„Zakoni ljudske prirode“ – Robert Grin u ovom delu izdvaja praktičnu grandioznost koja nam može biti od velike koristi da postignemo realne ciljeve, osetimo uspeh i da se bolje osećamo

Jedan od čestih izazova pred kojima se nalazimo jeste da se usudimo da maštamo i da sledimo svoje snove. Poneti ovim preporukama iz najboljih namera, lako se možemo spotaći o grandioznost – prevelike zahteve koje postavljamo pred sebe jer hoćemo više od onoga što možemo.

Pripremili smo vam odlomak iz poglavlja Upoznavanje sopstvenih granica – o zakonu grandioznosti, tek kao tizer kako biste se upustili u detaljnije proučavanje Zakona kako biste promenili negativne obrasce u svom ponašanju, prepoznali ih kod drugih, te razumeli njihove razloge. Oni tada, tvrdi Grin, postaju najvažnije oruđe kojim možemo raspolagati.

Odlomak:

„Grandioznost je oblik iskonske energije koju svi posedujemo. Podstiče nas da želimo više nego što imamo, da nas drugi prepoznaju i cene i da se osećamo povezanim sa nečim što je veće od nas. Problem nije u energiji koju možemo koristiti za ostvarenje svojih ambicija, već u njenom usmeravanju. Grandioznost obično čini da mislimo da smo važniji i superiorniji nego što je to zapravo slučaj. Ovu grandioznost možemo nazvati fantazijska grandioznost jer je zasnovana na fantaziji i iskrivljenom utisku koji dobijamo od pažnje koja je usmerena na nas. Drugi vid grandioznosti možemo nazvati praktična grandioznost; nije je lako postići i ne dolazi prirodno, ali može postati izvor velike moći i samoostvarenja.

Praktična grandioznost se ne zasniva na fantaziji, već na stvarnosti. Energija se usmerava u naš rad i našu želju da postignemo ciljeve, rešimo probleme ili poboljšamo odnose. Podstiče nas da razvijemo i usavršavamo svoje veštine.

Naša dostignuća čine da se osećamo bolje. Privlačimo pažnju svojim radom. Pažnja koju dobijamo na ovaj način je zadovoljavajuća i čini nas punim energije, premda veći osećaj zadovoljstva dolazi od samog rada i prevazilaženja sopstvenih slabosti. Želja za pažnjom je pod kontrolom i podređena. Naše samopoštovanje je podignuto, ali je vezano za stvarna dostignuća, a ne za maglovite, subjektivne fantazije. Osećamo da se naše prisustvo uvećava kroz naš rad, kroz način na koji doprinosimo društvu.

Iako će precizan način kanalisanja energije zavisiti od vaše stručne oblasti i razvijenosti veštine, sledećih pet načela su od vitalne važnosti za stepen zadovoljstva, koji je zasnovan na ovom obliku grandioznosti:

Pomirite se sa svojim grandioznim potrebama.

Koncentrišite energiju.

Održavajte dijalog sa stvarnošću.

Tragajte za razumnim izazovima.”

„Zakoni ljudske prirode”, Robert Grin, Kontrast izdavaštvo

Robert Grin (1959) američki je autor i govornik koji je postao poznat po svojim istraživanjima moći, strategija i zavođenja, o čemu piše u svojim knjigama. Nakon završetka studija na Univerzitetu u Viskonsinu, Grin se bavio najrazličitijim poslovima, koji su ga, na kraju, u Italiji doveli do poznanstva sa bitnim urednikom Džustom Elfersonom. Iz njihove saradnje izrodio se bestseler „48 zakona moći”, koji je do sada prodat u milionskim tiražima širom sveta. Njegova dela imaju veliki uticaj na popularnu kulturu.