Prva srpska gejmerka otkriva: Kako zaraditi nekoliko prosečnih PLATA od gejminga
Prva gejmerka u Srbiji Danica Manojlović, poznatija kao Indijanka Danka, pojavila se na ovogodišnjem Samitu žena lidera, gde je početkom juna govorila o gejmingu kojim se uspešno bavi dugi niz godina.
Ova industrija sve je popularnija u svetu, a oni koji se njome bave na vrhunskom nivou imaju i vrhunske zarade. Kada je reč o zaradama gejmera u Srbiji, neki inkasiraju nekoliko srpskih prosečnih plata mesečno, a drugi i do par hiljada evra tokom meseca. Zarada, kako je Danica otkrila za BIZLife, zavisi od mnogo faktora poput opreme, od toga da li strimuje, na kojoj platformi, ali i od drugih parametara.
Danica je takođe na Samitu govorila o tome kako je biti žena u toj industriji. Prva gejmerka u našoj zemlji istakla je da je žena u IT industriji baš malo, a u gejmingu, u kom je ostvarila zapažene rezulate, još manje.
O njenom uspehu u IT svetu najbolje svedoči nagrada za najuspešniju ženu u IT industriji u našoj zemlji 2013. godine. Njeno ime u gejmingu čulo se i van Srbije. Danica je učestvovala u finalu za gejming kampanju godine, „Women in games“, koje je prošlo neopaženo kod nas.
U objašnjenju, koje je propratilo nagradu, stajalo je da joj je uručena zbog konstantnog unapređenja i prilagođavanju zahtevima tržišta uz konstantno dobre rezultate.
,,Obično se, ne samo žene, vežu za jedno radno mesto i jedan posao. Ljudi nisu uvek raspoloženi da uče i menjaju kako sebe, tako i okruženje. Ja volim da učim, saznajem šta je novo. Pokušavam da razumem zahteve nekih novih generacija i definitivno mislim da nikada nismo toliko stari da ne naučimo nešto novo. Sada ima više žena, ali ja imam tu sreću da imam neverovatno veliko iskustvo iza sebe i da sam naučila kroz ta luda vremena na našem tržištu da se prilagođavam i nalazim rešenja problema brzo i u hodu“, kazala je ona.
View this post on Instagram
Osnovala je svoju firmu
Danica je registrovala svoju firmu i postala preduzetnica. Svoju ljubav prema gejmingu pretočila je biznis. U početku je imala poteškoća kada je reč o poslovanju, ali je uspela da se izbori za svoje mesto na tržištu.
,,Prvih godinu danas sam imala manje posla i svakoga jutra sam ustajala sa onih neprijatnim osećajem u stomaku i strahom da li ću moći. Ćerka je bila manja što je dodatno opterećenje. Onda sam shvatila da znam, umem, mogu i najbitnije hoću da radim. Prestala sam da se nerviram što su neki poslovi rezervisani za one preko veze. Prihvatala sam i radila poslove koji su mi bili interesantni. Neke sam preuzela i samo da bih naučila nešto novo. I sve to onda nekako krene svojim tokom“, rekla je ona.
Kako izgleda njen radni dan?
Iako je veliki zaljubljenik u igrice, Danica je priznala da što je starija sve ih manje igra, a sve više istražuje i piše. Poslednjih nekoliko godina je neplanirano više u gejming marketingu i posvećena je edukaciji.
Njen prosečni dan počinje u šest ujutru ili ranije kada uz kafu pregleda najnovije vesti iz gejminga. Nakon toga piše tekstove za Games blog i jedan portal pod pseudonimom. Takođe, tokom jutra radi sa kompanijama za koje obavlja različite poslove. Oko podneva piše za svoj blog, pravi postove za društvene mreže, među kojima je i Linkedin, za pojedine kompanije. Bavi se i konsaltingom i ima onlajn sastanke. Osim toga, istražuje tržište i testira nove periferije od kojih verovatno većina nikada neće doći kod nas, prema njenom mišljenju. Danica takođe onlajn testira nove igre, vrši uvid i daje informacije o novim igrama.
,,Možda ne bih rekla da je to radni dan gejmerke, već radni dan gejming konsultanta. Pošto radim za više kompanija, dan mi je ispunjen raznim poslovima“, rekla je ona.
View this post on Instagram
Posvećena je edukaciji
Danica kao veliki zaljubljenik u gejming radi na proširenju svog znanja, te je tako pre nekoliko godina, za pedeseti rođendan, stekla diplomu IT akademije za PR Online Community Manager-a.
Pored toga, radi i na edukaciji mlađih generacija. Završava pisanje knjige za gejming sekcije u školama.
Kako bi bila konkurentna u svom poslu, i dalje se prilagođava tržištu i planira da do kraja godine krene sa snimanjima i podkastom o gejmingu. Takođe, želi da pokrene školu za jutjubere.
,,Planova je mnogo, a ja sam ubeđena da moje vreme tek dolazi, kao i vreme gejminga u Srbiji“, istakla je Indijanka Danka.
View this post on Instagram
Kako gejmeri zarađuju?
Esport igrači imaju svoje plate, sponzore i dodatne opcije za zaradu. Igrači koji žele da zarade novac mogu da iskoriste neke od preko 20 platformi koje plaćaju igranje na njima. Mogu da strimuju i dobijaju novac na osnovu broja gledalaca. Ukoliko igraju samo jednu igru u kojoj su dobri, kao na primer „Fortnite“, imaju priliku da učestvuju na turnirima, strimuju ili traže podršku izdavača igre, Epic games u ovom slučaju, otkrila je Danica.
,,Poznajem one koji zarađuju mesečno par prosečnih plata i opremu, a poznajem i one koji inkasiraju po par hiljada evra bez problema mesečno. Pravila ne postoje“, kazala je.
Kada je reč o Youtube-u kao video platformi, ona je najmanje bitna gejmerima, prema Daničinim rečima.
,,Twitch, Faceit i Trovo su možda najpoznatiji kod nas, iako se periodično i tamo menjaju pravila kako bi se borili protiv plaćenih pregleda“, istakla je ona.
Gejming (Pixabay)
Kolika je zarada gejmera početnika i do koliko može da ide kod nas?
Danica je kazala da je teško odgovoriti na pitanje koliko gejmeri početnici zarađuju. Prema njenim rečima, to je kao da očekujemo da neko ko je tek krenuo da igra tenis počne da profitira odmah.
,,Mada, gejmer će, ako je dobar, svakako pre početi da zarađuje. Mnogo je parametara u priči. Šta igra, kako igra, kakva mu je oprema, da li strimuje, na kojoj platformi. A još ako je dobar, pa krene i da prima donacije tokom igre, cifre su svakako mnogo veće od prosečnih plata kod nas. Bitan faktor je i razumevanje porodice i koliko je ko snalažljiv“, objasnila je ona za BIZLife.
Gejmer nije svako ko sedi i igra igre
Ljudi kod nas pojam gejming dosta usko posmatraju, smatra Danica koja gejmere vidi kao sportiste. Nisu svi gejmeri isti kao što nisu ni svi rekreativci sportisti.
,,Profesionalni eSport igrači se bore, treniraju i žive kao i bilo koji drugi sportista. Tu je rad na sebi, timski rad, treniranje, planiranje. Oni žive gejming. I ako neko pomisli da oni samo sede, neka se sete kako izgleda igranje šaha, a opet je olimpijska disciplina“, objasnila je za BIZLife.
Sa druge strane, postoje oni koji vole da igraju igre. Možda je to određeni tip igara, recimo pucačine ili avanture, ili se vezuju za određenu platformu kao što je PlayStation, PC, Nintendo ili Xbox. Neki igraju na mobilnim telefonima, što je sve popalarnije u svetu, kaže Danica.
Ima i onih koji se ne takmiče, a igraju samo jednu igru i ništa drugo ih ne interesuje.
,,Postoje i oni koji su zaljubljenici u neke druge stvari koje čine gejming, a to mogu biti periferije, gadgete ili cosplay koji je opet svet za sebe“, primetila je ona.
playstation, gejmeri (Pixabay)
Kako je Danica postala gejmerka?
Prva gejmerka u Srbiji imala je veoma težak, ali i uzbudljiv karijerni put. Pre nego što je ušla u svet igrica 90-ih, radila je razne poslove. Bila je sekretarica, referent uvoza, rukovodilac procesa prodaje i dokumentacije, PR menadžer i komercijalista. Posle rada na brojnim pozicijama postala je glavna osoba za video igre.
Danica je morala je da počne da radi po završetku srednje škole nakon koje je stekla zvanje prevodilac inokorespodent. Zbog teške materijalne situacije u porodici radila je čak dva posla.
Pre podne je bila sekretarica, a uveče razvodnica u Jugoslovenskom dramskom. Firma, u kojoj je bila zaposlena, radila je na raznim istraživanjima, a politička situacija u zemlji dovela je do toga da traže novi način zarade.
Kako je Danica kazala za BIZLife, u tom momentu kompanija je imala najveći broj računara i elektroinžinjera u gradu, pa su računari i njihova distribucija bili najlogičniji izbor.
,,Kako se posao razvijao, morali smo i mi da radimo na unapređenju svojih znanja. Jednostavno radiš, učiš i prilagođavaš se. To su bila luda vremena i nije se moglo drugačije”, objasnila je ona.
View this post on Instagram
Impulsivno odlučila da igra igrice
Danica se zaljubila u igre sticajem okolnosti zbog njenog kolege magacionera. Ona je želela da mu pomogne jer je imao problem sa engleskim jezikom i nije želeo da se bavi igrama, koji su postajale hit na stranim tržištima. Ostale kolege su smatrale da imaju previše posla da bi se bavile još nekim CD-ovima sa igrama.
Danica u TV Politici (Privatna arhiva)
,,Impulsivno sam rekla da ću ja. Te neke sitne impulsivne odluke se pokažu bitnim kasnije u životu. Kao recimo kada su ljudi sa TV Politike došli da pitaju za igrice koje bi delili u novoj emisiji CD Byte koja je tada tek krenula. Ja sam više iz šale odgovorila da “može, ali ko, ja da dođem da izvačim dobitnike”. Ispostavilo se da me je, kako su rekli, kamera lepo slikala“, otkrila je ona.
Posle toga joj je stiglo ključno pitanje: ,,Znaš li da igraš igre i hoćeš li sa momcima da radiš recenzije?” Danica je odgovorila da nema pojma, ali da će naučiti. Već sutradan je zamolila kolege da joj spakuju najbolji računar od komponenti koje su imali na lageru. I tako je krenula sa igranjem. Prema njenim rečima, neke igre su bile stvarno lake, dok su druge znale da je namuče. One su je naterale da provede noći u snimanjima scena koje je htela da pokaže gledaocima.
,,Tada se snimalo kako igrate sa karticom koja je morala da ima video out, pa na VHS kasetu koja se nosila na televiziju, prebacivala na betu. Onda se sve to montiralo kao pokrivalica za recenziju igre. Kako da nekome pokažete na primer kako da reši neki problem u igri, ako ne uradite ono o čemu govorite. I verujte mi, nije bilo baš lako“, priznala je.
View this post on Instagram
Odakle je učila o gejmingu?
S obzirom na to da se veoma zainteresovala za igrice, od početka se trudila da što više nauči i istraži. Čitala je, pravila kalendare i planove sa datumima izlaska igara i organizovala sve od nabavke, transporta do prodaje. I tačno je znala sa kojim naslovom treba reskirati i uvesti više, ali i šta je ono što ide kod nas na tržištu.
Tada internet nije bio ovo što je sada, kako je ona primetila. Informacije su morale da se jure, kopaju i istražuju. Na Terazijama je postojao prodavac stranih novina kod koga je svakog meseca kupovala časopise na engleskom. Od korica do korica je upijala sve informacije.
,,I tada, kao i sada, ovo tržište je bilo nekako specifično. Dosta puta ono što je hit tamo negde, ovde nije moglo da prođe. Kako se razvijalo tržište igara, razvijale su se i komponente periferije za igranje. I to je bilo isto bitno pratiti i poručivati. Gejming grafičke karte su tada bile neverovatno skupe i retke. Dešavalo se da stigne jedan komad, a lista čekanja je mnogo veća. Tada smo znali da zamolimo kupce da sačekaju da nekim novinarima damo na test pre nego ode u njihove ruke. Niko nije pravio problem oko toga. Imam utisak da smo svi bili više povezani, zajedno učili i razvijali. Možda sam malo i sentimentalna, ali sam sigurna da je bilo tako“, rekla je prva gejmerka u našoj zemlji.
View this post on Instagram
Nije imala podršku bliskih ljudi u početku
Kolege su bile zadovoljne njom, jer se neko drugi trudi oko sitnih stvari. Za razliku od njih, koleginice su bile ubeđene da prodaja i snimanja imaju uspeha samo zato što je plavuša sa dobrim grudima, priznala je za BIZLife.
Njena porodica je smatrala da gubi vreme za računarom, a emisije nisu ni gledali jer im tu ništa nije bilo jasno, niti su želeli da saznaju. Kada je reč o drugaricama, one su bile ljute jer nije želela da ih ubaci da se i one snimaju.
,,Ni jedna od njih nije imala ni računar, a o igrama i da ne govorim“, istakla je Danica.
Jedina osoba koja je na početku shvatila koliko će gejming biti bitan je njen tadašnji šef. On joj je dao odrešene ruke da se bavi time onako kako misli da treba. I dao joj je mogućnost izbora radnog vremena kako bi mogla da igra i da ide na snimanja.
,,Predrasuda je bilo i biće. Pitanje je samo koliko će vas neke stvari pogađati ili ne i da li vam je bitnije ono u šta verujete ili ono što vam drugi govore da treba da radite. Mislim da je predrasuda kada je gejming u pitanju dosta. Bilo i još uvek je. To ne zavisi od pola“, zaključila je ona.
View this post on Instagram
Izborila se za svoje mesto među gejmerima
Komapanije u kojima je Danica radila imale su muški princip zvani frat boy culture. Kako je rekla, često je morala da se bori da neko prizna da posao koji radi, radi kako treba, i to mnogo duže i teže nego većina muškaraca.
,,Smešno mi je kada sada čitam kako se ovde ljudi šokiraju jer je to i to urađeno u Activision-u. Ovde je, nažalost, to i dalje negde normalna pojava. Pitanje je samo kako se sa time nositi, što može biti jako teško i neprijatno. Ja sam se borila i radila i vremenom shvatila da kada nešto ne možeš da promeniš oko sebe, možes da ili menjaš sebe ili firmu“, kazala je.
View this post on Instagram
U Srbiji nema velikog izbora opreme
Kada je počela da radi, distributeri su uvozili robu prema zahtevima tržišta. Vremenom su trendove počele da diktiraju kancelarije brendova u skladu sa njihovim targetima i planovima, a ne na osnovu potražnje. Onda su retaileri rešili da manje reskiraju, pa smo dobili ne baš raznovrsne ponude u radnjama, rekla je Danica.
,,Žao mi je što kupac kod nas nema baš veliki izbor kada poželi nešto da kupi. Izbor mu samo zavisi od toga koji retailer ima akciju onoga što mu je potrebno u tom momentu. Nekoliko brendova, najprodavaniji modeli i akcije po retailerima“, dodala je gejmerka.
Na primer, PS5 je mesecima bilo nemoguće naći kod nas. Količine koje su stizale su bile više nego smešne, jer je bilo bitnije pokriti velika tržišta. Mnogo je kritika napisano po forumima, a osnovno je da već godinama imamo kupovinu konzola iz Mađarske zbog povrata poreza što čini cenu manjom u odnosu na one u radnjama, istakla je Indijanka Danka za BIZLife.
,,To u startu daje bolje brojke prodaje u Mađarskoj. Oni dobijaju sve ono što Srbija ne dobija od količina i cena za akcije, Black Friday recimo, do odobrenih količina nove konzole. Sve je nekako povezano“, objasnila je.
Gejming (Pixabay)
U kom pravcu će se gejming razvijati u svetu i Srbiji?
Danica smatra da naša zemlja zaostaje za svetom kada je u pitanju gejming. Razloga je mnogo i misli da o njima niko ne razmišlja kao o problemima.
Za početak je gejmerka navela ekonomski razlog. Prema njenim rečima, velike kompanije ne vide Srbiju kao interesantno tržište u koje treba da ulažu.
,,Brojke prodaje kod nas jesu male, ali nije uvek razlog ekonomska situacija, već je i tu dosta toga izgrađeno ili zapostavljeno vremenom“, primetila je ona.
Gejming (Pixabay)
Gejming kao mogućnost za nove investicije
Danica smatra da bi škole u Srbiji trebalo da se više otvore za neke nove struke, predmete i gejming jer će to dati mogućnost za strane investicije i dolaske stranih kompanija, kao i otvaranje naših.
,,U poslednje vreme imamo dosta poznatih eSport klubova koji su se zbog trenutne političke situacije preselili u Srbiju. Oni sada ovde rade, žive, treniraju. Trebalo bi da se potrudimo da od njih naučimo ne ono što ne znamo, već kako da unapredimo ono što znamo kada je u pitanju eSport“, kazala je ona.
Igranje igrica (Pixabay)
Izvor: BIZLife/Ivana Jaćimovski
Foto: Pixabay
