Državna stanogradnja: Projekat decenije, drugi pokušaj
Pre tri i po godine, tadašnji premijer najavio je izgradnju jeftinih stanova, čija bi cena bila četiri puta manja od najjeftinijih stanova koje gradi država; najavljivano je da cena neće prelaziti 380 evra po kvadratu. Danas, kao predsednik Srbije, najavljuje desetogodišnji projekat državne stanogradnje, uz napomenu da je ispunjen osnovni uslov, a to su stabilne javne finansije. O tome koliko je taj projekat realan, za BIZLife govori Goran Rodić, potpredsednik Građevinske komore Srbije.
– Realnost projekta koji je predstavio predsednik s tehničke strane je izvodljiv, tiče se usmerene tipske stambene izgradnje koju srpska građevinska industrija može da realizuje po vrlo povoljnim cenama. Sama realizacija zavisi od lokacija na kojima će se graditi i stepena infrastrukturne opremljenosti, s tim što projekti moraju da budu rađeni po principima polu-fabričke proizvodnje.
Prema tim najavama, zaposleni u vojsci i policiji, naučnici i mladi bračni parovi trebalo bi za tri godine da počnu da se useljavaju u te stanove. Koliko je taj vremenski period realan?
– Što se tiče dinamike i vremenskog perioda za izgradnju tih stanova koji će se graditi u većim gradovima Srbije, moguće je da taj posao bude realizovan u naredne tri-četiri godine.
Koliko je, uz državne subvencije, realna cena od 550 evra po kvadratu u Beogradu, a u drugim mestima od oko 450 evra?
– Cena od 450 do 550 evra po kvadratu bila bi cena koja bi u sebi sadržala bruto proizvodnju po metru kvadratnom, projektovanje i minimalnu zaradu.
Procenjeno je da će izgradnja oko dva miliona kvadrata koštati oko milijardu evra. U kojoj meri bi taj projekat podigao građevinsku industriju u zemlji?
– Sama izgradnja dva miliona kvadrata u velikoj meri bi angažovala domaću građevinsku industriju, i to: proizvođače građevinskog materijala, prozvođače građevinske stolarije, podova, elektro i mašinskih instalacija, završnih zanatskih radova… To bi u znatnoj meri uvećalo budžet po osnovu poreza i doprinosa i smanjilo crno tržište.
Ko je sve, po vašem mišljenju, spreman da bude nosilac tog posla?
– Za takav posao treba angažovati naše veće građevinske kompanije koje mogu da budu nosioci konzorcijuma za tako velike radove, i koji već imaju iskustvo u organizaciji takvih poslova. Takve kompanije su: Energoprojekt, CIP, Građevinska direkcija, Gradina, Elita-Cop, Jedinstvo Užice…
Država, odnosno Građevinska direkcija Srbije i sada gradi, samo je cena kvadrata, uz takođe kompletno izgrađenu infrastrukturu, 1 250 evra. Kako je moguće da cena u projektu državne stanogradnje bude dva i po puta niža?
– U cenu radova Građevinske direkcije Srbije, koja je državna firma, uračunati su zemljište i komunalno opremanje, jer ona posluje kao samostalni privredni subjekat bez ikakvih državnih benefita. Evidentno je da u cenu od 500 evra, u projektu državne stanogradnje, nije uključeno komunalno opremanje zemljišta.
Da li bi bilo dobro rešenje da se do lokacije za gradnju dolazi zakupom na 99 godina – kako bi se obezbedila obećana, niska cena kvadrata – a da se štedi na kupovini zemljišta, kao u slučaju „Belvila“?
– Investitor mora da se odluči da li će koristiti državne lokacije koje su već komunalno opremljene, a koje će država dati kao svoj ulog u izgradnji tih stanova, tako da bi pitanje zemljišta na taj način bilo rešeno. Na lokacijama na kojima bi trebalo platiti zemljište, najbolje je zakupiti ga na 99 godina.
Kako će projekat državne stanogradnje uticati na tržište nekretnina?
– Projekat državne stanogradnje sniziće cene nekretnina u Beogradu, u zonama u kojima se već grade jeftiniji stanovi. U unutrašnjosti, gde se stanovi već prodaju po ceni od 550 do 1 050 evra, neće imati većeg uticaja.
Izvor: BIZLife
Foto: Pixabay
Piše: Nataša Mijušković
