Francuzi preteruju sa moralom

Piše: Milenko Vasović

Da je On kojim slučajem predsednik Francuske, njegova supruga ne bi mogla da radi u Ministarstvu spoljnih poslova. Reč je o aktuelnom srpskom predsedniku Aleksandru Vučiću. On međutim u Srbiji nije usamljen, štaviše samo je na čelu kolone onih koji su svoje članove porodice ubacili na državni platni spisak. Plus ostale privilegije.

Francuski parlament je pre nekoliko dana usvojio zakon o “moralnosti političkog života”, kojim se zabranjuje političarima da u državnu službu zapošljavaju članove svojih porodica. Onaj ko se ogreši biće kažnjen do tri godine zatvora i sa 45.000 evra.

Da je kod nas usvojen sličan zakon, mi bismo imali problem sa manjkom zatvora. Bilo bi puno i muško i žensko krilo. Recimo, u ženskom delu bi prednjačila Jorgovanka (za prijatelje Cica) Tabaković, guvernerka Narodne banke. Ako je verovati medijima, guvernerka je ćerku i zeta preko diplomatije poslala u Rim a drugu ćerku u novosadski penzijski fond. Znači kazna za oba slučaja, nanosila bi se guvernerka bukagija.

Zakon bi zakačio i bivšeg predsednika Srbije Tomislava Nikolića. Nije baš za verovati da bi mu se sin dokopao vlasti u Kragujevcu da tata nije bio predsednik. Ne bi mu pomoglo ni to što je završio slične škole kao otac.

Inače, diplomatija je bogom dana da se udome članovi familije. To radi i ova sadašnja vlast a radile su i prethodne. Sećamo se ambasadorke Hrustanović, snahe i svekrve. Možda bi ovaj francuski zakon i neku od njih zakačio.

Srbija sigurno neće imati ovakave odredbe još zadugo. Čak i da ih usvoji naša skupština morale bi imati neke dopune. Da, na primer, odredbe ne važe svakog drugog petka ili da se ne primenjuju na sve koji se prezivaju tako i tako, pa ako imaju naprednu člansku kartu sl. Ili, ako predsednik lično nekoga proglasi za naslednika.

Vučić nam je već najavio da će za nekoliko godina izabrati svog naslednika koji će da „nastavi da pobeđuje svoje političke protivnike“. U skladu sa ovom izjavom valjalo bi prilagoditi zakonodavstvo, da se određivanjem naslednika ne bi kršili zakoni i Ustav.

Na taj način bi se i uštedelo, jer čemu izbori, narod ionako glasa kako mu se kaže. Pa razumni smo ljudi. Ima divnih primera iz sveta, Kuba na primer. Kastro je za naslednika odredio brata Raula i šta im fali. Ili Severna Koreja, tamo je sin nasledio oca na vlasti, iako nije reč o monarhiji. Pa Azerbejdžan… Ta iskustva ne treba olako odbacivati.

Francuski zakon je u neku ruku isključiv, njime se uskraćuju prava članovima vladajućih porodica. Ako se tim ljudima zabranjuje rad u državnoj službi samo zato što su nečiji sinovi, kćeri, braća… onda su oni diskriminisani, onda su oni manjina.

Ne treba sve što iz Evrope dolazi uzimati zdravo za gotovo. Bolje je, složićete se, sačekati da i sami Francuzi uvide da su se zaleteli, nego srljati u tamo nekakvu “moralnost političkog života”.

Izvor: BIZLife