Ekonomista za BIZLife: Zbog obuzdavanja"inflacione aždaje" VEĆE RATE za kredite u evrima

27/07/2022 | 09:12

Ekonomista za BIZLife: Zbog obuzdavanja“inflacione aždaje“ VEĆE RATE za kredite u evrima

Evropska centralna banka (ECB) ovih dana je prvi put posle 11 godina povećala referentnu kamatnu stopu u pokušaju da kontroliše skok inflacije u evrozoni. Kako će to uticati na rate za kredite?

Iz ove banke saopštili su da će povećanje iznositi 0,5 procentnih poena i da će kamatna stopa u narednom periodu biti nula odsto, ali i da se ove godine može očekivati novo povećanje. Ta mera, kako je najavljeno stupa na snagu od danas, 27. jula.

Jasno je da bi ovakva odluka ECB mogla da utiče i na građane Srbiji, odnosno one koji su od banaka prethodno uzeli kredite u evrima i odlučili se za promenljivu kamatnu stopu kaže za BIZLife ekonomista Saša Đogović.

Vreme jeftinih kredita je prošlo, smatraju ekonomisti.

„Neminovno veće rate za kredite“

“Nesporno je da će kada odluka stupi na snagu banke reagovati i doći će do poskupljenja rata kredita koje je stanovništvo uzimalo po varijabilnoj stopi. Oni mogu uskoro očekivati rast rata za kredite“, dodaje sagovornik.

Đogović kaže da se i u narednom peridu može očekivati nastavak tog trenda i da će „stalno dolaziti do rasta cene rata kredita“.

Kada je reč o tome koliko bi rate za kredite mogle da skoče, Đogović kaže da to neće biti enormno i toliko drastično ali da će trend povećanja u narednom periodu biti prisutan.

Saša Đogović

Govoreći o tome kako ovakva mera može da obuzda inflaciju, Đogović kaže da će se smanjivati potrošnja i biće manja tražnja te samim tim će i krediti biti skuplji i manje dostupni.

„Ovakva mera centralne banke uticaće osvežavajuće na inflatorne tokove u globalu uopšte“, dodaje.

To je jedan od razloga što je NBS do sada nekoliko puta povećavala referentnu kamatnu stopu.

Inflacija „progutala“ rast plata i penzija, novčanici sve tanji

Đogović kaže da je inflacija praktično „pojela“ rast plata, minimalca, i penzija od januara i da je evidentno da imamo manju kupovnu moć stanovništva.

„Sav rast plata, penzija, minimalne zarade od januara pojela je inflaciona aždaja pa samim tim je došlo do toga da sada recimo možemo da za istu sumu platimo manje litara, kilograma nekih namirnica u odnosu na ono što smo mogli prošle godine i to samo po sebi govori o padu životnog standarda stanovništva jer inflaciona aždaja buja i hrani se, a novčanici i kućni budzeti postaju sve tanji“, ilustrovao je primerom Đogović.

Kada je reč o daljim predviđanjima, sagovornik BIZLife kaže da se može očekivati da će inflacija ostati na dvocifrenom nivou.

Inflacija (Pixabay)

Kada se možemo nadati stabilizaciji cena i od čega to zavisi?

Što se cena tiče, navodi da bi moglo da dodje do stabilizacije cena hrane, ali da se očekuje poskupljenje energenata odnosno struje prevashodno.

„Primera radi, ako struja poskupi 10 odsto, to će uticati na rast inflacije od jedan odsto, zatim cena gasa od avgusta rašće oko devet odsto, što će direktno ili indirektno gurati inflatorne tokove u zemlji“, kaže ekonomista.

Ipak Saša Đogović uliva i ohrabrenje da ako se situacija u Ukrajini ne bude komplikovala možemo očekivati stabilizaciju cena i da inflacija na kraju sledeće godine bude prepolovljena.

Koliko će rate za kredite biti veće?

Kada je reč o konkretnoj računici za ono što najviše zanima građane Ismail Musabegović, profesor Beogradske bankarske akademije rekao je za N1 da ako kamatna stopa ECB do kraja godine dostigne jedan odsto, rata na kredit od 50.000 evra mogla bi, prema njegovim rečima, da poraste i za 6.000 dinara.

On ističe da je oko 150.000 ljudi u Srbiji izloženo promeni kamatne stope, a reč je o zaduženima čiji su krediti indeksirani u evrima.

Novac, evri

„Jedan deo kamatne stope na kredite je fiksiran – to je bankarska marža, a drugi deo je euribor koji je dugo bio negativan, neke banke su ga smanjivale, neke držale kao neutralnog na nuli. Sada se rata povećava. Očekuje se da do kraja godine, Evropska centralna banka digne kamatnu stopu na jedan odsto, što bi za naše korisnike kredita indeksiranih u evrima, na primeru kredita od 50.000 evra na 25 godina, značilo ratu veću i do 6.000 dinara“, objašnjava Musabegović.

„A to je suma koja nije zanemarljiva, posebno ako imamo u vidu da plate ne prate inflaciju i rast cena“, ističe.

Sa sadašnjim povećanjem kamatne stope rata je, dodaje, veća za oko 4.000 dinara. Ipak, napominje da se treba imati u vidu da se kamatne stope neće dizati naglo.

Odluka ECB ima i dobrih i loših strana…

Ekonomista Ljubodrag Savić za BBC na srpskom rekao je da ovakva odluka ECB ima i dobre i loše strane, a dobra je da je povećanje referentne kamatne stope „preduslov da se cene makar umire, ako ne mogu da se smanje“, navodi on.

„Loša vest je za građane koji su zaduženi sa promenljivom kamatnom stopom, može negativno da utiče na spoljni dug Srbije, ali i na aktivnost preduzeća iz Evrope, gde spadaju i one koje posluju u Srbiji, koji su među najvećim uvoznicima i izvoznicima iz Srbije“, objašnjava Savić.