Kada smo kod fotografija, na jednoj od „Dejli mejla”, iz 1965. godine, Džejn Birkin vidimo sa pedesetak devojaka britanske scene „koje obećavaju”, uz Niko, Marijanu Fejtful i Tvigi. Naredne godine, pojavila se u filmu „Blow up”, Mikelanđela Antonionija, koji je, 1967. godine, dobio Zlatnu palmu u Kanu, mesec dana pošto joj se rodila prva ćerka, Kejt Beri, iz braka sa britanskim kompozitorom Džonom Berijem, autorom teme iz filma o Džejmsu Bondu „Iz Rusije s ljubavlju.” Kasnije će za njega reći da je „imao jaguara tipa E i ženu tipa E”. Nije zažalila kada ga je napustila i odlučila da se oproba kao glumica u Francuskoj.

Reklo bi se da su njen glas pokušavale da imitiraju brojne pevačice, od Vanese Paradi do Karle Bruni. „Tanani glas koji se bori sa visokim tonovima, kao da će svakog časa da pukne dok oblikuje reči pune erotskog naboja”, kako je opisala Ana Otašević.

Kada je, sa 40 godina, odlučila da se popne na scenu „Bataklana” i otpeva pesme koje joj je Genzbur posvetio, skratila je kosu, obukla široke pantalone i majicu na bretele i pojavila se nenašminkana. Bila je to anti-Lolita. Htela je da proveri, kako je rekla, da li će publika da je prihvati i „kada više nije lepa”.

Na jednom letu iz Pariza za London srela je izvršnog direktora modne kuće Ermes. Nekoliko godina nakon tog susreta, kada je Džejn uspela da prevaziđe svoj nepokolebljivi stav da joj je dovoljna platnena torba, 1984. godine, u prodaji se našla Ermesova „birkin” torba, kojoj je glumica i pevačica „ustupila” svoje ime. Danas je to simbol za najluksuzniju torbu na svetu. 

Kako je na 8.000 metara iznad zemlje kreirana TORBA koja je postala statusni simbol?