Imigrant koji je Amerikancima „skuvao“ italijansku hranu i stvorio kulinarsko carstvo

Ettore Boiardi je prodavao ravioli i špagete Amerikancima koji nikada ranije nisu probali italijansku hranu. Amerikanci ga znaju kao Chef Boyardee – nasmejano lice na konzervama špageta i raviola. Ali pre nego što je postao slavan, Ettore Boiardi bio je tinejdžer koji je ostavio dom za sobom. Servirao je pastu vojnicima i pokrenuo višemilionski biznis. A kako je šesnaestogodišnji imigrant postao čuveni Chef Boyardee? 

Dolazak u Ameriku

Godine 1914, nekoliko nedelja pre izbijanja rata u Evropi, jedan šesnaestogodišnji dečak prešao je Atlantik na putu ka ostrvu Ellis. Bio je jedan od više od četiri miliona Italijana koji su između 1880. i 1920. emigrirali u SAD.

Većina njih dolazila je iz južne Italije i sa Sicilije, iz ruralnih sredina. Bili su poljoprivrednici u potrazi za poslom – ali mnogi ga nisu uspeli pronaći. Unutar pet godina od dolaska, čak polovina italijanskih imigranata se vraćala u domovinu. Za mnoge, Amerika je bila prilika da se zaradi novac pre povratka kući. Ali mnogi su ipak ostali.

Ettore Boiardi je rođen u Italiji, a kuvarsku karijeru započeo je sa samo jedanaest godina. Do svoje šesnaeste, već je radio u restoranima u Parizu i Londonu. Verovao je da će Amerika biti zemlja njegovih snova.

Poput miliona drugih, ušao je u SAD kroz ostrvo Ellis. Među italijanskim imigrantima, to mesto je bilo poznato kao „Ostrvo suza“. Nakon što je prošao imigracionu proceduru, Boiardi se zaposlio u čuvenom hotelu Plaza u Njujorku. Njegovo umeće u kuhinji brzo ga je lansiralo u više pozicije.

Do kraja Prvog svetskog rata, Boiardi je nadgledao večeru dobrodošlice za veterane koju je u Beloj kući organizovao predsednik Vudro Vilson. Veterani su, nakon italijanske hrane koju su jeli tokom boravka u Evropi, kod kuće uživali u – raviolima.

I nije tako daleko: Izabran grad sa najboljom HRANOM na svetu

Vrt Italije

U svojim dvadesetim, Boiardi je otvorio restoran u Klivlendu, pod nazivom Il Giardino d’Italia („Vrt Italije“). Gosti su bili oduševljeni njegovim sosom za špagete. Sos je postao toliko popularan da ga je kuvar počeo pakovati u stare boce mleka i prodavati.

Godine 1927, Moris i Eva Vajner, vlasnici lanca prodavnica, predložili su mu da razmisli o konzerviranju sosa. Prepoznali su potencijal u Boiardijevom receptu. Već naredne godine, njegovi proizvodi prodavali su se širom SAD. Njegova braća, Pol i Mario, pridružili su mu se, i zajedno su 1928. otvorili fabriku kako bi zadovoljili potražnju.

Boiardijev prvi veliki komercijalni uspeh bio je unapred upakovan „špageti ručak“ koji je uključivao testeninu, sos i parmezan sir. U početku je prodavao samo sos, a zatim i kompletan obrok: suve špagete, teglu sosa i malu porciju parmezana. Proizvod je bio toliki hit da je njegova kompanija postala najveći uvoznik parmezana u SAD.

Za manje od deset godina, nadgledao je čitav lanac – od farmi paradajza do masovne proizvodnje u fabrici.

Od Ettorea Boiardija do Chefa Boyardeeja

Kao preduzetnik imigrantskog porekla, Boiardi je želeo da dopre do što više američkih potrošača. Zato je izmenio izgovor svog imena kako bi ga bilo lakše izgovoriti – i tako je Ettore Boiardi postao Chef Boyardee. U to vreme, malo Amerikanaca je redovno jelo italijansku hranu. Chef Boyardee je pomogao milionima da prvi put probaju jela poput raviola. Posao je bio toliko uspešan da je njegova firma, između ostalog, postala i najveći uvoznik parmezana u zemlji.

Fabrika kompanije otvorena je u Miltonu, u Pensilvaniji. Kako bi zadovoljili potražnju, saradnici su zamolili lokalne farmere da posade više paradajza. U jednom trenutku, fabrika je proizvodila čak 250.000 konzervi sosa dnevno.

Tokom Drugog svetskog rata, Boiardijeve fabrike proizvodile su obroke za savezničke trupe. Zbog toga je dobio i Zlatnu zvezdu za doprinos ratnim naporima.

Lice na etiketi i naslednik uspeha

Ettore nije bio jedini kuvar u porodici – i njegova braća Pol i Mario radili su u porodičnoj firmi. Nakon rata, porodica Boiardi prodala je kompaniju. Ettore je živeo do 1985. godine i ostao lice brenda koji je ostvarivao godišnji promet od oko 500 miliona dolara.

Od skromnog pomoćnika kuvara u Italiji do ikone američke industrije gotove hrane – Chef Boyardee je dokazao da je Amerika zaista zemlja prilika.

Izvor: BIZLife

Foto: Freepik