Najbogatiji imaju DUPLO više novca nego ostatak sveta, a svaki 10. čovek gladuje

Najbogatiji ljudi, koji čine jedan odsto stanovništva, imaju skoro duplo više bogatstva nego ostatak sveta zajedno u poslednje dve godine. Dok oni poseduju milijarde dolara, više od 820 miliona ljudi gladuje.

Bogatstvo milijardera povećava se za 2,7 milijardi dolara dnevno, dok najmanje 1,7 milijardi zaposlenih sada živi u zemljama u kojima inflacija nadmašuje plate.

Porez do pet odsto na svetske multimilionere i milijardere mogao bi da prikupi 1,7 biliona dolara godišnje, dovoljno da 2 milijarde ljudi izvuče iz siromaštva.

Najmanje 1,7 milijardi radnika sada živi u zemljama u kojima inflacija nadmašuje plate, a više od 820 miliona ljudi, otprilike jedan od deset ljudi na Zemlji, gladuje.

Žene i devojke čine skoro 60 procenata gladne svetske populacije. Svetska banka kaže da verovatno vidimo najveći porast globalne nejednakosti i siromaštva od Drugog svetskog rata. Zemlje su pred bankrotom, a najsiromašnije države sada troše četiri puta više na vraćanje dugova bogatim poveriocima nego na zdravstvo.

Tri četvrtine svetskih vlada planira smanjenje potrošnje javnog sektora, uključujući zdravstvenu zaštitu i obrazovanje, za 7,8 biliona dolara u narednih pet godina, koje je rezultat štednje.

Novac, bogati (Unsplash)

Bogati opstaju

Jedan odsto najbogatijih prigrabio je skoro dve trećine svog novog bogatstva u vrednosti od 42 biliona dolara stvorenih od 2020. godine, što je skoro duplo više para u odnosu na novac 99 odsto svetske populacije, otkriveno je u novom izveštaju Oxfama. Tokom protekle decenije, jedan procenat najbogatijih je zauzeo oko polovine novog bogatstva.

„Opstanak najbogatijih“, objavljen je na dan otvaranja Svetskog ekonomskog foruma u ​​Davosu.

Elita se okuplja u švajcarskom skijalištu dok su ekstremno bogatstvo i ekstremno siromaštvo istovremeno porasli, prvi put u 25 godina.

„Dok se obični ljudi svakodnevno žrtvuju zbog osnovnih stvari poput hrane, super-bogati su nadmašili i svoje najluđe snove. Za samo dve godine, ova decenija će biti najbolja do sada za milijardere — bum iz 20-ih za najbogatije na svetu“, rekla je Gabriela Bucher, izvršna direktorka Oxfam International-a.

Bogati ljudi (Pexels)

Bogati i porez

Oporezivanje super-bogatih i velikih korporacija je izlaz iz današnjih kriza koje se preklapaju. Vreme je da srušimo mit o tome da smanjenje poreza za najbogatije rezultira time da njihovo bogatstvo nekako „curi“ na sve ostale. 40 godina smanjenja poreza za super-bogate pokazalo je da plima koja raste ne podiže sve brodove — samo superjahte“, dodala je.

Milijarderi su doživeli izuzetan porast svog bogatstva. Tokom godina pandemije i krize troškova života od 2020. godine, 26 biliona dolara (63 odsto) novog bogatstva zauzeo je 1 odsto najbogatijih, dok je 16 biliona dolara (37 odsto) otišlo u ostatak sveta zajedno. Bogatstvo milijardera poraslo je za 2,7 milijardi dolara dnevno. To dolazi uz deceniju istorijskih dobitaka – broj i bogatstvo milijardera koji su se udvostručili u poslednjih deset godina.

Novac, bogati (Pixabay)

Udvostručivanje profita

Bogatstvo milijardera poraslo je 2022. sa brzim rastom profita od hrane i energije. Izveštaj pokazuje da je 95 prehrambenih i energetskih korporacija više nego udvostručilo svoj profit u 2022.

Ostvarili su 306 milijardi dolara neočekivanog profita i isplatili 257 milijardi dolara (84 odsto) od toga bogatim akcionarima. Dinastija Volton, koja poseduje polovinu Volmarta, dobila je 8,5 milijardi dolara tokom prošle godine. Indijski milijarder Gautam Adani, vlasnik velikih energetskih korporacija, video je da je ovo bogatstvo poraslo za 42 milijarde dolara (46 odsto) samo u 2022. Višak korporativnih profita je pokrenuo najmanje polovinu inflacije u Australiji, SAD i Velikoj Britaniji.

Oxfam poziva na sistemsko i sveobuhvatno povećanje oporezivanja super-bogatih. Decenije smanjenja poreza za najbogatije i korporacije podstakle su nejednakost, a najsiromašniji ljudi u mnogim zemljama plaćaju veće poreske stope od milijardera.

Ilon Mask, jedan od najbogatijih ljudi na svetu, platio je „pravu poresku stopu“ od oko 3 procenta između 2014. i 2018. Aber Kristin, prodavac brašna u Ugandi, zarađuje 80 dolara mesečno i plaća poresku stopu od 40 procenata.

Ilon Mask, bogati (Beta/AP)

Prihodi bogatih su nezarađeni

Širom sveta, samo četiri centa na svaki porezni dolar sada dolazi od poreza na bogatstvo. Polovina svetskih milijardera živi u zemljama u kojima nema poreza na nasledstvo za direktne potomke. Oni će svojim naslednicima preneti kovčeg sa blagom bez poreza od 5 biliona dolara, više od BDP-a Afrike, koji će pokretati buduću generaciju aristokratskih elita. Prihodi bogatih ljudi su uglavnom nezarađeni, potiču iz prinosa na njihovu imovinu, ali se u proseku oporezuju sa 18 procenata, nešto više od polovine od prosečne najviše poreske stope na plate i dnevnice.

Izveštaj pokazuje da su porezi na najbogatije nekada bili mnogo veći. Tokom poslednjih 40 godina, vlade širom Afrike, Azije, Evrope i Amerike smanjile su stope poreza na dohodak najbogatijima. Istovremeno, oni su povećali poreze na robu i usluge, koji nesrazmerno padaju na najsiromašnije ljude i pogoršavaju rodnu nejednakost. U godinama nakon Drugog svetskog rata, najveća stopa federalnog poreza na dohodak SAD je ostala iznad 90 procenata i iznosila je u proseku 81 procenat između 1944. i 1981. Slični nivoi poreza u drugim bogatim zemljama postojali su tokom nekih od najuspešnijih godina njihovog ekonomskog razvoja i igrali su ključnu ulogu u širenju pristupa javnim uslugama kao što su obrazovanje i zdravstvena zaštita.

Bogati (Pixabay)

Izvlačenje ljudi iz siromaštva

„Oporezivanje super-bogatih je strateški preduslov za smanjenje nejednakosti i oživljavanje demokratije. Ovo treba da uradimo zbog inovacije. Za jače javne službe. Za srećnija i zdravija društva. I da se izborimo sa klimatskom krizom, ulaganjem u rešenja koja se suprotstavljaju ludim emisijama najbogatijih“, rekao je Bucher.

Prema novoj analizi Saveza za borbu protiv nejednakosti, Instituta za političke studije, Oksfama i patriotskih milionera, godišnji porez na bogatstvo do 5 odsto na svetske multimilionere i milijardere mogao bi da prikupi 1,7 biliona dolara godišnje, što je dovoljno da izvuče 2 milijarde ljudi iz siromaštva, u potpunosti finansira nedostatke u okviru postojećih humanitarnih poziva, isporuče desetogodišnji plan za okončanje gladi, podrže siromašnije zemlje koje su razorene klimatskim uticajima i pruže univerzalnu zdravstvenu i socijalnu zaštitu za sve koji žive u siromašnim krajevima.

Izvor: BIZLife

Foto: Pixabay, Beta/AP, Unsplash