Dušan Nedić: Briga o zaposlenom počinje ličnim primerom i komunikacijom

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    Dušan Nedić: Briga o zaposlenom počinje ličnim primerom i komunikacijom

    Kada novac prestane da bude motiv neke druge komponente rada stupaju na snagu. Da li su kompanije i njihovi menadžeri svesni promena koje je donela pandemija? Sada se svode računi, razmišlja se kako dalje. Ako zaposlenima damo večnu slobodu rada od kuće da li ih na neki način zauvek i gubimo?

    Koji su oblici rada sada zastupljeni i kakvu vrstu motivacije i podstreka HR službe koriste kako bi radnici bili zadovoljni. Koju vrstu prakse koriste da bi zaposlene zadržali u svojim firmama i kompanijama?

    Na ova pitanja odgovora Dušan Nedić, direktor serije Schneider Electric Serbia Business Run-a najvećeg tim bilding događaja koji se već sedmu sezonu održava u četiri grada u Srbiji (Novom Sadu, Subotici, Nišu i Beogradu).

    Trka u Beogradu biće održana 29. septembra, posle posla. Srce događaja je trka od 5 km u kojoj se zaposleni takmiče za najbrži tim, najbržu koleginicu i kolegu, najfit kompaniju. Nakon trke zaposlene očekuje After&Work žurka, a ove godine za sjajnu atmosferu biće zadužena Ida Prester i bend Lollobrigida.

    Pandemija nas je naučila da se prilagodimo uslovima rada od kuće, novozaposlene kolege ne poznajemo, socijalni kapital se osipa. Koji su danas trendovi rada?

    Slobodno možemo reći da je najsnažnije radno nasleđe pandemije smanjenje rada iz kancelarije, odnosno stvaranje uslova za hibridni način rada. Treba reći da su ovoj promeni svakako naiizloženiji oni biznis modeli koji se u svom radu dosta oslanjaju na savremene kanale komunikacije i tehnologiju. Kako se stvari brzo odvijaju možemo reći da ovo više nije trend, nego neminovnost, a da su u trendu pokušaji da se na novonastalu situaciju najbolje odgovori, kako pojedinačno, tako i na kompanijskom nivou.

    Kakva je budućnost rada, da li će on zauvek ostati hibridan i koje su prednosti, i mane takve organizacije? Kako motivisati zaposlene, kako im davati zadatke (na dnevnom, dvonedeljnom, mesečnom nivou)?

    Ukoliko pretpostavimo dalji razvoj tehnologije, i povećanje svetske konkuretnosti, lično verujem da uslovi rada za sve veći broj kompanija biti između hibridnih i rada na daljinu. Takve organizacije zbog svoje fluidnosti mogu biti otpornije na promene ali će se susresti i sa velikim brojem izazova. Pojedinci će morati da nađu način da samostalno stvore balans između privatnog i poslovnog života i očuvaju mentalno zdravlje, disciplinu i kreativnost. Izazov za kompanije će biti kako da stvore efekat sinergije zajedništva i kulture između pojedinaca koji se sada odvojeni, i često se ne poznaju. Još jedan lični utisak je da je sloboda organizovanja svog radnog vremena trenutno dobar faktor motivacije, koji verovatno neće drugo trajati.

    O tim bildinzima su napisane stotine i stotine knjiga, a kada se suočimo sa konkretnom osobom, bićem ispred sebe, uvek smo na testu da li ja dobro radim za njega kao poslodavac, da li je on zadovoljan radnik. Sve teorije često u praksi padaju u vodu. Šta je važno kada kažemo briga o zaposlenima?

    Briga o zaposlenom definitivno počinje ličnim primerom i komunikacijom. Posvećenost i integritet u radu, otvorena komunikacija i transparentna očekivanja i nagrade u mnogome će odrediti zadovoljstvo zaposlenog svojim poslodavcem. Organizacija tim bildinga u tom smislu neće trajno rešiti zadovoljstvo zaposlenih, ali će dobroj praksi brige o ljudima definitivno dati dodatni implus, a onim organizacijama sa viškom nezadovoljstva može biti prvi korak ka stvaranju jedne nove kulture odnosa.

    Šta ljude u “remote atmosferi” drži na okupu, kako u smislu održivosti biznisa ali i međuljudskih odnosa i zajedničkog rasta?

    Organizovanje neformalnih i opuštenih susreta između zaposlenih jeste nešto što danas radi veliki broj kompanija suočenih sa trendom rada na daljinu. Do skora bi ovo zvučalo neverovatno, ali danas kompanije moraju da ulažu novac da bi im se kolege uopšte poznavale. Svakako je reč o neminovnosti za kompanije, s obzirom na mogućnosti rezultata koji imaju ljudi koji profesionalnom odnosu dodaju i odlično lično razumevanje i komunikaciju.

    Post covid je doneo novi smisao tim bildinga, ali čini se da se sve više kompanija i dalje odlučuje za tradicionalne forme: okupljanje zaposlenih u nekom hotelu, uz bazen, sto za stoni tenis i džuboks. Kakvi su trendovi u svetu, a kakvi kod nas?

    Definitivno je i dalje čest slučaj da kompanije okupe zaposlene i pre svega im pruže kratkoročno zadovoljstvo. Iako ima brojne prednosti, HR menadžeri se često pitaju da li to podstiče bolje odnose između članova tima, tako da veliki broj kompanija u svetu, ali i tehnoloških kompanija kod nas, nastoji da zaposlenima pruži jednu vrstu aktivnog okupljanja, koji podrazumeva spoj zajedničkih, interaktivnih dešavanja i i uživanja.

    Šta je potrebno da se ovakvi događaji za zaposlene promene? I kao ta promena može da utiče i na menadžement i na samo zadovoljstvo radnika?

     Odgovorne kompanije često slušaju svoje zaposlene. U tom smislu verujem da je odgovornost za usvajanje odluka koje doprionise zadovoljstvu članova tima težiti jednakosti između top menadžmenta, koji treba da uvodi novitete, i zaposlenih koji treba da ih iniciraju. Benefiti takvog odnosa su takođe obostrani, i približavaju sve uključene u proces izgradnje balansa između produktivnosti i zadovoljstva.

    Da li možete da nam objasnite koncept Employer Branding? Da li je to sada najvažnija menadžerska funkcija u kompaniji?

    U uslovima kada se u Srbiji sve više suočavano sa nedostatkom radne snage, definitivno je ova uloga važnija nego ikad. Ipak da bi kompanija bila poželjan poslodavac, potrebno je pre svega napraviti takvu vrstu kulture okruženja, što je vrlo zahtevan posao najodgovornijih u firmi, a zatim jednu takvu okolinu za rad predstaviti i brendirati.

    Briga o fizičkom i mentalnom zdravlju, work-life balance, danas sve to postaju presudni faktori u odabiru posla. Koliko kompanije zaista sve to poštuju a koliko njih samo da bi ispoštovalo neku formu brige? Iako mislimo da zaposleni imaju sve veća prava oseća se veliki pritisak i velika očekivanja i sve više zaposlenih pati od burnout-a. Kako vi gledate na ovo?

     Važan faktor razmišljanja kompanija o stvaranju izbalansiranog okruženja na poslu definitivno konkurentnost industrije i pristupačnost kadrova. Drugi faktor je razumevanje menadžementa da balans između života i rada nije samo lep ljudski čin nego odnos iz kog vrlo brzo profitiraju svi uključeni u poslovni proces. Očekujem da će se oba faktora u budućnosti razvijati u pravcu koji će značiti manjeg ličnog sagorevanja a više izbalansiranosti.

    Na osnovu vaših iskustava rada sa velikim brojem kompanija koje se u sve većem broju prijavljuju na Serbia Business Run šta biste rekli koliko ovakva vrsta događaja menja koncept tim bildinga?

    Dobrim delom menja, ali dobrim delom je i potvrda same promene koja je možda i inicirana negde drugde. Ono što deluje izvesno jeste da ljudi žele da uživaju. To podrazumeva fizičku akitvnost, koju vole i um i telo, začinjenu sa festivalskom atmosferom, pogodnom za druženje i hedonizam.

    Šta bi za vas bio jedan uspešan tim bilding, koliko puta godišnje on treba da se organizuje i kako da izgleda?

     Firme koje rade na daljinu, ili barem u hibridnom modelu, defintivno moraju još više ulagati u stvaranje i jačanje timskih veza. Koji je to tačan broj okupljanja zavisi od okolnosti, ali meni deluje izvesno da će takvi događaji sve više morati da budu okrenuti stvaranju dubljeg iskustva i veza, bez fokusa na instant zadovoljstva kao neke vrste brze nadoknade za naporan rad. Naravno, timska okupljanja su odličan pokretač promena ili način za unapređenje odnosa, ali ne smeju biti izgovor za zanemarivanje svakodnevnog načina rada koji se treba da se bazira na  poverenju i dobrom odnosu.

    Pored serije poslovnih trka započeli ste još jedan zanimljiv vid događaja kao novog vida okupljanja zaposlenih?  O kakvom događaju je reč?

     Tako je, vođeni idejom aktivnog hedonizma, stvorili smo novu kategoriju događaja, pod nazivom Dionysus Experience. Upravom nam se završila prva manifestacija i utisci su više nego odlični. Da ne otkrivam puno, uskoro spremamo nove događaje u okviru ovog koncepta a više informacija je moguće naći na sajtu.

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

    Izvor: BIZLife

    Foto: Serbia Business Run/SportIT, Damir Vujković,

    What's your reaction?

    Ostavite komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

    developed by Premium Factory. | Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE