HORES: Hotelska industrija ostaje bez radnika, država da se uključi u rešavanje problema
Hotelska industrija i ugostitelji na respiratoru, težak položaj zaposlenih, alarmantno stanje u hotelima i restoranima… naslovi su koje smo čitali kada je pre dve godine počela pandemija koronavirusa.
Ipak, i dve godine kasnije neki problemi su ostali.
Naime, hotelskoj industriji nedostaje između 4.000 i 5.000 radnika, dolazak stranih je neminovan, ali je problem to što se sporije prilagođavaju jer nisu naviknuti na ovdašnju kulturu i mentalitet, kaže Georgi Genov, direktor Udruženja hotelijera i ugostitelja HORES.
Poručuje da je ovaj problem veliki i da je potrebno da se i država uključi u njegovo rešavanje kako ne bismo ostali bez radne snage u ovoj branši.
On za BIZLife kaže da je osim nedostatka osoblja problem u ovom sektoru i aktuelna geopolitička situacija koja diktira i rast cena, ali da se na sreću to još ne odražava na broj poseta i noćenja u Beogradu.
Hotelska industrija kuburi sa radnicima
Genov navodi da je početkom 2020. godine u hotelima bilo 19.000 radnika, a početkom ove svega ih je 9.500.
Georgi Genov
„Veliki je odliv radne snage iz hotelske industrije, a za šest meseci vratilo se oko 3. 5000 njih. Poslednji podaci pokazuju da je 13. 500 radnika osgurano, i otprilike se taj broj oko te cifre kreće“, navodi Genov.
Ukazuje da nedostaje između 4.000 i 5.000 radnika i da u takvoj situaciji ne možemo biti protiv dolaska stranih radnika.
„Uvozimo radnu snagu sa dalekih destinacija koji nisu navikli na našu kulturu i mentalitet i teško se prilagođavaju. Problem je što smo turizam i ugostiteljstvo zapostavili. Moramo da afirmišemo i promovišemo ugostiteljska zanimanja kako bi podstakli mlade da se školuju i obrazuju za ta zanimanja“, kaže on.
Radnici u ugostiteljstvu
Pored manjka stručnog kadra, problem je što se veliki broj zaposlenih iselio i otišao u druge zemlje, ili se preorjentisao u druge delatnosti gde su bolje plaćeni, imaju bolje radno vreme i slično.
Ugostitelji traže i smanjenje PDV
On ističe i da se udruženje od 2018. godine bori da se PDV na hranu izjednači na svim nivoima – da bude isti i u prodavnici, i u restoranu, odnosno da se smanji sa 20 na 10 odsto. Ta inicijativa i apeli ostali su bez odgovora do danas.
Na taj način kaže povećao bi se promet, a mnogi inače zbog visokog PDV izbegavaju plaćanje i samim tim bi bio veći prihod u budzetu.
„Nastavićemo i dalje da na tome insistiramo jer imamo veliki problem sa odlivom radne snage, a ako hoćemo da povećamo plate moramo da nastojimo da umanjimo namete, da deo PDV ide za platu, da se ne oporezuje napojnica i da se deli svim zaposlenima. Svi bi od te mere imali koristi- i radnici i vlasnik objekat i država“, kaže Genov.
Hotel, recepcija
Navodi i primer da je u 17 zemalja EU PVD smanjen te da nema razloga da se isto ne učini i u Srbiji.
Za godinu dana bi se kaže videlo koliki bi bio prihod od toga, a važno je da se ujedno uvedu i strožije kazne za one koji ne plaćaju.
„Nezapamćen broj gostiju u Beogradu ove jeseni“
Osvrćuči se na geopolitičku situaciju, on kaže da je inflacija visoka, ali da na svu sreću za sada ne utiče na broj gostiju i noćenja i da je u septembru u Beogradu bio „nezapamćen broj njih“ i da su kapaciteti billi popunjeni 92 odsto.
Ipak kaže, prihodi ne mogu biti očekivani, već manji budući da su troškovi skočili 30 odsto, kao i cene noćenja oko 20 odsto.
Međutim, i dalje su cene hotelskog smeštaja u Beogradu jeftinije nego u nekim evropskim destinacijama, pa smo privlačniji gostima, naročito onima sa nižom platežnom mogućnosti, dodaje sagovornik BIZLife.
Izvor: BIZLife
Foto: HORES, Pixabay
