Ćulibrk o rastu (padu) BDP Srbije: OPTIMIZAM bez POKRIĆA

Srbija je, prema izveštaju Eurostata, najbolja po stopi ekonomskog rasta u prvom kvartalu 2020.godine, ali glavni urednik nedeljnika NIN Milan Ćulibrk ukazuje da taj podatak građanima Srbije ništa ne znači.

„Malo ko zna da je prošle godine svetski rekorder po rastu BDP bio Južni Sudan, a da su u top 10 bile zemlje poput Tadžikistana i Burundija u kojima bi malo ko želeo da živi“, objašnjava Ćulibrk za N1.

Privreda Srbije je, prema Eurostatu, u prva tri meseca ove godine porasla za pet odsto, a Ćulibrk ocenjuje da je to posledica naše loše privredne strukture i ničeg drugog.

Izvesno je, kako dodaje, da ćemo ove godine, usled krize izazvane pandemijom koronavirusa, imati recesiju i samo je pitanje da li će ona biti tri odsto, koliko procenjuju MMF i Fiskalni savet, ili još dublja ako se zdravstvena situacija dodatno pogorša.

Ćulibrk podseća da je smederevska železara ugasila jednu visoku peć, a da je ta kompanija, uz kragujevački Fijat koji takođe radi smanjenim kapacitetom, najveći izvoznik iz Srbije, te da je već na osnovu toga jasno da nas očekuje značajan pad BDP.

Srbija dve trećine svojih proizvoda izvozi u zemlje EU od kojih će neke ove godine imati pad privrede i od po 10 odsto, ukazuje urednik NIN.

„Naša vlast pokušava nas da ubedi da neće biti problema, a bilo bi lakše svima da nam otvoreno kažu – biće problema, neće ih biti lako rešiti da imamo i optimistički i pesimistički scenario. Kod nas se sve svodi na optimistički za koji nema pokrića“, ističe Ćulibrk.

Dodaje i da u Srbiji ništa nije u skladu sa normalnim ekonomskim principima, jer oni koji troše žive bolje od onih koji zarađuju.

Naime, objašnjava on, plate u javnom sektoru su za 20 odsto više nego u privatnom sektoru, a država pritom obećava da u javnom sektoru neće biti otpuštanja, niti smanjenja zarada.

Privatni sektor, s druge strane, nema takve garancije, a mora sve to da izdržava, ističe Ćulibrk i upozorava da su na jesen moguća i masovna otpuštanja i smanjivanja zarada.

Veliki broj privrednika, posebno u uslužnim delatnostima, očekuje dodatnu pomoć države, ukazuje Ćulibrk i podseća na 620 miliona evra izdvojenih za jednokratnu pomoć građanima u iznosu od po 100 evra, koje je trebalo pametnije rasporediti.

Izvor: N1

Foto: BIZLife