Moj motiv za ovu promenu, ipak, nije bila neupitno teška medijska situacija, već želja da svoje znanje i veštine usmerim ka promociji ideje u koju verujem, a to je Srbija u EU. Mikrofon i kameru televizije N1 zamenio sam poslom u EU info centru, gde sam angažovan kao ekspert za komunikacije u oblastima vladavine prava, migracija i regionalne saradnje i pomirenja. Promena je došla i kao rezultat želje da se uključim u odbranu evropske ideje i da radim na povratku poverenja građana Srbije u ovaj proces.

Velik i važan deo evropske ideje svakako jesu ljudska prava i borba za ravnopravnost, zbog čega za mene poseban značaj ima to što vodim komunikacije za predstojeći EuroPride, koji se u septembru održava u Beogradu. Biće to istorijski događaj za čitav region, te je za mene učešće u tom projektu ne samo jedinstvena profesionalna prilika koja se retko pruža već i društveni i lični izazov, koji sa sobom nosi ogromnu odgovornost i izuzetan značaj.

Filip Lukić EU Savetnik za komunikacije, EU info centar

• Šta mislite da je izdvojilo vas u odnosu na vašu generaciju? Šta je prevagnulo da budete poslovno istaknuti pre svoje 30. godine?

Ne mislim da postoji bilo kakva formula ili posebnost. Verujem da je u pitanju kombinacija upornosti i hrabrosti. Nekada morate zažmuriti i doneti važne odluke isključivo na osnovu sopstvene intuicije. Iako, možda, u datom trenutku nisu izgledale racionalno i adekvatno, od njih nisam odustajao i verovao sam da je njihova realizacija moguća. Upornost se uči i mislim da je najbitnija od svih upornosti ona koja se odnosi na ideje i vrednosti. Kada dosledno i beskompromisno sledite ono u šta verujete i znate da stojite na strani istine i pravde, uvek ćete iskakati iz mase. To pogotovo nije teško u današnjem svetu mimikrije i laži.

• Kažu da se sreća zaslužuje. Kako ste je vi zaslužili?

Sreća se i zaslužuje i osvaja. Mislim da je važno da uvek budemo posvećeni i predani onome što radimo, da ispitujemo svoje granice i budemo smeli u donošenju odluka.

Izreka kaže da sreća prati hrabre, ali mislim da perspektiva iz koje posmatramo ovu izreku mora biti drugačija. Hrabri su ti koji biraju svoje odluke i put, a sreća je tu da ih u tome podupre. Posvećenost, predanost i jasni ciljevi nešto su što donosi sreću.

• Svedoci smo da naše tržište veoma sporo vrši tranziciju, još uvek su izrazito vidljivi obrisi socijalizma i karte su podeljene zrelijim igračima. Koji je vaš savet za mlade kolege – kojim putem da se probiju?

Mladost je prednost, a ne slabost. To je ono što treba da zapamti i zna svaka mlada osoba. Mladi donose ideju, polet i hrabrost, a to je nešto što vredi jednako koliko i iskustvo. Svet u kome ćete imati nižu platu ili nižu poziciju samo zato što imate manje godina opstaje upravo zato što su mladi nemi na eksploataciju i poniženje. Dajući prećutni pristanak, gubite integritet i kredibilitet, jer zašto bi poslodavac poštovao nekoga ko ne poštuje samog sebe?! Za priliku je potrebno izboriti se, a najbolji put ka tome jeste da budete svesni svojih mogućnosti, veština i sposobnosti. Ukoliko poslodavac to ne prepoznaje, vreme je da idete dalje. Uvek postoji neko ko je spreman da vam dâ pravu i iskrenu priliku jer vidi vrednost koju nosite.

• Korporacija ili privatno preduzetništvo?

Zavisi iz koje perspektive posmatramo ovaj izbor. Smatram da je izuzetno bitno za svakog mladog profesionalca da na početku karijere bude deo korporacije. To je momenat kada se oblikujete, usvajate pravila i upoznajete strukture. Kao novinar i sociolog, istreniram sam i naučen da uvek preispitujem granice, sisteme, obrasce i zbog toga je za mene korporativni svet veliki izazov. Ipak, smatram da je za moj profesionalni razvoj od velike važnosti bilo to što sam na samom početku svoje karijere bio deo nekih od najvećih medijskih korporacija, ne samo u Srbiji već i u Evropi.

• Šta vas je konkretno opredelilo da se razvijate u našoj zemlji, a ne u inostranstvu?

Kada izaberete da svoj rad posvetite društvu i borbi za ideju o ispravnijem i boljem svetu, jako je teško napustiti je, jer nijedan drugi poslovni uspeh niti postignuće ne može u potpunosti da vas ispuni. Shodno tome, gde god da odete i čime god da se bavite, ta želja za borbom vas uvek nekako vuče ka onom što najbolje razumete i poznajete, a najčešće je to okruženje u kom ste odrasli i u kom ste se razvili kao osoba. Kada je došao momenat odluke, na kraju master studija, shvatio sam da za mene izbor, zapravo, i ne postoji.

Jedina misao koja me je vodila jeste činjenica da sam dve godine, gotovo bez izuzetka, svakog dana, pratio sve što se događalo u Srbiji i nervirao se jer nisam deo tih procesa. Osećao sam odgovornost da svojim radom i zalaganjem dam doprinos društvu do kog mi je stalo i pokušam da budem deo procesa koji će promeniti stvarnost u kojoj živimo. Bila je to isključivo emotivna i intuitivna odluka, vođena mišlju da u ovim godinama treba da pratim ideju i osećaje, a ne korist i komfor.

• Kada govorimo o poslu, kako vidite sebe za 10 godina?

Jedino što želim od sebe za deset godina jeste da budem neko ko je zaslužio poštovanje i izgradio kredibilitet u svojoj profesionalnoj zajednici. U današnje vreme to je zadatak koji sa sobom nosi mnogo prepreka i izazova, ali verujem da jedino integritet može doneti poslovnu ispunjenost i zadovoljstvo. Pristanak na kompromise i njihova racionalizacija nikada ne smeju biti izgovor za donošenje odluka kojih ćemo se za deset godina stideti. To je ono što uvek imam na umu, pogotovo što u mojoj profesiji šteta koju činimo lošim potezima nikad nije samo materijalna, već ima uticaja na celokupno društvo i javni diskurs. Zbog toga se nadam da ću za deset godina biti zadovoljan time što sam bio brana prostakluku, neprofesionalizmu i zagađenju društvenog prostora.