Danas zapušten i nebezbedan, prolaz Bezistan ima uzbudljivu istoriju
Različite generacije Bezistan pamte po različitim stvarima. Prolaz između dva trga – Terazija i Nikole Pašića danas je poznat po restoranima brze hrane i tezgama sa sitnicama, ali generacije koje su odrastale osamdesetih i devedesetih, pamte ga po radnjicama u kojima su se prodavale majice sa natpisom po želji, piratski diskovi i bedževi. Još stariji pamte ga po tapkarošima ispred bioskopa „Kozara“, prvom „instant“ aparatu za fotografisanje i prvom samouslužnom rastoranu pri hotelu „Kasina“. A oni koji se još uvek sećaju predratnog Beograda, sećaju se i hotela „Pariz“ koji se ovde nekada nalazio.
U stvari, kao gotovo sve u Beogradu, priča nije tako jednostavna. Naime, i pre hotela „Pariz“ na ovom mestu se nalazio ugostiteljski objekat. Nadaleko čuvena Ćosina mehana, sagrađena je sa dolaskom prvih srpskih doseljenika u Beograd, tridesetih godina 19. veka. Vlasnik kafane je bio mehandžija Anđelko Alekić Ćosa, koji 1868. godine odlučuje podigne uslugu na viši nivo i započinje izgradnju „Gostionice kod Pariza“.
Hotel „Pariz” se nalazio na Terazijama 27, i nekadašnjoj Ulici Kralja Milana 33. Sagrađen je 1868. godine uz današnji hotel Kasinu gde je sada nalazi Terazijski prolaz ka Bezistanu. Hotel je imao 35 soba s parnim grejanjem, restoran, kafanu, bioskopsku salu, salone, baštu i bio je kategorisan kao prvorazredan.
Betonski plafon u Bezistanu preti da se odvali: Deo prolaza privremeno zatvoren
Hotel „Pariz” je bio elitni beogradski hotel, u kome su uglavnom odsedala gospoda i mnoga poznata imena. Beogradska buržoazija se tu okupljala i kartala se za stolovima presvučenim zelenom čohom. Uveče se svirala vojna muzika, a u bioskopskoj sali točilo se pivo. Hotel „Pariz” je srušen posle preuređivanja Terazija 1948. godine, kada je sazidana nova zgrada na istom mestu.
Prvih dana XX veka, hotel je renoviran i u sobe je uveden telefon. Ipak nije mogao da zadovolji ukus nekih bogatih i probirljivih gostiju. Tako, persijski šah septembra 1900. godine u povratku iz zvanične posete nekim evropskim zemljama, nije prihvatio „Pariz” za rezidenciju, jer mu se nije dopao, pa je odlučio da prenoći u svom spavaćem vagonu na železničkoj stanici.
Nastanak Bezistana
Ideja o uređenju centra Beograda i povezivanju Terazije, Trga republike i skvera ispred Narodne skupštine u jednu celinu, rođena je između dva svetska rata, ali je realizacija nastupila tek posle oslobođenja. Zbog velikih oštećenja tokom rata, ali i novih trendova u urbanizmu, arhitekturi i društvenom uređenju, sredinom 20. veka preoblikovan je izgled Terazija. Zdanja građena krajem 19. i u prvoj polovini 20. veka, srušena su i na njihovom mestu podignute su modernije zgrade.
Izgradnjom Doma sindikata, ustanovljen je novi trg kod Narodne skupštine, Trg Marksa i Engelska, a rušenjem hotela „Pariz“ i okolnih zgrada, stvorena je mogućnost povezivanja sa Terazijama. Tako je pedesetih godina, na mestu bašte hotela „Pariz“, nikao novi beogradski trg – Bezistan.
Iako nam danas služi samo kao prolaz, Bezistan je zamišljen kao natkriveni manji trg, koji bi služio kao mesto okupljanja zanatlija i trgovaca, ali i kulturni i turistički centar. Otud i sam naziv, koji vuče korene u turskom jeziku i označava „tržnicu, deo trga pod krovom, trgovačku kuću u bazaru“.
Za izradu projekta bio je zadužen arhitekta Vladeta Maksimović, koji je nekadašnju hladovinu drveća zamenio betonskim krovom u obliku mreže. U centar trga, kao mesto za predah, postavio je fontanu sa skulpturom „Devojka sa školjkom“, Aleksandra Zarina.
Nažalost, godine tranzicije su učinile svoje. Bezistan je postajao sve zapušteniji i prljaviji- Bioskop „Kozara“ je privatizovan 2003. godine i više puta je menjao vlasnika. Sudbina mu je zapečaćena 2012. godine kada je potpuno uništen u velikom požaru.
Srećom, Beograđani tako lako ne odustaju od Bezistana. U prethodnih dvadeset godna više puta su pisani projekti i najavljivana detaljna rekonstrukcija trga zanatlija, ali bezuspešno. Mali pomak načinjen je 2011. kada je renovirana fontana, koja ponovo radi. Ipak, za skoriju budućnost je najavljen i početak one velike, neophodne rekonstrukcije, koji bi Bezistan ponovo učinio mestom za predah i odmor od gradske vreve.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.
Izvor: BIZLife
Foto: PRintscreen: Youtube/Beogradske
