Država, za početak, prodaje 4 banje

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    Država, za početak, prodaje 4 banje

    Država će uskoro definisati uslove za prodaju Mataruške, Bogutovačke, Bujanovačke i Kuršumlijske banje koje će se prve naći na spisku privatizacije. Stručnjaci se protive prodaji kao rešenju za ozdravljenje srpskih banja.

    Slična sudbina zadesiće i preostalih 40-ak banja jer je procenjeno da samo tako nekad ugledna svetska mesta za odmor mogu da povrate staru slavu. Sada je nemaju jer su zbog tereta tranzicije i nedostatka para države da u njih ulaže postala mesta koja se zaobilaze u širokom luku.

    Sve te ružne slike, po mišljenju ministra turizma i trgovine Rasima Ljajića, uskoro bi trebalo da odu u prošlost. Sada nam naša prirodna bogatstva ostaju neiskorišćena, a turiste iz oblasti zdravstvenog turizma uzimaju nam Mađari i Slovenci koji su od svojih lečilišta napravili veliki biznis.

    Vlada je formirala komisiju koja će o sudbini svake banje odlučivati pojedinačno. Negde će to biti prodaja objekata, a negde strateško partnerstvo. U svakom slučaju, rešenje se za svaku od banja mora naći, jer će u suprotnom većina njih propasti, kaže ministar.

    Prve će na prodaju biti Mataruška i Bogutovačka banja, koje idu u paketu, dok se za Bujanovačku i Kuršumlijsku banju traže posebna rešenja.

    Interesovanje postoji, pa tako Kuršumlijsku banju želi da kupi Akcionarsko društvo Planinka, koje je vlasnik Prolom i Lukovske banje, dok su Slovaci zainteresovani za kupovinu Mataruške i Bogutovačke banje, kaže Ljajić za Blic.

    Prilikom nedavne posete Kataru, Katarski investicioni fond je bio voljan da ulaže u srpske banje, velnes i spa turizam i poljoprivredu. Oni su najavili svoj dolazak u januaru naredne godine i tada će obići nekoliko srpskih banja, kaže Ljajić.

    Srpske banje su naša nafta

    S druge strane, srpski balneolozi smatraju da lek koji je država predvidela za ozdravljenje srpskih banja – nije dobar. Srpske banje su naša nafta, a naftu niko ne prodaje, objašnjava profesor Tomislav Jovanović, balneolog u Institutu za fiziologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu.

    “Čovek ima dve želje: da živi što duže, ali da ne bude bolestan, i da taj produženi životni vek provede na kvalitetan način. Banje su u tom cilju nezamenljive jer su okrenute prevenciji bolesti.”

    Zato se u razvijenim državama banjsko lečenje smatra uštedom, a ne troškom. Francuska korišćenjem svojih 78 banja štedi milijardu evra zdravstvu, kaže Jovanović.

    Izvor: Blic

    What's your reaction?

    Ostavite komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    developed by Premium Factory. | Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE