Šta se dogodilo 11. novembra?

Posle četvorogodišnjeg rata, najvećeg dotad u istoriji, tog dana 1918. u 11 sati potpisano je primirje. Kao Centralne sile borile su se Nemačka i Austrougarska, a na drugoj strani, sile Antante – Rusija, Francuska i Velika Britanija.

Primirje je potpisano na teritoriji današnje Francuske u posebnom vagonu francuskog maršala Ferdinanda Foša u šumi u blizini gradića Kompjenj.

Dokument koji je uglavnom sastavio Foš, u osnovi je predviđao prekid neprijateljstva, povlačenje nemačkih trupa iza granica, neuništavanje infrastrukture, razmenu zarobljenika, obećanje reparacija, uništavanje nemačkih ratnih brodova i podmornica, kao i postupanje tokom primirja.

Sve o Natalijinoj ramondi?

Kao glavni motiv za amblem ovog praznika koristi se cvet Natalijine ramonde, takozvana biljka feniks – u znak sećanja na stradanja koje je Srbija podnela, a zatim se ponovo uspostavila kao država.

Specifičan amblem koji se nosi na reveru u nedelji uoči Dana primirja sastoji se od dve zelene trake koje asociraju na lentu slavne albanske spomenice i jednog ljubičastog cveta sa pet latica. Taj cvet je upravo Natalijina ramonda, nazvan po kraljici Nataliji Obrenović, a u botanici poznat i kao cvet feniks.

Danas se obeležava Dan primirja: Evo zašto se baš Natalijina Ramonda nosi na reveru

On, prema pisanju Nacionalne geografije, ima višestruku simboliku koja rečito govori o srpskom narodu i iskušenjima kroz koja je prošao. Takođe, reč je o ugroženoj i retkoj vrsti – endemitu koji živi samo na području Centralnog Balkana, u Srbiji, Makedoniji i severnoj Grčkoj. Pritom, ima zapanjujuću sposobnost da vaskrsava nakon što je potpuno osušena.

Raste na izuzetno nepristupačnim mestima, uglavnom u klisurama, na krečnjačkim stenama gde je suvo i hladno. Za nacionalnu epopeju u Prvom svetskom ratu vezuju je upravo ovakva staništa i oblast prostiranja, na kojoj su se odvijale prelomne bitke u završnici rata.

Šta je Albanska spomenica?

Ukazom od 5. aprila 1920. godine, kao sećanje na povlačenje kroz Albaniju u Evropskom ratu 1915. godine, ustanovljena je Albanska spomenica.

Po ovom Ukazu, pravo na Spomenicu imali su svi koji su bili na vojnoj dužnosti prilikom prelaska Albanije, kao i članovi stranih vojnih misija koji su se zajedno sa srpskom vojskom povlačili preko Albanije.

Spomenica je u obliku dvoglavog orla sa srpskim štitom na grudima i kraljevskom krunom na gornjem delu. Na njenom aversu, ispod orla je medaljon uokviren lovorovim vencem sa profilom glave Aleksandra Karađorđevića, uokvireno natpisom: SVOJIM RATNIM DRUGOVIMA ALEKSANDAR. Na reversu je natpis u tri reda: ZA VERNOST OTADŽBINI. Ukaz je predviđao kovanje Spomenice od bronze (medaljon) i posrebrenog platiniranog dvoglavog orla dimenzija 32h28 milimetara i dužine 50 milimetara.

Obeležavanje u svetu

U Velikoj Britaniji, Kanadi, Australiji i Francuskoj, 11. novembar je dan sećanja na veterane iz Prvog, ali i Drugog svetskog rata.

U Britaniji i zemljama Komonvelta običaj je da se u 11 sati žrtvama oda počast minutom ćutanja u vreme kad je primirje 1918. stupilo na snagu. Praznik se naziva Dan sećanja ili Dan primirja, a u Velikoj Britaniji se obeležava od prve godišnjice, 11. novembra 1919.

Tada je kralj Džordž Peti tražio da čitava zemlja stane na dva minuta kako bi se odala počast žrtvama. Danas se tog dana prisećaju i stradalih u ostalim ratovima – u Zalivu, na Foklandima ili u Iraku i Avganistanu.

Obeležavanje u Srbiji

Ovo je državni praznik i obeležava se neradno – ne rade državni organi i pojedine firme, a deci u školi ove godine počinje trodnevni jesenji raspust.

Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.