Uprkos karanfilima

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    Darko Soković Uprkos karanfilima

    Uprkos karanfilima

    Piše: Darko Soković, izvršni partner za strategiju i razvoj, Propulsion

    Ja mislim da je sve počelo u februaru 2020. Tada je Jelena Ristić, liderka kompanije MasterCard za tri zemlje regije, javno čestitala koleginicama i kolegama u Crnoj Gori uspešno uvođenje nove, prestižne usluge mobilnog plaćanja. Na tome su i njena kompanija i ona sama radile dugo i naporno. „U Srbiji se Apple Pay, takođe, očekuje ove godine”, završila je svoj post na Linkedinu.

    „Nadam se da se vaša izjava zasniva na tačnim i pouzdanim informacijama, a ne na pretpostavkama”, javi se ispod borac za pravo da ženi njenu ekspertizu pojasni. Ma nego šta, šta zna tamo neka direktorka globalnog brenda platnih kartica kad će i kako će moći da se karticama plaća! Ovaj stariji komercijalista u renomiranom salonu keramike (video sam to na njegovom profilu) izvoleo je potom Jeleni Ristić podastreti mapu dostupnosti ove usluge u celoj Evropi. Odmah ispod, kao prekaljeni lav prodaje pločica i WC šolja, objasnio je šefici svetskog kartičarskog lidera tehnologiju ovog mobilnog novčanika i zašto je ona Srbiji potrebna – što pre! Sve to, naravno, a da ga niko ništa nije ni pitao.

    Feminizam vam je životno opredeljenje, a dokazana profesionalna ekspertiza neodvojivi je deo vašeg bića? Svakodnevno živite kao žena u ovom, ovakvom društvu gde ste, samo zbog te činjenice, često prekinuti, ućutkani, sklonjeni, prenebregnuti, potplaćeni, izrabljeni? E pa, žalim slučaj, jer upravo ovde baš ovaj autor – još jedan muškarac – mačopametuje, kako je englesko „mansplaining” onomad genijalno našem jeziku prilagodila Branka Đukanović Svenson. Od te se pošasti ne može odbraniti ni mnogo razvijeniji svet, a kamoli mi!

    Hvala vam, zato, cenjene čitateljke i poštovani čitaoci, što ste svoje vreme posvetili baš ovom tekstu, gde je, po ko zna koji put, jedno muško na pragu četrdesetih, po svemu privilegovano i ni po čemu posebno, iz čista mira i na tacni dobilo da vam objasni šta su nama žene i zašto su nam važne.

    Da pametujemo, posebno iz pozicije mačizma, muškarcima je u krvi, zaklinjemo se u biologiju gde god stignemo. Ako vam smeta, poručuju mačo-ratnici s mreža, nema tu mnogo pomoći: bolje da i vi krenete da prekidate, vičete i raspravljate se. Daleko bilo da svi zajedno promenimo čitavu paradigmu, pa da otrovna kultura ovakvog dijaloga, posebno u poslovnom okruženju, postane prošlost!

    A kako smo dovde, uopšte, došli? Biće da prauzrok ovog ničim nepotkrepljenog muškog samopouzdanja astronomskih razmera treba tražiti u duboko ukorenjenim kulturnim obrascima starim nekoliko vekova, a ne u nekoj interakciji na mrežama iz 2020. Možda.

    Mnoštvo dokaza stoji iza tvrdnje da su naše komunikacijske navike rodno uslovljene na više načina, generacijama unazad, piše Kim Gudvin za BBC Worklife. U školi dečake ohrabruju da budu glasniji i prodorniji, a odrasli muškarci mnogo više međusobno razgovaraju u grupama, što jača percepciju sopstvene važnosti i uticaja. I muškarci i žene često u razgovoru prekidaju druge žene, ali žene retko upadaju u reč muškarcima, pokazuju studije. Ako žene na višim pozicijama i usvoje običaj da prekidaju sagovornike, društvena zajednica će ih smatrati i nepristojnim i manje inteligentnim, navodi Kim Gudvin.

    Ona je zato napravila zgodni dijagram o minskom polju zvanom mačopametovanje. Pa šta kaže, šta da radimo? Ako vas neko pita za objašnjenje, objasnite! Možete ponekad i bez poziva da se ubacite, ako ste, recimo, nekome nastavnik ili menadžer, ali i to u razumnoj meri, molim vas. Ako je pred vama ekspertkinja svoje struke, izvesno joj dodatno objašnjenje nije potrebno, posebno ako i vi niste stručnjak bar istog kalibra. Konačno – a to je najteže kod sebe prepoznati – možda iza vašeg „objašnjenja” stoji suštinsko nepoverenje prema ekspertizi žena, jer nam je društvo koje nas je oblikovalo usadilo crv sumnje prema stručnosti svakoga ko nije sredovečni, glasni muškarac. Ovaj dijagram je za tili čas retvitovan više od 50 hiljada puta, a čak je i na srpski preveden. Prevele su ga žene okupljene oko inicijative „Maneli Srbije”, koja neumorno zagovara da se na stručnim panelima i raspravama imaju većinski naći kompetentne žene, a ne, kao što to često biva, isključivo muškarci. (Ilustrovale su ovo i primerom „Utiska nedelje”, gde su u 2020. žene činile svega 14 posto svih gostiju.)

    Bez mnogo pompe, a posle višegodišnjeg rada u bekendu, Jelena Ristić i njen tim lansirali su Apple Pay u Srbiji 30. juna 2020. Odjednom, u svetu mobilnih plaćanja pojavila se dotad neviđena vrednost. Kad će doći dan u kome ćemo lansirati društvo gde su žene i muškarci svuda jednako vrednovani, jednako uvaženi i imaju priliku da jednako doprinesu?

    Za preciznu procenu, dodao sam na Linkedinu onog eksperta za sanitarije, napredna kartičarska rešenja i sve druge složene teme, e da bi i njega konačno neko nešto pitao. Dok čekam odgovor, belodano je jasno da i u bekendu domaćeg poslovnog i društvenog života na hiljade žena – i oni muškarci koji su se manuli mačopametovanja – već dugo rade da u svetu naših zajedničkih vrednosti više nikad ništa ne bude isto.

    Izvor: BIZLife Magazin

    What's your reaction?

    Ostavite komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

    developed by Premium Factory. | Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE