Dok ECB sprema novo povećanje kamatne stope, podaci NBS “ne ukazuju na probleme u otplati stambenih kredita”
Da je više svima preko glave vesti o povećanju kamatnih stopa, već nam je jasno. Svaka vest o novom povećanju znači da su oni koji su zaduženi u problemu – rate kredita će im rasti.
Nažalost, imamo još jednu sličnu vest. Prema navodima medija, Evropska centralna banka (ECB) će po svemu sudeći ponovo povećati referentnu kamatnu stopu u okviru borbe protiv inflacije, i to na sledećem sastanku Saveta guvernera, objavila je agencija DPA.
Tromesečni Euribor prešao „crvenu liniju“
Nedavno smo imali priliku da čitamo kako je tromesečni Euribor premašio 3%, a onda I 3,5% čime je uveliku prešao “crvenu liniju”, jer se granica od 3 odsto pokazala kao najkritičnija za vreme svetske ekonomske krize 2008. godine.
Kako za BIZLife objašnjavaju iz Narodne Banke Srbije, Euribor, kao kamatna stopa na međubankarskom tržištu novca u zoni evra prati kretanje osnovnih kamatnih stopa ECB.
“Reagujući na povećane inflatorne pritiske i kako bi obezbedila povratak inflacije ka ciljanoj vrednosti, ECB je započela ciklus povećanja kamatnih stopa u julu 2022. Od tada referentna kamatna stopa je povećana šest puta, ukupno za 350 baznih poena, na 3,5% koliko je dostigla u martu. S obzirom da će se prema projekcijama inflacija u zoni evra u dužem periodu kretati iznad ciljanih 2%, mogu se očekivati dalja povećanja osnovnih kamatnih stopa ECB (pri čemu će odluke o osnovnim kamatnim stopama zavisti od procene budućeg kretanja inflacije i prispelih ekonomskih i finansijskih podataka), što će se odraziti na kretanje Euribora.”, kažu iz NBS za BIZLife.
Šta je uradila NBS povodom toga?
Kako ističu, povećanje kamatnih stopa Euribor odražava se na kamatne stope na evroindeksirane kredite na domaćem tržištu, pri čemu rast Euribor-a utiče na visinu nominalne kamatne stope (a samim tim i na iznos rate) kod evro indeksiranih kredita sa promenljivom kamatnom stopom.
“Dinamika povećanja kamatnih stopa kod postojećih evro indeksiranih kredita na domaćem tržištu zavisi od dinamike usklađivanja kamatne stope (3M Euribor, 6M Euribor itd) koja je definisana ugovorima o kreditu, a koja je najčešće tromesečna ili šestomesečna”.
Zbog svega ovoga, javljali su se građani čije su rate kredita porasle za ozbiljne cifre, što im znatno otežava život.
“Narodna banka Srbije je u prethodnom periodu preduzela više aktivnosti iz svoje nadležnosti, koje su doprinele povoljnijoj poziciji građana, a koji su, uz rast raspoloživog dohotka (kao rezultat privrednog rasta i rasta zaposlenosti i zarada), uticali na to da i u uslovima rasta referentnih kamatnih stopa građani uredno izmiruju svoje obaveze po kreditima. U tom smislu, relevantni pokazatelji ne ukazuju na probleme u otplati stambenih kredita, što potvrđuje kretanje učešća problematičnih kredita (NPL) u ukupnim stambenim kreditima, koje se u prethodnom periodu kontinuirano smanjivalo, te je na kraju februara 2023. godine iznosilo svega 1,5%”.
Podaci ne ukazuju na probleme u otplati stambenih kredita, ali…
Ipak, bez obzira na to što, kako navode, podaci ne ukazuju na probleme u otplati stambenih kredita, u navedenim uslovima rasta referentnih kamatnih stopa, Narodna banka Srbije razume i prepoznaje teškoće sa kojima se pojedini korisnici kredita mogu suočavati.
“Zato je blagovremeno reagovala tako što je izmenama određenih propisa omogućila da produženje roka otplate kredita ne prouzrokuje za banke nepovoljniji regulatorni tretman, čime ih je podstakla da onim dužnicima koji su prethodno bili uredni u izmirivanju obaveza a nisu u mogućnosti da redovno i na vreme otplaćuju uvećane rate kredita, produže rok otplate za najviše pet godina i na taj način umanje ratu kredita. Pored toga, banke imaju mogućnost da sa klijentima ugovore i druge vrste olakšica u skladu sa svojim unutrašnjim aktima”, navode za BIZlife iz NBS.
Kako građani da se postave u odnosu na banku?
Prema navodima NBS-a, potrebno je da banke u ovoj situaciji imaju pozitivan i proaktivan pristup odnosno takav pristup koji znači i da banke same, nezavisno od toga da li je korisnik prijavio banci problem u otplati, aktivno prate stanje dužnika i da u skladu sa svojom poslovnom politikom reaguju i tamo gde ocene da je potrebno, predlože korisnicima neku olakšicu u otplati, a sve u cilju vraćanja klijenta u redovne tokove otplate kredita.
“U skladu sa navedenim, eventualne poteškoće u izmirivanju obaveza prema bankama jesu pojedinačne situacije koje se kao takve i rešavaju na relaciji banka-klijent u okviru postojećih mehanizama izmene ugovorenih uslova otplate kojima svaka banka raspolaže, a Narodna banka Srbije će kao i do sada nastaviti da prati stanje na domaćem i međunarodnom finansijskom tržištu i po potrebi preduzeti mere iz svoje nadležnosti”.
Kako će uticati na Srbiju?
Zbog najave da će ECB opet zaoštriti monetarnu politiku, pitali smo NBS kako će to uticati na Srbiju.
“Zaoštravanje monetarne politike ECB-a i posledični rast Euribor -a imaće uticaj na smanjenje inflacije u zoni evra, što bi trebalo da utiče i na smanjenje inflatornih pritisaka i u našoj zemlji, imajući u vidu da je evro zona naš najznačajniji spoljnotrgovinski partner, odnosno da upravo iz evro zone uvozimo najviše robe i usluga. Dodatno, povećanje kamatnih stopa ECB-a utiče na smanjenje domaćih inflatornih pritisaka i kroz zaoštravanje finansijskih uslova kod nas tj. preko povećanja kamatnih stopa na evroindeksirane kredite”.
Na pitanje kakva su predviđanja na temu rasta kamatne stope u Srbiji, ističu da NBS ne objavljuje projekcije kretanja kamatnih stopa, a svoje odluke donose sagledavajući kretanja u domaćem I međunarodnom okruženju.
“Kao i kod drugih centralnih banaka, naše odluke će zavisiti od pristiglih podataka i procene da li ima potrebe za daljim zaoštravanjem monetarnih uslova, uzimajući u obzir i efekte dosadašnjeg zaoštravanja monetarne politike i činjenicu da je potrebno da protekne određeno vreme pre nego što se u punoj meri ispolje efekti prethodnog zaoštravanja monetarnih uslova”, zaključuju iz NBS za BIZLife.
Izvor: BIZLife/JJ
Foto: BIZLife
