"Dalji skok cena i pad standarda - neminovnost"

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    “Dalji skok cena i pad standarda – neminovnost”

    Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dejan Šoškić ocenio je da rast cena energenata neće biti kratkoročan i sekundarni efekti toga će se preliti na ostatak ekonomije kroz smanjivanje ekonomske aktivnosti i pritisak na rast cena koji dolazi sa strane rasta troškova.

    On je u intervjuu za portal Nezavisnost.org rekao da je teško proceniti šire posledice rata u Ukrajini, ali da razvoj događaja u ukrajinskoj krizi može bitno promeniti okolnosti, pa i ekonomske posledice na Evropu, a time i na Srbiju.

    “Ono što je već sada jasno je da će naše trgovinske veze s Ukrajinom i Rusijom biti, i već jesu, veoma otežane ili onemogućene. Obezbeđenje alternativnih linija snabdevanja energentima je prioritet u ovom trenutku, ali je to isto prvo na dnevnom redu i Nemačkoj i drugim mnogo većim evropskim ekonomijama od naše, i pitanje je koliko je to izvodivo u kratkom roku i po kojim cenama”, ukazao je Šoškić.

    Njegova je procena da će Evropa ući u recesiju da će to na Srbiju dvojako uticati.

    “Prvo, kroz trgovinski kanal, manje će biti prilike za prodaju naše robe na EU tržištu, a moguće je i da nešto što smo do sada uvozili iz EU, uključujući i repromaterijale, bude manje dostupno i skuplje.

    Drugo, kroz investicioni kanal, recesija u EU, i posebno snažni negativni efekti koji se očekuju na Nemačku, Austriju i Italiju, učiniće da te zemlje kao značajni nosioci stranih direktnih investicija u našoj zemlji, smanje svoje investicije u Srbiju”, rekao je Šoškić.

    “Dodatno, rast inflacije u svetu i očekivani rast kamata, otežaće zaduživanje naše zemlje na međunarodnom tržištu i time će se smanjiti prostor za kapitalna ulaganja iz budžeta, što će dodatno uticati na obaranje ekonomske aktivnosti u zemlji.”

    Ovo su samo osnovni i već sada jasno vidljivi kanali uticaja na domaću privredu, ali ne treba isključiti dodatne sekundarne ili tercijarne efekte, upozorio je Šoškić.

    Dodao je da će takve ekonomske posledice sukoba u Ukrajini svakako rezultirati i smanjenjem standarda građana, a nema mnogo prostora za blagovremenu odbranu od cenovnih šokova iz inostranstva.

    Hrana veliki mogući generator inflacije

    Povodom zabrinutosti građana zbog poskupljenja hrane, Šoškić je rekao da bi trebalo uvesti red u subvencionisanju domaćih poljoprivrednih proizvođača, ali i domaćih potrošača, i mnogo manje, domaće prerađivačke industrije.

    “A hrana je, kao što znamo, veliki mogući generator inflacije u našoj zemlji jer sa preko 30 odsto učestvuje u indeksu potrošačkih cena kojim se meri inflacija”, rekao je Šoškić.

    “Ako su cene hrane porasle na međunarodnom tržištu, domaće tržište treba zaštiti od prekomernog izvoza, jer izvoz u takvim okolnostima smanjuje ponudu na domaćem tržištu i de facto, preliva visoke cene hrane iz inostranstva u našu zemlju”, rekao je Šoškić.

    Taj efekat se, kako je ocenio Šoškić, ne postiže administrativnim zabranama izvoza, već logičnim i opravdanim uvođenjem “izvoznih carina”.

    “Verujem da je u kombinaciji minimalnih otkupnih cena, subvencija, izvoznih carina, efikasnog funkcionisanja robnih rezervi, osiguranja fizičkih prinosa i osiguranja finansijskih prinosa u poljoprivredi, interventnog uvoza i subvencionisanih kredita za unapređenje stabilnosti i visine poljoprivredne proizvodnje moguće kreirati model koji je dobar i za naše poljoprovrednike i za poreske obveznike i za inflaciju u zemlji.”

    Mislim da smo mi, nažalost, još uvek daleko od takvog modela i otuda cene hrane pokazuju nepotrebno visoku nestabilnost i često negativno pogađaju standard najšireg građanstva, kazao je Šoškić.

    Izvor: Beta

    Foto: screenshot

    What's your reaction?

    Ostavite komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    developed by Premium Factory. | Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE