Generacija Z u Kini ili nezaposlena ili radi slabo plaćene poslove sa fakultetom

„Imala sam jedan, dva, tri, četiri, pet poslova u poslednjih nekoliko meseci“, kazala je Džoj Džang, 23-godišnja diplomkinja. Brojila ih je na prste dok je prolazila među tezgama na lokalnoj pijaci hrane u Čengduu, gradu u jugozapadnoj kineskoj provinciji Sičuan.

„Činjenica je da ima mnogo poslova, problem je da li ste voljni da smanjite svoja očekivanja“, dodala je ona.

Džojino iskustvo nije neobično u današnjoj Kini, gde ima više diplomaca nego poslodavaca kojima su potrebni. Od njene klase, samo oko trećina je našla posao sa punim radnim vremenom otkako je diplomirala tokom leta.

Više od jedne od pet osoba između 16 i 24 godine je nezaposleno u Kini, prema zvaničnim podacima iz avgusta 2023. Vlada od tada nije objavila podatke o nezaposlenosti mladih.

Nakon godina procvata u Kini, milioni mladih ljudi suočavaju se sa budućnošću za koju se nisu pripremili, a njihov odgovor će oblikovati sudbinu druge po veličini svetske ekonomije.

Generacija Z i neizvesnost

Revolucija se dešava u glavama generacije Z ove zemlje, kazao je antropolog Ksiang Biao, profesor Univerziteta u Oksfordu koji provodi mnogo vremena razgovarajući sa mladim ljudima u Kini.

Čitav život mladih oblikovan je idejom da ako vredno učiš, onda će te na kraju tvog školovanja čekati visoko plaćen posao i pristojan život. A sada saznaju da ovo obećanje više ne funkcioniše.

Mogućnosti su se smanjile tokom usporavanja, u visoko zaduženoj privredi koja je bila teško pogođena iznenadnim i potpunim zatvaranjem zbog Covid-a. Kina je sada neizvesno mesto za poslovanje i za gladne preduzetnike i za strane investitore.

Generacija Z ima nove snove

To je bilo očigledno na nedavno održanom sajmu poslova u Pekingu. Uglađeni regruteri uglavnom su nudili niskokvalifikovane poslove, kao što su asistenti za prodaju osiguranja ili medicinske opreme.

„Mislim da su poteškoće samo privremene. Ljudi sa stvarnim sposobnostima će naći posao. Budućnost sveta je u Kini“, istakao je 25-godišnji diplomac master studija koji se upravo vratio iz Nemačke.

Nedavno diplomirani Tianju, koji je studirao softversko inženjerstvo, izgledao je manje sigurno u to. On je rekao da, iako su njegove veštine bile „veoma tražene“, ima previše diplomaca sa sličnom biografijom. Tako da, prema njegovim mišljenju, nije lako naći posao.

Neki od njegovih prijatelja teže karijeri u državnim institucijama s obzirom na mračne izglede u privatnom sektoru. Rekordnih tri miliona Kineza polagalo je ispit za državnu službu u novembru.

,,Mnogi traže posao. Malo njih je našlo posao. A oni kojima se posrećilo rade u nekim drugim oblastima“, primetio je Tianju.

Loša ponuda poslova

To je radila i Džoj – prihvatila je poslove koje je mogla naći. Molila je turističku kompaniju da je zaposli kao vodiča u parku panda u Čengduu tokom leta, prodavala je tople napitke i čuvala decu.

„Ovi poslovi nemaju dobre izglede za vašu budućnost. Oni nude niske plate i lako ste zamenljivi. Zato bi većina ljudi radije ostala kod kuće“, objasnila je ona.

Sada je prihvatila posao prodaje edukativnog materijala. To nije njen posao iz snova, ali ona to vidi kao način sticanja iskustva.

Njeni roditelji su, međutim, zabrinuti. Ona je prva u svojoj porodici koja je stigla do univerziteta. Njen otac je bio toliko ponosan da je priredio banket u njenu čast sa više od 30 stolova za goste.

„Moji roditelji očekuju da ću imati bolji život, posao i prihod od njihove generacije pošto sam završila fakultet. Očekuju da ću, nakon što su me podržali u obrazovanju, barem moći da imam posao, ali insistiraću da idem svojim putem, svojim tempom“, navela je ona.

Zavolela je živahni grad tokom godina koje je provela na univerzitetu. Međutim, želi da ode dalje i jednog dana otputuje u Australiju i nauči engleski.

Tržište rada je možda loše, ali Džoj veruje da je život za nju i dalje lakši nego što je bio za njene roditelje, kada je Kina bila mnogo siromašnija, a snovi daleko udaljeniji.

„Mislim da je ova generacija srećna i blagoslovena. Ima mnogo vremena i mnogo šansi da ostvarimo svoje ciljeve. Možemo dublje da razmišljamo o tome šta zaista želimo. U poređenju sa prošlom generacijom, nije nam toliko stalo do zarade. Više razmišljamo o tome šta možemo učiniti da ostvarimo svoje snove“, kazala je ona.

‘Zavrni rukave’

To je ono što profesor Ksijang naziva „prepisivanjem kineskog sna“. Pandemija je bila jedan od katalizatora novog kineskog sna generacije Z, otkrio je on.

„Mladi ljudi su osetili ranjivost, da njihov život može da bude promenjen, srušen od strane moćnih sila. To ih tera da preispitaju celokupnu paradigmu o tome kako je kinesko društvo organizovano i kako je organizovan kineski kolektivni život“, objasnio je on.

Čak i tokom pandemije, mladi Kinezi su podsticani da idu na fakultet. I otišli ​​su u velikom broju – rekordnih 11,6 miliona studenata je diplomiralo samo 2023. godine.

Njihova frustracija je inspirisala mimove, cinični humor, pa čak i nekonvencionalne izbore. Neki su postavili alternativne slike sa mature kako bacaju svoje diplome u kantu za otpatke.

Mnogi su potpuno prestali da traže posao, umesto toga su otišli ​​kući da bi bili „dete sa punim radnim vremenom“. Neki dokumentuju svoj život na društvenim mrežama dok zarađuju male sume novca radeći kućne poslove za svoje roditelje ili brinući o mlađim članovimav porodice.

Bi-Bi-Si je razgovarao sa jednom mladom ženom, a koja se vratila kući da živi sa roditeljima u ruralnoj Kini. Rekla je da ima vremena da čita knjige, razgovara sa porodicom i da neguje drugačiji život. Dodala je da zna da to nije zauvek, ali je rekla da je za sada zadovoljna.

„Ovde se ne radi samo o nedostatku poslova ili mogućnosti ili prihoda, već je došlo do kolapsa sna koji ih je naterao da tako naporno rade“, rekao je profesor.

Nezadovoljstvo i protesti

Peking je možda zabrinut da bi ova kriza mogla da se nastavi, da će porasti socijalno nezadovoljstvo i da će razočarana omladina predstavljati pretnju vladavini Komunističke partije.

Dešavalo se i ranije. Tokom 2022. širom zemlje su se pojavili protesti protiv stroge vladine politike „nulta kovid“ – najdirektnijeg izazova Partiji u poslednjih nekoliko decenija. A 1989. godine, frustracija zbog nezaposlenosti i inflacije dala je početnu iskru za ono što se pretvorilo u istorijske i masovne proteste na Trgu Tjenanmen. Za sada od toga nema ni traga.

„Veoma važan razlog za ovo je transfer međugeneracijskog bogatstva. Sistem socijalne podrške zasnovan na porodici još uvek postoji. Njihovi roditelji su imali koristi od kineskih reformi i imaju dovoljno ušteđevine i imovine. Ali sada vrednost toga opada“, kazao je prof. Ksijang.

Ali Peking ne rizikuje. Predsednik Si Đinping pozvao je mlade ljude da ,,trpe gorčinu“, što je kineski izraz za izdržavanje teškoća.

Partija je pozvala maturante da prestanu da misle da su iznad manuelnih poslova, tražeći od njih da „zasuču rukave“ i prihvate plave kragne.

Nada protiv očaja

To je privremeno rešenje za 23-godišnjeg diplomca prodaje i marketinga Zeng Gulinga.

Ona i njen dečko, koga je upoznala na univerzitetu, zabrinuti su zbog pronalaska posla. Guling razmišlja o preuzimanju uloge u poslovanju sa klijentima u firmi za kreditne kartice.

,,Kada sam otišla na sajmove poslova, otkrila sam da većina kompanija zapošljava samo prodavce. Ima vrlo malo kompanija i vrlo malo odgovarajućih pozicija“, primetila je ona.

Guling je jedno od šestoro dece iz malog grada na jugu Kine. Četiri godine je uglavnom učila onlajn. Nikada nije bila u učionici sa svojim drugovima iz razreda. Brine se da je to lišilo potrebnih veština.

I Guling i Džoj „zasuču rukave“ i pronalaze svoj put. Naravno, ovo nije slučaj za sve, istakao je profesor Ksijang. Mnogi mladi Kinezi osećaju neuspeh zbog nemogućnosti da se zaposle.

Ali on veruje da će i njihov očaj podstaći promenu. On je naveo da je ovo ,,veoma moćna generacija“ sa potencijalom da promeni Kinu.

„Kineski narativ treba da se prepiše. Više ne može da se radi o prosperitetu, rastu i nacionalnoj snazi. Mladi ljudi su pokretačka snaga za takvo prepisivanje kineskog sna“, objasnio je.

Šta sanja generacija Z?

U svom novogodišnjem obraćanju, Si je rekao da je Kina izdržala ,,test vetrova i kiša“ i izrazio svoje ,,puno poverenje u budućnost“.

Ali veliko je pitanje da li njegov nacionalistički kineski san odgovara razočaranim i nemirnim generacijama koje nisu sigurne šta da očekuju od svoje budućnosti.

Guling je opisala svoj konačni san: Ona želi da bude sama sebi šefica.

Ona se nada da će zaraditi dovoljno novca da otvori prodavnicu za doručak u svom rodnom gradu.

„Ovo će mi ponuditi više slobode. Onda mogu da radim ono što volim umesto da samo nastavim da radim za druge ljude“, dodala je ona.

Guling je priznala da želi više od provincijskog života.

„Moji roditelji nikada nisu napuštali svoju matičnu provinciju. Trče u veoma malim krugovima. Oni samo žele stabilan život. Ali mi želimo da vidimo više stvari. Vidimo spoljni svet i razmišljamo o onome o čemu zaista sanjamo“, zaključila je ona.

 

Izvor: BIZLife

Foto: Pexels, Pixabay, Unsplash