Imlek – Balans tehnologije i ljudskog faktora

U savremenom dobu, komunikacija velikih kompanija, poput Imleka, oblikuje se kroz dinamičnu sinergiju digitalizacije i tradicionalnog pristupa. Digitalni alati omogućavaju personalizaciju i brže reakcije, dok ljudski faktor osigurava autentičnost i poverenje. O izazovima i prednostima ovakvog pristupa – za BIZLife govori Marija Malović, Group Corporate Affairs and Communications Manager u kompaniji Imlek.

• Kako vidite budućnost komunikacija u okviru velikih kompanija, kao što je Imlek, imajući u vidu sve veći uticaj digitalnih tehnologija?

S obzirom na delatnost kompanije Imlek, kao i drugih kompanija iz FMCG industrije, prodajno orijentisanih kompanija, digitalni alati umnogome su olakšali – i dodatno će olakšati – komunikacije brenda ka potrošačima, odnosno ciljnim grupama. Digitalizacija omogućava bržu i precizniju komunikaciju usmerenu ka specifičnim ciljnim grupama, dok sofisticirani CRM sistemi pružaju dublje razumevanje potreba potrošača, omogućavajući personalizovane poruke i pravovremene reakcije. Ključni kanali, poput društvenih mreža i digitalnih platformi, otvaraju prostor za dvosmernu interakciju, gde se potrošači osećaju uključeno i vrednovano. Ipak, tehnologija je tu da podržava, a ne da zameni ljudski faktor. U centru svake uspešne komunikacione strategije moraju ostati poverenje, dugoročni odnosi i autentičnost, jer samo na taj način možemo obezbediti održiv rast i lojalnost tržišta.

• Koje su, po vašem mišljenju, glavne prednosti primene AI u sektoru komunikacija, a koje potencijalne mane?

Primena veštačke inteligencije (AI) u komunikacijama donosi brojne prednosti, poput automatizacije rutinskih zadataka, što omogućava timovima da se fokusiraju na strateške aktivnosti. AI alati efikasno analiziraju velike količine podataka, pružajući preciznost i personalizaciju poruka za različite ciljne grupe na osnovu njihovih potreba. S druge strane, AI ne može da zameni ljudski faktor. Smanjenje autentičnosti i emotivne povezanosti sa potrošačima ostaje rizik, jer AI još uvek ne razume suptilne emocionalne nijanse. Zbog toga će ljudski uvid i emocionalna inteligencija ostati nezamenjivi za uspešnu i održivu komunikaciju vezanu prvenstveno za brendove.

• Na koji način AI može da unapredi internu i eksternu komunikaciju u korporativnim okruženjima i kakva su vaša iskustva sa primenom tih tehnologija u Imleku?

Automatizacijom rutinskih zadataka, poput distribucije obaveštenja i organizacije sastanaka, AI optimizuje radno vreme i smanjuje administrativno opterećenje, omogućavajući zaposlenima fokus na strateške inicijative. U eksternoj komunikaciji AI omogućava preciznu analizu podataka i segmentaciju publike, čime kreiramo ciljane poruke koje odgovaraju interesima potrošača. Naše iskustvo sa AI tehnologijama veoma je korisno u situacijama kada nam je potrebna podrška prilikom istraživanja za pozicioniranje, tačnije repozicioniranje određenih brendova, ili u analizi određenih aspekata mlečne industrije na globalu.

• Smatrate li da AI može zameniti ljudski faktor u komunikaciji, ili će uvek biti potrebna ljudska kontrola i emotivna inteligencija?

Komunikacija je mnogo širi pojam od prenošenja informacija – ona zahteva razumevanje konteksta, empatiju i emocionalnu inteligenciju, veštine koje su ključne za održavanje autentičnih odnosa. AI, iako je sposoban za analizu i automatizaciju određenih procesa, još uvek ne može da razlikuje te nijanse. Ljudska kontrola ostaje neophodna, posebno u kompleksnim i osetljivim situacijama, poput kriznih komunikacija, gde je prilagođena i empatična reakcija od suštinskog značaja. Kombinacija tehnologije i ljudskog pristupa zapravo je najbolji pristup – AI može da pruži podršku u analizi i efikasnosti, ali ključne odluke i interpretacije moraće i dalje da budu vođene ljudskom ekspertizom i emocionalnom inteligencijom.

• Na koji način vaša uloga, kao menadžerke korporativnih poslova i komunikacija, evoluira u kontekstu novih trendova i izazova u industriji?

Funkcija je, prvenstvo u oblasti komunikacija, značajno transformisana razvojem novih tehnologija i promenama u industriji – dok je ranije komunikacija bila linearna i usmerena na tradicionalne medije, danas je pristup daleko dinamičniji. U savremenom poslovnom okruženju potrebno je ne samo upravljati klasičnim komunikacionim kanalima već i pažljivo nadzirati digitalne platforme, društvene mreže, pa i primenu novih tehnologija, poput AI. Ključni izazov leži u fleksibilnosti i prilagodljivosti, imajući u vidu da se komunikacioni okvir konstantno menja. Pored toga, transparentnost i odgovornost postaju ključni faktori u ovoj ulozi, jer su očekivanja potrošača u pogledu otvorene i iskrene komunikacije sa brendovima na najvišem nivou. Moja uloga danas zahteva strateško razmišljanje i usklađivanje komunikacionih aktivnosti sa savremenim zahtevima tržišta, što je od suštinskog značaja za održavanje poverenja i reputacije svake kompanije.

• Koliko je važno održavati balans između korišćenja modernih alata, poput AI, i očuvanja tradicionalnih pristupa u odnosima s javnošću i marketingu?

Za razliku od ostalih segmenata sadržanih unutar marketinga, za odnose s javnošću je apsolutno neophodno očuvanje tradicionalnog pristupa. Iako AI i digitalni alati pružaju visoku efikasnost i analitičku preciznost, tradicionalni kanali, poput direktne komunikacije sa medijima i ostalim ciljanim javnostima, ostaju neprocenjivi. Ovi pristupi omogućavaju izgradnju poverenja i dubljih odnosa sa ključnim akterima, što automatizovane tehnologije ne mogu da produkuju. U Imleku se trudimo da spojimo najbolje iz oba sveta – koristimo digitalne alate za operativnu efikasnost, ali negujemo direktan kontakt za kvalitetne odnose sa partnerima i javnošću. Ta sinergija modernih tehnologija i tradicionalnih vrednosti temelj je uspešne komunikacione strategije.

• Koji su najveći izazovi sa kojima se suočavate u upravljanju korporativnim odnosima i kako ih uspešno prevazilazite?

Jedan od najvećih izazova u upravljanju korporativnim odnosima jeste očuvanje reputacije u sve kompleksnijem i dinamičnijem medijskom i medijumskom okruženju. Brzina širenja informacija, naročito na društvenim mrežama, može dovesti do eskalacije netačnih informacija ili negativnih komentara, što ugrožava ugled kompanije. Uvek volim da istaknem da je infodemija najveći neprijatelj istine. Za nas koji se bavimo komunikacijama i korporativnim odnosima infodemija, odnosno širenje različitih, najčešće netačnih informacija, od strane uglavnom nekvalifikovanih i neproverenih izvora, najgori je scenario koji se može dogoditi.

Kako bismo se bolje razumeli, setite se samo kako su se za vreme trajanja pandemije netačne informacije brzo širile, zbunjivale ljude i sejale strah. Konkretno, iz ličnog iskustva, mogu da kažem da sam sličnu situaciju imala kada je našu najveću fabriku u Imleku zadesio katastrofalan požar, u kojem smo imali totalnu štetu, a trebalo je plasirati informacije na način da ne nastane panika zbog nestanka jedne od osnovnih životnih namirnica – mleka, kao i da se spreče dezinformacije o uzrocima samog događaja, kojima bi se isključivo nanela šteta našoj kompaniji. Zahvaljujući dobrom timu, kakav jesmo unutar kompanije, uspeli smo da sprečimo sve potencijalne krize, ali i da u rekordnom roku u potpunosti obnovimo, odnosno sagradimo novu fabriku.

Cilj svakoga ko se na ozbiljan način bavi komunikacijama jeste da spreči da u situacijama krize dođe do tzv. infodemije. To zahteva veoma brzu i transparentnu reakciju u slučaju krize, kao i odabir preciznih kanala komunikacije. Izazov je, takođe, osigurati konzistentnost u komunikaciji, kontinuirano praćenje trendova i inovacija u tehnologiji, neprestanu edukaciju tima i održavanje jakih i dugoročnih odnosa sa ključnim partnerima i medijima. Samo kroz ovu sveobuhvatnu strategiju možemo uspešno prevazilaziti izazove i održavati visoke standarde korporativne komunikacije.

Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.

Izvor: BIZLife

Foto: Stefan Simonović/Imlek