Čović: Ako uspešne privatne kompanije vežete za klub, to znači da radite dobro 

O biznisu u sportu, u kontekstu dva najpopularnija kluba u Srbiji, priču je moguće napraviti bez politike i uzavrelih strasti. Upravo zato, ekskluzivno za BIZLife na identična pitanja kao i predstavnik Partizana juče, danas odgovara Nebojša Čović, predsednik Košarkaškog kluba „Crvena zvezda”. On ističe da je sport uveliko privredna grana jedne države, u kojoj je ogroman promet novca, i to na više načina.

• Koliko je trenutni model finansiranja sporta u Srbiji prepreka za njegov razvoj kao održivog biznis modela? 

Ne bih to nazivao preprekom, već prilikom i procesom, u kome svi učimo sa ciljem da napredujemo kao klubovi koji žele da ostvaruju profit iz svojih aktivnosti, više kao samoodrživi modeli finansiranja u kojima bismo bili u interakciji sa državom koju predstavljamo, koja pomaže sportske klubove, ali ne i na teretu države, koja ima svoju agendu i svoje prioritete.

• Kakav je značaj privatnih investicija i sponzorstava u finansiranju sporta u Srbiji? 

Sport je izuzetno važna delatnost, sada već privredna grana jedne države u kojoj je ogroman promet novca, i to na više načina. Upravo privatne investicije i sponzorstva su to što sam pomenuo u odgovoru na vaše prethodno pitanje kao „samoodrživ model i ne na teretu države, koliko god je to moguće”. Sponzorstva privatnih kompanija su od presudne važnosti, prvo zato što vam donose sredstva kojima možete nesmetano da radite, imate sigurnost i mogućnost planiranja svakodnevnog rada kluba, ali i narednih koraka. Konačno, to je i svojevrsno priznanje i potvrda da radite dobar posao – jer želja neke uspešne kompanije iz privatnog sektora da se veže za klub i dovodi u vezu sa klubom govori da radite dobro.

• Koliki je finansijski uticaj profesionalnih sportskih klubova na lokalnu ekonomiju, uključujući zapošljavanje, turizam i infrastrukturni razvoj? 

Kao primer, podsetiću da je od organizacije F4 EL u Beogradu grad prihodovao preko 20 miliona evra. O dobroj prezentaciji naše zemlje i da ne govorimo. Druga strana medalje je lokalni uticaj sportskih klubova: na zapošljavanje kroz angažman velikog broja ljudi koji rade u tim klubovima, dolazak stranih navijača… Što se infrastrukturnog razvoja tiče, tu ipak moramo da napravimo neke korake kako bismo dostigli pojedine klubove u takmičenju u kome zajednički participiramo. Svi ulažu u infrastrukturu, jer morate da imate i kapacitete da ljudi mogu da imaju u ponudi sve pre, tokom i posle utakmice. Sportski događaj ne čini više samo jedna utakmica, to je u svakom smislu te reči „događaj” sa mnoštvom pratećih elemenata.

• Na koji način ulaganja u sportsku infrastrukturu, uključujući stadione, dvorane i trening centre, utiču na opšti ekonomski razvoj? 

Odgovor je lak: više zaposlenih koji rade na održavanju sportskih objekata, više događaja tokom godine i mogućnost da se privuku planetarno popularni događaji, sa kompleksnim produkcijskim zahtevima, koji mogu da podignu celu „granu” na viši nivo. Globalizacijom, profesionalni sport ne pravi razliku između tržišta, tako da su očekivanja svih koji u njemu učestvuju na najvišem nivou, a moderna infrastruktura se podrazumeva, na šta se nadovezuje turistička ponuda, upoznavanje sa kulturom i tradicijom naše države i grada. Sport je već sada i kod nas jedna privredna grana i veliki biznis – najbolja moguća promocija naših potencijala i privlači sve veći broj ljudi da upoznaju Srbiju.

• Kakva je uloga međunarodnih sportskih događaja u promociji Srbije kao destinacije za sportski turizam? 

Država je organizovala veliki broj manifestacija koje su na najbolji način promovisale našu zemlju i promenile njen ugled. Sport je na tom polju učinio najviše da se promeni jedna nametnuta slika o našoj zemlji koja nas je dugo i nepravedno pratila. Organizovali smo najveća takmičenja i utakmice u gotovo svim sportovima. Sve to je uticalo da stranci sada vrlo rado dolaze u Beograd i Srbiju, što vidimo i po statistici našeg ministarstva turizma.

• Kakav je uticaj društvenih mreža na marketing i brendiranje sportskih klubova u Srbiji? 

Veliki je uticaj, koji ima mnogo svojih pozitivnih, ali i dosta negativnih strana, koje moramo da minimalizujemo. Naš klub više od deset godina radi na tome, digitalni marketing je deo naše strategije razvoja od 2011. godine, što je u poslednjih nekoliko godina počela da prati većina klubova iz Srbije. Način plasiranja informacija je postao izuzetno brz, uz mogućnost da se dođe do široke publike, a na to su najviše uticale mreže. Druga strana medalje je mnogo poluinformacija i dezinformacija. Ono što je vezano za biznis, brendiranje i reklamiranje klubova mora da se iskoristi radi dalje popularizacije kluba, a naš marketing i PR služba to rade dugi niz godina. Izuzetno je teško, ali nama je primarno da sve što se plasira ima cilj da pruži nešto kvalitetno uživaocima sadržaja, sportski klubovi moraju da predstavljaju model kako nešto treba raditi, da pravilno usmeravaju mlade, a ne da se priklanjaju trendovima po svaku cenu i zaborave na osnovni motiv svog delovanja, a to je predstavljanje pravih vrednosti.

• Kako se sve popularniji eSports uklapa sa tradicionalnim sportovima, poput fudbala i košarke, u Srbiji? 

Imali smo nekoliko akcija sa našom sekcijom eSporta, koja je deo Sportskog društva Crvena zvezda već nekoliko godina, organizovali smo duele sa Bajernom, iz Minhena, kao uvertiru u košarkaške utakmice u Evroligi prošle sezone. Košarka i fudbal nisu vodeći sportovi kod takmičara. Svesni smo mogućnosti koje eSports poseduje, pratimo, podržavamo i mislimo da uz usku povezanost sa fudbalom, košarkom i ostalim sportovima može da nadogradi ceo sportski ekosistem, kao mešavinu više aktivnosti koje će privući mlađu populaciju da prati i razume sport i iz jednog i iz drugog ugla.

• Koje su još uvek najveće prepreke za razvoj sportskog biznisa u Srbiji?  

Prvi problem je veličina tržišta i kontekst u koji se ono stavlja, bez ostalih faktora koji su veoma značajni, pogotovo kada se uzme u obzir doprinos našeg tržišta na više načina, ako pogledamo košarku kao primer. Konkretno, klub čiji sam predsednik bori se sa klubovima koji dolaze sa tržišta koja su mnogo veća, čiji je brend globalno popularan, poput Reala, iz Madrida, Barselone, Bajerna, koji mogu da generišu mnogo veće prihode. Mislim da moramo malo bolje da prilagodimo neke regulative, da olakšamo neke stvari sportskim klubovima na prvom mestu kako bi postali u potpunosti samoodrživi finansijski sistemi.

Izvor: BIZLife/Borislav Despotović

Foto: KK Crvena Zvezda