Brojke, štikle i Dan žena

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    Vedran Ivankovic

    Brojke, štikle i Dan žena

    Piše: Vedran Ivanković, stručnjak za korporativne komunikacije

    I prošle godine sam na ovim stranama pisao o Danu žena i proslavi 8. marta. Čak i dobio nadimak posle toga „Klara Cetkin” i sa ponosom ga poneo. Nažalost, utisak je da se od tada ništa nije promenilo kada su prava žena u pitanju. Čini se da je statistika jednako grozna kao i godinu dana ranije. Pandemija je povećala broj slučajeva porodičnog nasilja, negde sam pročitao i da je više žena nego muškaraca otpušteno tokom pandemije, a i nivoi plata su ostali na istom – tj. muškarci i dalje imaju značajno veće plate u odnosu na žene i zauzimaju više pozicije u menadžmentima kompanija.

    U kakvoj atmosferi smo dočekali Dan žena ove godine? Globalno, situacija nikad nije bila gora. U Ukrajini ne mogu da se dogovore da li se vodi rat ili ograničena vojna operacija, cene divljaju, pandemija se stišala, ali ne znamo da li će se pojaviti neki novi soj ili virus koji će nas opet zatvoriti. Utisak je da zbog svega ovoga umovi postaju zatvoreniji.

    Nasilje psihičko, fizičko, ekonomsko ili bilo koje drugo – nasilje je i o tome treba da se govori kako bismo došli do tog nivoa svesti da počnemo da rastemo kao društvo i rešavamo probleme. Za sada to nije slučaj. Mediji najčešće pišu o diskriminaciji ili nasilju nad ženama kada je neki međunarodni dan borbe protiv nečega. Oni koji o tome govore uglavnom su predstavnici nevladinih organizacija i neretko stranci, pa je percepcija najčešće: „Opet su došli da nam sole pamet, a ovi domaći izdajnici peru pare i izdaju narod i državu za šaku evra.”

    Dan žena - štikle

    Dan žena – štikle

    Neki brendovi podržavaju žene preduzetnice i hvala im na tome. Pre svega, u pitanju su izvori finansiranja za preduzetničke radnje ili popularne paušalce. Lepa inicijativa, ali iskreno, nešto se čini da nemamo procvat ženskog preduzetništva, posebno ne u osetljivim grupama ili u domenu socijalnog preduzetništva. Još malo prostora za popravni i bolje rezultate za tekst koji će sledeće godine biti posvećen 8. martu. Kao neko ko se bavi komunikacijama, primetio sam kampanju Digitalne zajednice „I preduzetnice su mame”. Kada se saberu pregledi svih pet videa, možemo da kažemo da ni 15 hiljada ljudi nije videlo taj sadržaj. To je baš malo, uzevši u obzir opštu populaciju. Nadam se da je algoritam pogodio onoga ko donosi odluke na nivou države i da će se uskoro ta siva zona prebaciti u belu, pa da će te žene dobiti jednaka prava i da će sistem prestati da ih diskriminiše, čak i u odnosu na druge žene.

    Ovo je ozbiljno pitanje koje se ne rešava preko noći. Komunikacije su te koje mogu da podignu svest javnosti o nekoj temi i ovo upravo može da bude poziv za ljude da ujedine pamet i smisle nešto što bi bilo za opšte dobro i što bi pokrenulo društveno bitna pitanja.

    Što reče jedan sportski komentator, statistika je kao bikini – otkriva mnogo, ali ne pokazuje ništa. U ovom slučaju tog bikinija skoro da i nema i otkriva svašta. Malo o brojkama. Brigu o deci preuzima samo 13 odsto muškaraca – nalaz je istraživanja Zavoda za statistiku iz 2020. godine. Prema istom istraživanju, na rukovodećim položajima u kompanijama svega je 32 odsto žena. Čak 55 odsto žena smatra da nije ostvarilo svoj pun potencijal zbog nedostatka podrške kada je posao u pitanju.

    Respect high heels

    Respect high heels

    Kada se pojave takva pitanja, najčešće pogledamo prvo u pod od sramote, a onda i u Skandinavce, koji imaju ozbiljne državne aparate i doveli su svoje društvo do tog nivoa da vode računa i o pravima žena i o rodnoj ravnopravnosti na pravi način. Danski brend damskih cipela Roccamore, povodom Dana žena, objavio je podatak da je svega 20 odsto žena na pozicijama u top menadžmentu u toj zemlji. Tim povodom napravili su kampanju #respecthighheels, kroz koju su skrenuli pažnju na ovaj problem. Našli su četvoricu muških dobrovoljaca i napravili su im cipele sa štiklama, a oni su promoteri linije za koju su napravili brojeve od 35 do 46. Sav prihod je namenjen održavanju dvodnevnog edukativnog događaja, koji je besplatan i otvoren za svakoga, o tome kako ući u salu za sastanke. Puno simbolike i prilike da se povede priča o tome šta još treba da urade dame da bi ih muške kolege uvrstile u taj klub odabranih top menadžera. Ova kampanja je ograničena na trajanje od 14 dana i u njoj učestvuju predsednik Privredne komore Danske, glavni i odgovorni urednik uticajnih danskih poslovnih novina, jedan investitor i jedan od najčitanijih autora i filozofa. Sjajan primer koji mogu da isprate i naši poslovni lideri, bez obzira na to što rezultati pokazuju da smo malo bolji od Danaca. Verujem da kompanija koja pravi pomenute cipele neće imati problem da se akcija proširi i u drugim zemljama.

    Ostaje nada da bi onda i mediji imali malo više materijala za pisanje osim kada su neki međunarodni praznici. Mediji uglavnom govore o fizičkom nasilju nad ženama. Poražavajuće je što se ekonomsko nasilje spominje u svega 0,6 odsto izveštaja medija o ovoj društveno bitnoj temi. Onaj ohrabrujući deo jeste da se uopšte govori o ovim vrlo osetljivim društvenim pitanjima. Samo otvorenost u razgovoru, odnosno društveni dijalog – može da dovede do toga da se neke stvari promene.

    Izvor: BIZLife Magazin

    What's your reaction?

    Ostavite komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

    developed by Premium Factory. | Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE