Bogdan Radenković, menadžer digitalnog marketinga za Xiaomi Balkan, veruje u pomeranje vlastitih granica kao mantru koja vodi do razvitka pojedinca u poslovnom okruženju.

Šta mislite da vas je izdvojilo u odnosu na vašu generaciju? Šta je prevagnulo da budete poslovno istaknuti pre svoje 30. godine?

‒ Kada govorimo o poslovnom uspehu i istaknutosti pojedinca u poslovnom svetu, smatram da je najbitnija želja za radom i ambicija koju taj pojedinac ima. To ne bih usko povezivao sa godinama ili nekom generacijom, jer svako ko je imao dovoljno volje i želje da se karijerno razvija – imao je istu priliku. Godine nisu najbitniji činilac, već trud koji pojedinac ulaže u svom poslovnom okruženju. Nijedan put nije lak, ali je zbog toga u poslu, kao i u životu, strpljenje ključni faktor. Odlučnost, želja za učenjem, želja za radom i proaktivnost omogućili su mi da dođem do trenutne pozicije u segmentu posla kojim se bavim.

Kažu da se sreća zaslužuje. Kako ste je vi zaslužili?

‒ Sreću je teško zaslužiti, ali istinska želja za radom i doprinosom u poslu koji radite uvek će se vrednovati i nagrađivati. Tokom karijere sam imao tu sreću da radim sa izvrsnim profesionalcima koji su mi bili mentori, a isto tako i nadređeni, gde mi je pružena prilika da od njih upijam znanje i razvijam se u svojoj profesiji. Neizmerno sam zahvalan na tome što su nesebično delili svoje iskustvo sa mnom, jer bi bez toga napredak zasigurno bio sporiji. To je najveća sreća koja mi se desila, a drago mi je što i danas iznad sebe imam nekog od koga učim. Uvek je lakše kada neko želi da radi sa vama i pomogne vam da se razvijete kao profesionalac. Mentorstvo je nešto što je u mom slučaju bilo krucijalno, a tokom karijere sam imao izvrsne mentore. Nemam odgovor na to kako sam ih zaslužio, ali ako je u pitanju faktor sreće, onda me je ona pratila na tom putu, a zahvalan sam na tome što me prati i dalje.

Koji je vaš savet za mlade kolege – kojim putem da se probiju?

‒ Moj savet za sve mlade kolege jeste da prvobitno odluče čime žele da se bave i šta je njihov poziv. Tek tada će moći da se probiju u sferi poslovanja koja ih zanima. Mnogi na početku možda to i ne znaju, ali nikada nije kasno da se neko odluči koji je to „posao iz snova”. Ta spoznaja može biti stresna i složena, ali je mene, uprkos preprekama, oblikovala kao osobu. I dan-danas koračam tim putem, stepenik po stepenik, ali ne sa ciljem da se popnem do vrha, već sa ciljem da se razvijam i budem što bolja verzija sebe. Smatram da niko ne treba sebe da ograničava bilo kakvim ciljem, jer ako ih ostvarimo, koja je naša krajnja svrha? Put do cilja je, u stvari, plan koji odgovara na pitanje šta želimo da ostvarimo u datom trenutku. On može biti kratkoročan, može biti dugoročan, ali je vrlo bitno da uvek postoji.

Poslovno okruženje se menja, svaka industrija se menja i razvija, pa tako i svaki pojedinac konstantno ima mnoštvo mogućnosti da se lično razvije i prosperira. Krajnji savet je da nikada ne prestanu da sanjaju, jer snovi nam daju želju da ih ostvarimo.

Najbitnije je da na putu razvoja karijere učimo da cenimo svakog kolegu, svaku lekciju i svaku priliku koja nam se pruža.

Bitno je da se uvek pitamo da li smo bolja verzija sebe u odnosu na nas odranije, a to je, u stvari, taj ljudski faktor koji se na kraju dana i najviše ceni.

Korporacija ili privatno preduzetništvo?

‒ Smatram da i korporacija i privatno preduzetništvo nose sa sobom mnoge prednosti, a ako neko želi da bude uspešan u svom privatnom poslu, korporativni svet je škola kroz koju treba da prođe. Trenutno se nalazim u situaciji gde i pored svoje korporativne karijere, koju i dalje gradim, u isto vreme stvaram i svoj modni brend. Modna industrija je nešto o čemu sam oduvek maštao. Samim tim, tek kada sam shvatio da je pravi trenutak, odlučio sam da započnem i tu uzbudljivu avanturu.

Za privatno preduzetništvo je potrebno imati strast prema tome što želite da razvijate. Meni je korporacija donela dovoljno znanja i iskustva da se lakše i bolje snađem u vodama preduzetništva. Moja sreća je što radim u korporaciji koja je vezana za tehnologiju, a svesni smo toga da je tehnologija neophodan resurs koji se može spojiti sa svakom drugom granom poslovanja. Korporacija i privatno preduzetništvo mogu biti savršen spoj, sve dok korporativna kultura to dozvoljava. Ja biram oba, a ohrabrujem sve da se u tome i oprobaju ako imaju mogućnosti. Smatram da nikada nije kasno ostvariti svoj san, a takođe ne treba kriviti sebe što u ostvarenje tog sna nismo krenuli ranije. Pravi trenutak je kada vi to osetite, a ovo je savet i za rad u korporaciji i za razvijanje privatnog biznisa.

Verujete li u to da mladi mogu da promene ustaljenu poslovnu kulturu?

‒ Samim dolaskom mlađe osobe u korporaciju dolazi i nova energija, koja postaje deo te poslovne kulture. Mlada osoba treba da prihvati poslovno okruženje u kome se nalazi, ali ne treba da izgubi svoju autentičnost, kojom oplemenjuje novu sredinu. Kao što sam rekao ranije, u dosadašnjoj karijeri sam imao prilike da učim od izvrsnih stručnjaka na polju marketinga i biznisa, ali sam, takođe, imao i priliku da u kompanijama čiji sam bio deo ostavim lični pečat i na taj način, kroz svoje ideje i kreativnost, doprinesem kompaniji.

Za mlade ljude je svaka korporacija odlično okruženje, jer se kreće od samog početka i svako od nas je imao bezgranično mnogo mogućnosti dokle želi da se razvija. Taj put može biti vremenski dugačak, ali isto tako i kratak, sve dok imamo u vidu koje su naše granice i da li ih želimo prevazići. Uvek je bolje promeniti okruženje ako vidite da tom istom okruženju lično ne možete više da doprinesete. I u poslu i u životu najbitnije je pomerati lične granice i izaći iz zone komfora. Tek tada će se neko razviti i kao čovek i kao profesionalac.

Šta vas je konkretno opredelilo za to da se profesionalno razvijate u našoj zemlji, a ne u inostranstvu?

‒ Tokom fakulteta sam imao prilike da steknem određeno iskustvo u inostranstvu kroz razna takmičenja u poslovnim studijama slučaja koji su bili zadati od strane različitih inostranih kompanija. Nakon toga, imao sam odličnu priliku da svoje prvo poslovno iskustvo steknem u internacionalnoj kompaniji koja posluje u Srbiji čiji je princip rada bio odličan za moje dalje poslovno usavršavanje. Tada sam i odlučio da ostanem u zemlji i da svoje iskustvo koje sam stekao tokom studija implementiram u radu na domaćem terenu koji dobro poznajem. Srbija može biti odlična zemlja za život i razvoj karijere, što se u mom slučaju i pokazalo. Trenutno u kompaniji Xiaomi imam prilike da usko sarađujem sa celom CEE regijom, kao i sa kolegama iz centrale, koji su u Kini. Iako radim u Srbiji, rad za globalnu kompaniju mi daje široku paletu mogućnosti za sticanje novih veština, ali i za razmenu znanja i interakciju sa kolegama na globalnom nivou.

Kada govorimo o poslu, kako vidite sebe za deset godina?

‒ Suštinsko pitanje je šta određenog pojedinca najviše motiviše. Mnogi maštaju o tome da za deset godina budu na vodećim pozicijama u određenim kompanijama, ali meni to nije motivacija. Za deset godina bih želeo da postanem lider, ali lider koji uz sebe ima tim ljudi kojima nesebično prenosi sve svoje iskustvo, koje na mene neko prenosi danas. Voleo bih da tada sa svojim timom zajedničkim snagama dođem do poslovnog uspeha. Narednih deset godina mi mogu pomoći da steknem potrebne veštine koje ću kasnije rado da primenjujem. Biti lider ne znači biti na poziciji, biti lider znači voditi ljude i usmeriti ih na pravi put. To je ono što želim sebi, a do tada ću uložiti dosta truda da to i ostvarim, bilo da je u pitanju korporacija ili privatni biznis koji razvijam. Takođe, nadam se da neću izgubiti hrabrost i upornost koje imam danas, jer su mi do sada baš te dve stvari najviše pomogle da dođem do uspeha.