojoj pripadamo pogodna je za koordinaciju sa evropskim tržištima, a kada je reč o američkom tržištu, dosta naših kompanija obezbeđuje noćne smene i dostupnost 24/7. Zatim, engleski jezik, koji se koristi kao standardni medijum za poslovnu komunikaciju, nama je drugi jezik, uči se u svim školama i imamo solidno znanje.

    Kulturni prostor Srbije obuhvata i Istok i Zapad, što olakšava uspostavljanje i ličnih i poslovnih odnosa. Radna etika Srbije je slična radnoj etici većine zapadnih kompanija i prihvatljiva za njih i IT kompanije u Srbiji pružaju kvalitetnu uslugu u zadatim rokovima. Na kraju, ali ništa manje važno, tu su kvalifikovani zaposleni. Poslednjih godina rađene su reforme obrazovnog sistema i dat je značaj inženjerskim i računarskim naukama, a pored toga, već imamo IT profesionalce koji pružaju kvalitetnu uslugu.

    Sumarno, uporedio bih razvoj naše IT industrije sa tržnicom, gde je bitno izneti kvalitetan proizvod u koji su uloženi trud i znanje, a kupaca za sve proizvode ima – podrazumevam da su kvalitetni. Time naša IT industrija dobija na zamahu, jer se iznosi kvalitet, a potražnja raste. Mada, moramo priznati da potražnja sama po sebi raste zbog tehnološkog doba u kome živimo i uklapanja u taj globalni trend.

    Branko Milojević, Team Lead, Mozzart

    Branko Milojević, Team Lead, Mozzart

    • Šta ona, zapravo, podrazumeva?

    Podrazumeva širok spektar zanimanja, počev od low level programiranja, preko DevOpsa, administratora baza podataka, sistemskih administratora, programera, iskusnijih arhitekata softvera/rešenja itd. Ljudi na navedenim pozicijama zajedno razvijaju i održavaju sistem bilo za domaću ili inostranu kompaniju. Takođe, razbio bih predrasudu da je programiranje monoton posao sedenja za računarom. On suštinski zavisi od usmerenja samog pojedinca. Rad u IT-ju može biti vrlo dinamičan, da ne kažem – sportski. Kao osoba koja se dugo bavila sportom, istakao bih da se u kompaniji Mozzart neguje sportski duh, koji je vetar u leđa za rad i adrenalin, koji je stalno prisutan. Generalno, IT zahteva usmerenje pojedinca na produktivnost, stvaralaštvo i posvećenost. Kao i za svako zanimanje, potrebno je biti odgovarajući tip ličnosti, a zato i u IT-ju postoje razlike.

    • Čime se sve bave IT kompanije?

    Bave se razvojem proizvoda i usluga. Gotovo u svakoj kompaniji, bez obzira na to da li je ona softverska ili nije, postoji IT sektor. To znači da potreba za IT-jem nije zavisna od domena poslovanja kompanije. Domen rada IT-ja zavisi od domena poslovanja kompanije, na osnovu čega ih delimo na čisto tehnološke i na kompanije kojima je potrebna tehnologija za pružanje određenih usluga ili promociju i prodaju proizvoda. Dakle, IT kompanije se bave ili razvojem novih tehnologija radi samih tehnologija ili se bave razvojem tehnologije radi poboljšanja svog proizvoda ili usluge koju ta firma ili kompanija nudi.

    • Kako privući kvalitetan IT kadar?

    Ono što u kompaniji Mozzart ističemo jeste da smo veoma kompetitivno okruženje, kompanija koja radi na tri kontinenta, da je domen koji se pokriva širok, a sa druge strane, tehnički izazovan. Ako želite da radite na jednom složenom distribuiranom sistemu, sa više desetina mikroservisa i baza podataka raznih tipova, Spring Cloudom, Dockerima i gde su od ključne važnosti obrada velike količine podataka u realnom vremenu i pouzdanost, onda ste na pravom mestu. Ako ste Front-end developer i treba vam izazov, kompanija Mozzart ima 12 različitih sajtova za klađenje i tri sportska portala velike posećenosti. Ako ste početnik i hoćete da učite, ili ako ste senior i treba vam mesto za „restart”, novi domen, napredovanje i gde možete da naplatite znanje, možemo biti dobar izbor. Imamo i poslovne korisnike koji ponekad ne znaju tačno šta žele, imamo i bagove i probleme u produkciji s vremena na vreme, ali i ekipu koja vas neće ostaviti na cedilu kad za nešto niste sigurni ili pogrešite.

    Milan Dimitrić ,direktor IT direkcije

    Milan Dimitrić ,direktor IT direkcije

    • Kako kvalitetan kadar zadržati i boriti se sa konkurencijom?

    Potrebno je, pre svega, ispuniti sve što je dogovoreno. Ne čine korporativnu kulturu samo slobodan odlazak u teretanu, besplatne grickalice, rad od kuće, već razgovor sa ljudima i razumevanje njihovih potreba. Nema univerzalnog rešenja, to zavisi i od zaposlenog i od njegovog stadijuma u profesionalnom razvoju i životu. Ako uspemo da integrišemo lične ciljeve pojedinca sa ciljevima kompanije, to je dobitna kombinacija.

    Sigurno su mnogi od vas ispratili vrlo viralan video na temu zadržavanja zaposlenih u današnjem dinamičnom svetu. Trenutno imamo tri generacije u pogledu odnosa prema poslu – ne misli se samo na IT, nego generalno. Prva generacija, a to je generacija naših dedova i baka, pripada onom vremenu kada su prilike za posao bile ograničene. Nazovimo je generacijom koja pripada industrijskoj revoluciji. Bilo je viška radne snage, znanje nije bilo dostupno većini i oni su se borili za opstanak, da plate stan i hranu, a samim tim, bili su u podređenom odnosu na poslu, šef je uvek bio u pravu. Čak i ako je bilo onoga što danas zovemo mobingom, to je tolerisano zbog opšteg stanja na tržištu radne snage. Zatim je došla generacija naših očeva, kojoj i ja, kao 50-godišnjak, pripadam, a koju možemo nazvati generacijom informatičke revolucije.

    Šanse za posao su sada veće, odnosi na radnom mestu i tehnologije su se značajno poboljšali, znanje je dostupnije nego ranije. Postoji mogućnost izbora, kupovine stana, kola, podizanja kredita itd. Dakle, došlo je do opšteg poboljšanja životnog standarda. Znanje je postalo dostupno. Gledajući različite tutorijale na Jutjubu, može se naučiti programiranje, SEO optimizacija ili nešto treće.

    Ova generacija se bori ne za opstanak, već za bolji životni standard. Ovde dolazi do pojave koju su poslodavci nazvali smanjenjem lojalnosti, mada suštinski ona nikad nije ni postojala u prethodnom periodu, već su mogućnosti za promenu posla bile manje. Sadašnje mlade generacije, koje su počele da rade 2008‒2009, pripadaju dobu digitalne ili socijalne revolucije. Dedovi i očevi su rešili pitanje opstanka i dostigli određeni standard i na poslu i u životu, te ove generacije imaju druga očekivanja od posla i života i one se bore za ono što se zove quality of life, a to podrazumeva životni balans, kvalitetan posao, kvalitetno radno okruženje, šanse za napredovanje i učenje i nagradu na kraju.

    Da bi se ljudi zadržali, potrebno je izgraditi mehanizam koji će zadovoljiti njihove potrebe. Bez toga ćemo se uvek mučiti da proširimo posao i praviti kratkoročne planove za zadržavanje ljudi, koji, na kraju, neće biti efikasni, tj. ne mogu se svi problemi rešavati novcem.

    Izvor: BZILife Magazin

    What's your reaction?

    Ostavite komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    developed by Premium Factory. | Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE