Infuzija pismenosti

Piše: Darko Soković, Rukovodeći partner za strategiju i razvoj, Propulsion

U vremenu u kome živimo, pojam pismenosti prevazišao je svoje klasične granice: sada je to vrlo složeni mozaik kompetencija neophodnih za vešto (ili bilo kakvo) manevrisanje kroz složenost našeg života, svakog jutra, tokom celog dana, vikendom i stalno. Na nedavno održanom Kaktusu – najvećem regionalnom festivalu tržišnih komunikacija – dijalozi na panelu „In Corpore Sano: Infuzija pismenosti” savršeno su ilustrovali ovu paradigmu; sagovornici su, i pre nego što su seli na tu scenu, već godinama svoje karijere oblikovali kao živopisna svedočanstva iz života i posla o tome kako se ove nove pismenosti manifestuju u različitim domenima svakodnevice, ma ko da ste.

Premda su to ljudi čiji je dnevni posao uglavnom korporativan i strateški, izazovi koje dnevno rešavaju su kao iz nekog spleta kvalitetnog televizijskog dokumentarca i akcionog trilera: hoće li pre oni spasti planetu i sve nas na njoj ili ćemo mi, ljudska vrsta, nepovratno izgubiti ovakvu planetu koju danas zovemo domom? Ili, rečeno dramatičnije, šta će nam kritičko promišljanje, medijska, informaciona i digitalna pismenost, kad nemamo ni naznaku odgovora o budućnosti klime, tla, svakog zdravlja: mentalnog, telesnog, društvenog, ili recept kako da ostanemo zdravi, kako da se lečimo, šta da jedemo, kako da nam životna sredina (p)ostane zdrava, koje zdrave navike za sebe i one za koje smo odgovorni da usvajamo.

Darko Soković, Rukovodeći partner za strategiju i razvoj, Propulsion

Uzmimo, evo, diskusiju koju je pokrenula Ivanka Stojnić iz Nestlea: razumevanje regenerativne poljoprivrede (čiji je Nestle pionir u našoj zemlji), glavna je ilustracija napredne ekološke svesti, važne podskupine šire medijske i informacione pismenosti. Reč je o holističkom pristupu obradi zemljišta koji ima za cilj obnovu zdravlja zemljišta i biodiverziteta uz minimalnu upotrebu pesticida, čime se poboljšava kvalitet zemljišta, a samim tim i hrane. Nestle ne samo da je razumeo zašto je ovo važno, nego je u taj razgovor o novoj „poljoprivrednoj pismenosti” uključio na desetine svojih dobavljača, poljoprivrednika iz cele zemlje i pomogao da u Srbiji primene ovaj koncept od čega su imali direktne finansijske koristi, ali i da prepoznaju zamršenu mrežu posledica koje takve prakse imaju na globalne ekosisteme i buduće generacije.

Slično tome, Marko Margan iz kompanije PepsiCo govorio je o mentalnom zdravlju i sajber bezbednosti na radnom mestu; sve veći značaj digitalne pismenosti u savremenom poslovnom okruženju ne zaobilazi nikoga, jer obuhvata veštine za očuvanje svačijeg zdravog digitalnog prisustva i mudrost da se uravnoteži sveprisutnost tehnologije sa potrebom za mentalnim spokojem, čime se zaposleni ove kompanije aktivno i svakodnevno bave i unapređuju na svom radnom mestu. Tako je i njihov program „Clipsy protiv hejta” prirodno preneo vrednosti koje neguju unutar kompanije na zajednicu mladih potrošača, njihovih roditelja, države i influensera. Program je prepoznat kao iskren i uticajan, zbog jednostavne činjenice da ljudi znaju o čemu govore. Iako njihovi brendovi spadaju u „robu široke potrošnje”, baš ta „široka potrošnja” čini ih naširoko odgovornima za mnogo širi obuhvat tema nego što je sâmo pozicioniranje brenda.

U doba u kom kredibilne zdravstvene informacije gube bitku sa nepreglednim okeanom dezinformacija, laži i obmana na ovu temu, sposobnost da se te informacije kritički procene i donesu informisane odluke o svom zdravlju je bukvalno pitanje života ili smrti. Sve ovo rade Anita Galić i njen zagrebački Health Hub, baš tako što za istim stolom okupljaju sve one koji u ovom igraju neku ulogu – vlade, lekare, farmaceute, pacijente, komunikatore, građane – pa, praktično sve nas koji dišemo vazduh na ovoj Zemlji i kojima od toga šta ćemo jutros da izaberemo za sebe i one do kojih nam je stalo zavisi ceo život.

Jedan od alata koji nam u tome može pomoći jeste inicijativa ”Mission: Oxygen”, o kojoj je govorio Aleksandar Tripković iz kompanije AstraZeneca Srbija, naglašavajući vitalnu ulogu novih pismenosti u svim interakcijama sa zajednicom. Oni, kao velika farmaceutska kuća, puno ulažu u edukaciju, prevenciju i dijalog, jer razumeju da, bez obzira na to što proizvode lekove i sami su najuspešniji kada do bolesti uopšte i ne dođe. Samo tada imaju priliku da rade ono u čemu su najbolji – da istražuju inovativne pristupe i pomognu čovečanstvu da izleči neke za sada neizlečive bolesti, po čemu je ova kompanija čuvena.

Sve ove nove pismenosti kombinacija su različitih veština – ekoloških, digitalnih i zdravstvenih – koje omogućavaju pojedincima da funkcionišu sa kompetencijom i kritičkom svešću u svetu koji se brzo razvija. Zahtevaju više od tradicionalne sposobnosti čitanja i pisanja, traže od nas analitički um sposoban da upravlja poplavom informacija, nesalomivi duh sposoban da izdrži pritiske digitalne zasićenosti i pronicljivo oko koje može da razlikuje činjenice i zablude u svakodnevnom diskursu.

Pismenost je, tako, postala sinonim za osnaživanje. Infuzija novih pismenost nije samo obrazovne prirode; ona je transformativna, jer oblikuje način na koji pojedinci komuniciraju sa svetom, kako vide svoju ulogu u njemu i kako mogu zajedno da rade ka održivoj i zdravoj budućnosti. To je osnova na kojoj se gradi svesnije, angažovanije i savesnije društvo, jedna po jedna odluka, program, inicijativa, a ove kompanije njeni su predvodnici. To ćemo, već sada, morati biti i svi mi. 

Izvor: BIZLife Magazin

Foto: Danijel Rakić / Propulsion