Država i dalje otima imovinu
Piše: Milenko Vasović
„A onda nam je država oduzela akcije i vlasnički udeo u preduzeću“. Ovu rečenicu nije izgovorila neka od žrtava komunističkog režima iz 1945 godine. Ovo su prošle nedelje u centru Beograda, pred novinarima, izjavili rukovodioci i vlasnici „Galeb grupe“ iz Šapca, prve privatne kompanije osnovane još u vreme SFRJ.
I dok na jednoj strani već deceniju i kusur, sporo i selektivno država popisuje i vraća imovinu koju je komunistički režim otimao od vlasnika, na drugoj imamo istu vest, istu svest, isto nasilje. Samo sada imamo posla sa, nazovi, demokratskim vlastima.
„Galeb“ je u nekom trenutku privatizacije kupio jednu firmu u Vranju, platio je državi njen deo, a od pojedinačnih akcionara otkupio je akcije i za njih platio 450 hiljada evra. Onda se desilo da je Agencija za privatizaciju poništila tu privatizaciju, i uzela državni deo nazad, ali uzima i akcije kupljene od akcionara.
Čak su i Brozovi komunisti, još šezdesetih godina prošlog veka, odustali od oduzimanja imovine. U svakom iole valjanom udžbeniku ekonomske ili pravne struke može se pročitati da su akcije isto što i druga svojina, novac, nekretnine ili kakva skuplja pokretna imovina, automobil na primer.
Ta imovina, dakle akcije, stiče se kupovinom ili poklonom, može se nasleđivati ili založiti. Akcije možete lično da otuđite, ili da vam ih sud zbog kakvog duga oduzme. Isto kao i svaku drugu imovinu.
Akcije može neko i da vam otme, ali otimanje nije praksa u civilizovanim i demokratskim društvima. Čak i ovakvoj državi, kakva je Srbija, sud teško staje na stranu otimača. Tako, na primer, sud nije stao iza Skupštine Beograd koja je je još 1996. otela Studio B od deoničara.
Treba, dakle, biti mnogo drzak, mnogo nestručan ili mnogo korumpiran pa oteti akcije. Ali treba biti sve to na kvadrat pa dati legalitet tome.
Sada već ugašena Agencija za privatizaciju je državna ustanova koja je počinila otimačinu. Centar za hartije od vrednosti je druga državna ustanova koja je to prihvatila i upisala promenu vlasništva. Rekosmo malopre da se vlasništvo nad akcijama može menjati trgovinom, dakle na berzi, ili na osnovu sudske odluke. U ovom slučaju ničega od toga nije bilo, samo samovolja državnih činovinika.
Naravno, pošto je reč o klasičnoj otimačini iz „Galeb grupe“ su presavili tabak i tužili. Kad se postupak okonča, a u ishod ne treba sumnjati, štetu ćemo platiti mi, poreski obveznici.
Međutim nematerijalna šteta je mnogo veća. Postoji nešto što se zove poslovno okruženje i ako je ono dobro, ako su pravila poslovanja jasna, to je mamac za investitore. Tamo gde država otima vlasništvo ozbiljan svet ne dolazi.
Izvor: BIZLife
Piše: M.V.
