Fiskalni savet: Rebalans „gura“ Srbiju u PRETERANO zaduženje
Predloženim rebalansom budžeta za 2021. godinu napravljen je zaokret u fiskalnoj politici, jer je veoma snažno povećan budžetski deficit, što će za posledicu imati rast javnog duga, upozorio je Fiskalni savet Srbije.
„Nakon rekordno velikog deficita države u kriznoj 2020. godini od 8,1 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), odnosno oko 3,7 milijardi evra, budžetom za 2021. bilo je planirano da se javne finansije Srbije uvedu u nešto mirnije vode, ali svega nekoliko meseci posle početka tekuće godine od takve fiskalne politike potpuno se odustalo“, naveo je Fiskalni savet u oceni Predloga rebalansa budžeta.
Dodaje se da je predloženim rebalansom predviđeno da deficit Srbije umesto 2,9 odsto BDP, ili oko 1,5 milijardi evra, iznosi 6,9 odsto BDP ili oko 3,5 milijardi evra.
Ukazano je da će se povećanje fiskalnog deficita preko dva puta, odnosno za dve milijarde evra u odnosu na prvobitni plan, finansirati novim zaduživanjem zemlje, što će odložiti stabilizaciju javnog duga u odnosu na BDP.
Ističe se da će tako planiranim deficitom javni dug tokom 2021. nastaviti da raste u odnosu na BDP sa 58,2 odsto BDP na nivo od 61 do 62 odsto BDP na kraju godine „što je preterano veliko zaduženje za Srbiju“.
Više od polovine planiranog povećanja deficita, oko 1,2 milijarde evra, odnosi se na troškove novog paketa antikriznih mera, dodatnih 200 miliona čine povećani troškovi za zdravstvo, oko 330 miliona odnosi se na rashode za infrastrukturu, a oko 370 miliona evra je povećanje rashoda Ministarstva odbrane za nabavku naoružanja, ali i povećanje plata zaposlenih.
Fiskalni savet je ocenio troškove za naoružanje „upitnim u vreme zdravstvene krize“.
Najbolja strana rebalansa
Najbolja strana predloženog rebalansa je, kako se ocenjuje, snažno povećanje ulaganja države u infrastrukturu jer efikasno podstiče privredni rast, a za tim postoji i potreba jer je stanje osnovne infrastrukture u Srbiji veoma loše.
„Posebno je dobro to što se preko trećine novih ulaganja odnosi na zaštitu životne sredine, a opravdan trošak je i za zdravstvo“, naveo je Fiskalni savet.
Dodaje se da je „načelno dobro to što Vlada donosi novi antikrizni paket mera podrške privredi i stanovništvu, ali je glavna mana ovog paketa to što se ubedljivo najveći deo sredstava privredi i stanovništvu daje potpuno neselektivno i onima kojima nisu potrebna“.
Zemlje Centralne i Istočne Evrope (CIE) povećale su deficit, uglavnom u rasponu od jedan do dva odsto BDP, a Srbija četiri odsto, podsetio je Fiskalni savet.
Selekcijom je moglo da se uštedi 300 mil. EUR
Veoma je problematičan, kako se ocenjuje, deo paketa državne pomoći od oko 600 miliona evra koji omogućava isplatu polovine minimalca tri meseca po zaposlenom, a za koju mogu da se prijave privatna preduzeća i koja nemaju probleme u poslovanju zbog pandemije, a među kojima su apoteke i maloprodajni lanci.
Ističe se da u slučaju da je Srbija poput drugih zemalja CIE napravila objektivne kriterijume za selekciju preduzeća koja mogu da dobiju pomoć, moglo da se uštedi i smanji zaduživanje zemlje u 2021. za oko 300 miliona evra.
I isplata identične i neselektivne pomoći građanima od 60 evra je, kako se navodi, veoma loša mera fiskalne politike.
„Visok fiskalni deficit i rast javnog duga koji se planiraju u 2021. nisu samo posledica predloženog rebalansa već i nekih grešaka koje imaju svoj koren odranije. Jedna od takvih grešaka je prekomerno povećanje zarada u javnom sektoru“, naveo je Fiskalni savet.
Izvor: Beta
Foto: Pixabay
