Fiskalni savet: Gubici EPS i Srbijagasa glavni „krivci“ za rebalans
Ogromni rashodi za pokrivanje gubitaka javnih preduzeća iz energetskog sektora najvažnija su budžetska promena koju donosi rebalans ovogodišnjeg budžeta Srbije, ocenio je Fiskalni savet.
„Predloženi rebalans predviđa povećanje budžetskog deficita sa tri na skoro četiri odsto BDP, a glavni razlog za to su ogromni gubici državnog energetskog sektora“, navodi se u analizi Fiskalnog savet.
Dodaje se da u odnosu na prvobitni budžet za 2022, predloženi rebalans, koji je na dnevnom redu Skupštine Srbije, donosi neuobičajeno velike promene i na strani javnih prihoda i na strani javnih rashoda.
Prihodi budžeta povećani su za 193 milijardi dinara (1,6 milijardi evra), a rashodi su povećani još više – za 272 milijardi dinara (2,3 milijardi evra). Zbog toga je umesto planiranog minusa u republičkom budžetu od 200,2 milijardi dinara (1,7 milijardi evra) deficit povećan na 279,1 milijardi dinara (2,4 milijardi evra).
„Tri su glavna razloga zbog kog se predloženi rebalans toliko razlikuje od inicijalnog budžeta. Prvi je snažno ubrzanje inflacije koje najvećim delom stoji iza povećanja javnih prihoda. Budžet je izrađen s pretpostavkom da će prosečna inflacija u 2022. biti 3,7 odsto, a umesto toga iznosiće skoro 12 odsto“, naveo je Fiskalni savet.
Fiskalni savet, Beta
Drugi razlog je, kako je ukazano, unošenje u budžet velikog broja rashodnih politika koje nisu bile prvobitno planirane.
„Za većinu ovih izdataka to je zapravo sad samo formalnost pošto su već sprovedene ili se sprovode (isplata dva puta po 100 evra za mlade, povećanje pomoći za prvo, drugo i treće dete, turistički vaučeri i drugo)“, istakao je Savet.
Treća i pojedinačno najveća promena u rebalansu je finansiranje ogromnih gubitaka javnih preduzeća iz energetskog sektora (Srbijagas i EPS).
U budžet je direktno uključeno oko 1,3 milijardi evra sredstava za ove namene, a stvarni troškovi države još su veći jer se realizuju i izdavanjem garancija na njihovo zaduživanje. Srbijagas se na proleće zadužio za 200 miliona evra uz garanciju države, a rebalansom je otvorena mogućnost da se do kraja godine omogući još 650 miliona evra sličnih garancija.“
Dosadašnja praksa bila je da ovakve kredite na kraju vraća država tako da se i to može s pravom dodati na budžetski trošak javnih preduzeća iz energetskog sektora, smatra Savet.
Ocenjeno je i da je loša karakteristika predloženog rebalansa njegova netransparentnost, naročito u delu koji se odnosi na izdatke za javna energetska preduzeća.
Dobra strana rebalansa je, po oceni Saveta, to što se zadržavaju velika izdvajanja za javne investicije koja će na nivou čitave države iznositi oko 7,5 odsto BDP.
Da nema „energetskih“ rashoda…
U rebalans su, kako je ukazano, unete tri neselektivne isplate za sve mlade od 16 do 29 godina (dva puta po 100 evra plus 5.000 dinara krajem godine) – koje koštaju oko 250 miliona evra. Fiskalni savet je ponovo pozvao Vladu „da napokon odustane od ovih i sličnih rasipnih i netargetiranih politika“.
„Jedina nova mera, a za koju bi se moglo naći opravdanje u vanrednim okolnostima, odnosi se na povećana izdvajanja za poljoprivredu u iznosu od 130 miliona evra (za nabavku goriva, đubriva i drugo)“, ocenio je Savet.
Rashodi za robne rezerve povećani su rebalansom sa oko 40 miliona evra na preko 330 miliona, što je po oceni Saveta jedna od velikih promena u budžetu koja zaslužuje mnogo bolje obrazloženje predlagača Zakona. „Jasno je to da su cene robe koja se kupuje za rezerve tokom 2022. snažno porasle. Takođe, jasno je i to da su globalne neizvesnosti nametnule potrebu da država poveća svoje robne rezerve“, ističe se u analizi Fiskalnog saveta.
Ocenjeno je da nema velikih izdataka za Srbijagas i EPS, budžet Srbije bi u 2022. godini imao deficit koji bi bio manji od dva odsto BDP.
Ove godine, kako je istaknuto, budžetski trošak usled gubitaka javnih preduzeća iz energetskog sektora, uključujući garancije, iznosi oko 1,5 milijardi evra, a mogao bi biti i veći ako se do kraja godine odobri još neka državna garancija.
„Kad se na taj iznos dodaju i troškovi koje je država za iste namene imala krajem 2021, vidi se da su Srbijagas i EPS već koštali budžet oko dve milijarde evra, a izvesno je da će se ovi rashodi nastaviti i u 2023. godini“, naveo je Fiskalni savet.
Izvor: Beta
Foto: Pixabay
