„Potpuna iskrenost prema sebi od kritične je važnosti za izgradnju ličnog brenda”, za BIZLife govori Džon Dalton, direktor Londonske škole za odnose sa javnošću (LSPR), iz Velike Britanije

Njegova ekspertiza je komunikacija u oblastima CSR-a, upravljanja rizikom, krizni menadžment, izgradnja reputacije i brenda. Po vokaciji biolog, Džon Dalton naučnu karijeru napustio je 90-ih, kada je osnovao svoju PR firmu, odnosno Londonsku školu za odnose sa javnošću. Poslednjih nekoliko godina ovaj komunikacijski stručnjak značajnu pažnju posvećuje i upravljanju utiskom i uticajem, tj. ličnom brendingu.

• Šta je vama pomoglo da izgradite svoj brend?

Tri jednostavne stvari su mi pomogle: znanje i mnogo godina posmatranja kako se uticaj kreira, predstavljanje i razumevanje šta čini prvi utisak, dugogodišnje iskustvo u menadžmentu i konsultantskom poslu i posmatranje liderstva kroz prizmu nauke.

Moj brend se zasniva isključivo na onome što sam zaista postigao, budući da su osnove mog pristupa legitimitet, kredibilitet i realno sagledavanje situacije. Ako želite da se istaknete u masi, definitivno vam mogu pomoći i dati smernice kako da u tome uspete. Da li mogu da učinim čudo? Ne. Neki moji klijenti mogu da postignu mnogo više od drugih jer lični brend je isticanje veština koje vi imate, a drugi nemaju.

• Šta je izvršno prisustvo (engl. executive presence) i zašto je važno?

Sam termin „izvršno prisustvo” čini mešavina različitih faktora, kao što su samopouzdanje, samosvesnost, emotivna inteligencija, dostojanstvo. Ukratko, to je projekcija „meke moći”, koja čini osobu atraktivnijom i sposobnijom da svoj uticaj proširi izvan sfere autoriteta.

S obzirom na kompleksnost koncepta, ne postoji univerzalna definicija, ali izvršno prisustvo postoji. I određuje milione karijera upravo u ovom trenutku. Nedodirljivo je, ali može se naučiti i primeniti jednostavno. Kako se oblačite, ponašate, razgovarate i uključujete u neku konverzaciju, vaš verbalni i neverbalni govor kreira signale na osnovu kojih vas drugi procenjuju. Naše je verovanje da će, pored uticaja i reputacije, značaj izvršnog prisustva rasti u svim organizacijama.

Video sam mnogo lidera koji jednostavno ne razumeju koncepte kao što su statusna pretnja, evoluciona psihologija, kao i zašto je ljudima sve teže da veruju. Strah je često zamena za saradnju i razlog zašto brojni change management programi propadaju

• Kako možemo proceniti svoje izvršno prisustvo i koja su to pitanja koja moramo postaviti sebi?

Pođimo od toga da poslodavci sve više traže baš te „meke” ili međuljudske veštine kako bi podržali rastući broj neophodnih „tvrdih” veština, ili – kako ih mi bolje znamo – kvalifikacija. Nedostatak „mekih” veština čini da uticaj i komunikacija, kao i razumevanje kvalifikacija, postaju sve teži. Evo plastično: imati diplomu dobrog fakulteta, MBA – nije više dovoljno da biste se kao menadžer izdvojili u gomili. Sa druge strane, adekvatan javni nastup, prvi utisak koji isti ti menadžeri ostavljaju – i te kako pravi razliku. Čak i za etablirane menadžere važi da su dobri samo koliko i njihov poslednji uspeh. Drugim rečima, svi oni moraju da rade kontinuirano da bi sebi obezbedili prepoznatljivost, priznatost i uvećavali sopstvenu vrednost. Izvršno prisustvo i interpersonalne veštine međusobno su povezani, jer samo ako razmišljamo o oba aspekta, možemo biti ubedljiviji, harizmatičniji i kreativniji u pristupu problemima.

• Kako pojedinci mogu da deluju na utisak koji ostavljaju na druge?

Pored kvalifikacija „na papiru”, menadžeri moraju da naglase svoje prisustvo i kompetencije uz pomoć kojih ostvaruju uticaj. Pamet i inteligencija pomažu, ali podjednako važno za uspešno prisustvo jeste biti društveno i emotivno svestan. Lideri i menadžeri moraju da projektuju sopstvene mogućnosti i kredibilitet kako bi ih drugi doživeli kao lidere sa kojima mogu da sarađuju.

Džon Dalton, direktor Londonske škole za odnose sa javnošću

• Da li je danas preduslov za lidera lični brend ili samopromocija?

Duboko verujem da je izvršno prisustvo vanvremenska stvar. Na isti način na koji su stari Rimljani morali da ostave utisak u Senatu moramo i mi danas na sastancima, sa upravnim odborima, na razgovorima za posao, prodajnim okupljanjima. Živimo u ekonomiji zasnovanoj na pažnji, koje je sve manje, pa je, samim tim, nama sve teže. Imati nešto u korporativnom svetu što vas razlikuje od drugih znači imati lični brend. Izvršno prisustvo je kritičan aspekt za svaki deo vašeg života, a ne samo za liderstvo i lični brending.

• U čemu je razlika između ličnog brenda i ličnog brendiranja?

To su dve strane novčića. Nekome je, možda, lični brend u fokusu, jer kao individualac želi da radi na svojim veštinama, promeni način oblačenja, glasa, a lično brendiranje je način na koji prezentuješ lični narativ drugima, to su kanali i procesi.

• Ne može svako biti lider, ali svako može raditi na svom ličnom brendingu. Gde početi?

Dobro pitanje. Počnite sa SWOT ili SOAR analizom sebe. Budite potpuno iskreni sa sobom, to je od kritične važnosti za bilo kakav uspeh na ovom polju. Izvršno prisustvo je kao selfi slikanje ili snimanje i puštanje tog klipa drugima, koje pitamo šta misle, šta im se dopada, šta ne dopada. Ključ je u razumevanju signala koje emitujete i kako oni izgledaju drugima. Konkretno, snimati sebe u profesionalnoj organizaciji jedna je od stvari koju možete uraditi. Možete napraviti malu transakcionu analizu svojih imejlova i pitati druge kako im izgledaju. Budite spremni i na to da vam se odgovori neće uvek dopasti, ali to je deo procesa.

• Zašto, po vama, liderstvo propada?

Ovo je veoma zahtevno pitanje. Jednostavan odgovor je da je liderstvo kontekstualno i kulturološki zasnovano, te sa ove tačke gledišta, iz ugla naše zapadnjačke kulture, propada zbog opsednutosti načinom na koji postajemo lideri umesto fokusa na prirodu liderstva. Novi lideri čitaju o liderstvu, iako je veliki deo literature kontradiktoran, i pokušavaju da to što su teoretski savladali primene na svoj stil. Video sam mnogo lidera koji jednostavno ne razumeju koncepte kao što su statusna pretnja, evoluciona psihologija, kao i zašto je ljudima sve teže da veruju. Strah je često zamena za saradnju i razlog zašto brojni change management programi propadaju. Liderstvo se najbolje može razumeti iz ugla evolucione psihologije i evolucione teorije liderstva, a ne samo iz kompleksnih akademskih rasprava koje ne uzimaju u razmatranje ljudsku prirodu, već samo istraživanje i podatke.