Ekonomista: 20.000 penzionerima – trošak koji mora biti planiran budžetom

Ekonomista Milan Kovačević rekao je da suma od 285 miliona evra, koliko je neophodno da bi se penzionerima iz budžeta isplatila pomoć od po 20.000 dinara u ovoj godini, nipošto ne bi smela da se potroši, a da nije planirana budžetom.

On je za agenciju Beta rekao se demokratija jedne države meri i po tome u kojoj meri je u budžetu predviđeno kako će biti potrošen novac građana iz državne kase, s tim što se ostavi budžetska rezerva za nepredviđene izdatke.

„Budžetska rezerva treba da bude što manja, a u Srbiji je sve veća, pa vlast iz nje arbitrarno troši novac građana, kako god hoće“, rekao je Kovačević.

Premijerka Ana Brnabić je, na primedbe da 285 miliona, namenjenih pomoći penzionerima nije predviđena budžetom, rekla da ta suma nije ni morala da bude planirana jer je jednokartna i nije stalni trošak u budžetu, „pa da kritičari ne znaju o čemu pričaju“.

Kovačević je rekao da je Vlada Srbije puno stvari finansirala iz budžetske rezerve i ne dozvoljava građanima da doznaju koliko je za šta potrošeno. Dodao je da bi državni revizor trebalo „da istera sve izdatke na videlo, što on ne radi“.

Loše projektovani budžeti da bi se vlast hvalila prihodima

Revizor bi trebao, kako je rekao, ne samo da proverava koliko je i za šta potrošeno, nego i koliko je to bilo opravdano, ali „u Srbiji se većina institucija ruši, umesto da se jačaju“.

„Nije ni bilo potrebno da se na taj način planira pomoć penzionerima, osim da vlast dokaže da ima mogućnost da bude osorna. Ni o rebalansu budžeta Srbije za 2023. godinu nije raspravljano u Skupštini, pa je taj dokument autorski, neko ga je napisao i niko nije mogao da utiče na promene i usvojen je kakav je i napisan“, rekao je Kovačević.

Rebalansom se, kako je rekao, često naknadno legalizuje nešto što je nedozvoljeno, što se ne sme raditi. „Ono što je potrošeno a nije bilo u budžetu, ne bi moglo nikakvim zakonom da se stavlja u novi rebalans“, rekao je Kovačević.

On je rekao da se budžeti Srbije dosta nerealno planiraju, a poslednjih nekoliko godina se događa da se ostvari više prihoda, manji deficit, čak i suficit, a to znači da nije dobro projektovan.

Često se, kako je rekao, to radi i namerno da bi se vlast pohavlila kako je dobra u prikupljanju prihoda za budžet.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay, Medija centar