Piše: Glavni i odgovorni urednik, Borislav Despotović

Moderirao sam onomad neku panel-diskusiju na temu proizvodnje hrane, gde su mi trojica sagovornika bili predstavnici velikih kompanija, a četvrti je „sâm svoj gazda”. Bilo mi je tada logično da ih pitam kakva je 2023. godina bila u investicionom smislu.

Računam, inflacija se najviše odrazila na rast cena hrane, kamate na zajmove su rekordne, bez kredita nema investicija, bez investicija nema privrednog rasta… Trojica „velikih”, čije su kompanije, zapravo, delovi ogromnih domaćih i stranih korporacija, gotovo identično su odgovorili da im je godina na izmaku bila idealna. Proširili su proizvodnju, investirali u proizvodne kapacitete, unapredili tehnologiju, ali je jedan od njih rekao – parafraziram – to je zato što imamo „velikog brata” koji stoji iza nas. Četvrti sagovornik, poznati proizvođač torti i kolača iz Srema, odgovorio je jednostavno: „Ja nisam imao ’velikog brata’ da mi pomogne, učinio sam sve da u potpunosti zadržim kvalitet proizvoda, investicije će sačekati neko bolje vreme, ali sam bar preživeo i sačuvao radnike i tržište.”

Kaže izreka „Svaka kriza je nova šansa”, mada, uzevši u obzir gorenavedeno, ne bi se baš reklo, odnosno moglo bi se reći – kako kome. Uz dvocifrenu inflaciju i rekordne kamatne stope, uz pokidane i otežane lance snabdevanja, astronomske cene transporta i prateće logistike – 2023. je bila godina koju mnogi privrednici žele da zaborave, nadajući se da će iduća biti makar za mrvicu bolja.

Uveravali su nas proletos na Samitu ministara finansija i guvernera narodnih banaka Zapadnog Balkana da će 2023. biti godina stabilizacije, a 2024. – godina oporavka. Predstavnici monetarnih vlasti su nam rekli da je referentna kamatna stopa Narodne banke Srbije od šest procenata već na granici da ugrožava privredu, a više nema uticaja na zaustavljanje inflacije. U međuvremenu je, u dva navrata, povećana na šest i po procenata. Inflacija je, možda, zaustavljena, ali opterećenje privrede je maksimalno, stoga se čini da će ta dugo očekivana stabilizacija potrajati još neko vreme, a da će se pravi oporavak dogoditi, možda, tek 2025.

U međuvremenu je na Bliskom istoku izbio strašan oružani sukob, a od ekonomskih posledica rata u Ukrajini i korona krize još se oporavljamo. Ako na momenat zaboravimo strašne scene iz pojasa Gaze, što je gotovo nemoguće, čeka nas milion pitanja o tome kako će se taj novi rat odraziti na globalnu i našu ekonomiju. Trećina svetske proizvodnje nafte je na Bliskom istoku, pa nije teško shvatiti koliko ozbiljno bi se zavrtanje te važne slavine odrazilo na svetsku ekonomiju, u slučaju da sukob eskalira na čitav region. Inače, znatan deo aktuelnih ekonomskih problema u Srbiji posledica je „uvezene inflacije”, pa ne smemo ni da pomislimo kakve ekonomske muke nam može doneti još jedan, nov uvezeni problem. Ako tome dodamo i činjenicu da se, naročito u vreme izbora, iz državne kase troši i više nego što se ima (tj. što bi se smelo), ekonomska situacija nam neće biti baš sjajna.

Jeste, tačno je da onog ko je „preživeo” sankcije, rat u bivšoj Jugoslaviji, bombardovanje NATO-a i očajnu privatizaciju više ništa ne može da iznenadi i uzdrma, ali baš nam i nije potrebna neka nova ekonomska kriza. Jeste da smo mi pelcovani od svih ekonomskih udara, ali ipak bi svako više voleo da živi i posluje u atmosferi i sredini gde bi najcrnja vest iz medija bila to da će sutra padati kiša.

Sve u svemu, srećna nam nova, 2024. godina! Uzdravlje!