„Ili da budemo jeftina radna snaga ili da se latimo računara“
„Ovo je 2017. godina. Čovečanstvo planira let ljudske posade na Mars, što će da finansiraju bogate, visokoefikasne ekonomije zasnovane na radu robota. To su digitalizovana društva. Mi tu kasnimo nekoliko decenija i, što je najgore, na shvatamo posledice“, kaže za BIZLife Marko Stjepanović, glavni i odgovorni urednik najposećenijeg sajta u Srbiji Blic.rs.
On kaže da ste u srednjem veku možda mogli da kasnite jedan vek sa uvođenjem revolucionarne tehnologije, u 19. veku možda jednu deceniju, ali da u 21. veku ne smete ni jednu godinu.
„Pogledajte kako je „ajfon“ urnisao „blekberi“ i kojom brzinom,“ kaže Stjepanović i dodaje:
„U takvim okolnostima, naš obrazovni sistem, takav kakav je, proizvodi veliki broj talenata za najbogatije svetske kompanije u oblasti digitalnog biznisa, i to potpuno besplatno. Najveći srpski paradoks: kroz srpsku obrazovnu mašinu praktično poklanjamo naš novac i našu pamet višestruko bogatijima od nas. To je posledica našeg zaostatka u digitalizaciji. Pod hitno nam treba suštinski digitalizovano društvo u kojem možete da zaposlite sve te ljude u tehnološkim, IT i telekomunikacionim kompanijama. Od čega ćemo inače živeti za 20, 30, 40 godina? Naftu nemamo, more nemamo. Birajte: ili da budemo jeftina radna snaga ili da se latimo računara.“
Kada je u pitanju digitalizacija u medijskoj industriji, Stjepanović smatra da i tu ima velikih problema.
„Gugl će sledeće godine navršiti 20. rođendan, a Fejsbuk postoji od 2004. Prošlo je već dvadesetak godina, a vi danas i u najuglednijim svetskim medijima, svojim očima sam video, imate urednike i novinare koji ne razumeju ne samo kako internet menja novinarstvo, već ni šta je to npr. Gugl analitika. Mnogi njuz sajtovi čak ukidaju komentare na vlastitim vestima jer ne znaju šta će s njima. Pa, ako je tebi problem susret s vlastitom publikom, i ne shvataš koliko je to prelomna tačka u medijskoj industriji 21. veka, onda žalim slučaj, možda treba da promeniš branšu.“
Glavni i odgovorni urednik Blic.rs kaže da su Srbi superaktivni na mobilnim aplikacijama,kao i da su se prvi vlasnici smartfona vezali za aplikacije i oni su povukli celo tržište u tom pravcu.
„Sadržaj za mobilne telefone se stalno razvija, ali i način na koji se on konzumira. Inovacije su svakodnevne. Setite se: prvo smo imali velike telefone, pa onda male, pa sada ponovo velike. Sve se menja, osim jednog: obezbediti korisniku relevantan sadržaj i što više olakšati put do njega. „Blicovi“ sadržaji to dosledno prate, o čemu govori i liderska pozicija u broju mobilnih korisnika na Gemius listi, kao i činjenica o tome da „Blicova“ mobilna aplikacija ima ubedljivo najviše korisnika među svim lokalnim njuz aplikacijama,“ kaže Stjepanović za BIZLife.
Izvor: BIZLife
Piše: M.M.
