Jedina dugoročna preporuka je da kompanije sprovode compliance programe, odnosno da angažuju kancelariju koja će izvršiti celokupnu analizu usklađenosti poslovanja sa propisima o zaštiti konkurencije, kao i da se održe obuke zaposlenih. Često ovakva analiza može da otvori nove uglove, a na taj način i pruži priliku i za rast i razvoj biznisa, priča za BIZLife magazin Miluša Okiljević, Counsel, Gecić Law.
- Velike kompanije imaju dobro razvijen sistem legal complianca. Kako stoje stvari sa malim i srednjim preduzećima u Srbiji? Da li oni znaju da li im je potreban compliance program?
Mala i srednja preduzeća koja nisu imala iskustva sa Komisijom za zaštitu konkurencije uglavnom nemaju svest da im je potreban program usklađenosti poslovanja sa propisima i procedurama. Takozvani compliance programi – još jedna od stranih reči koja se odomaćila u našem korporativnom svetu – zapravo predstavljaju skup internih politika i procedura da bi poslovanje kompanije bilo u skladu sa zakonima, pravilima i propisima.
Štaviše, čak i velike kompanije vrlo često shvate da im je potreban compliance program tek kad se nađu u postupku pred Komisijom.
Uglavnom su izuzetak velike strane kompanije koje imaju globalne timove koji se bave zaštitom konkurencije, a koji uvode obaveze sprovođenja compliance programa i na lokalnom nivou.
- Kolika je i kakva uloga advokatskih kancelarija u savetovanju domaćih kompanija o ovoj grani prava? Ko vam se najčešće obraća za pomoć i u vezi sa kojom oblašću?
Najbolje je kad je uloga preventivna, tj. kad se u kompaniji sprovode compliance programi, obuke, treninzi zaposlenih itd. To je za kompaniju inicijalno veće ulaganje, ali je i smanjenje rizika od potencijalno mnogo većih problema. Međutim, u praksi je mnogo češća uloga advokata kad problem nastane, odnosno kad Komisija krene da ispituje poslovanje te kompanije ili pokrene postupak.
Dodatno, ono što je standardni posao i što je najzastupljenije u praksi jesu prijave koncentracija, budući da su kompanije dobro upoznate sa slučajevima kad je prijava Komisiji obavezna. Pored prijava, koje su redovan posao, fokus u našoj kancelariji je na kompleksnijim pravnim pitanjima, poput zastupanja klijenata u postupcima ispitivanja zloupotrebe dominantnog položaja, kartela i slično – kako u Srbiji, tako i u celom regionu. Ponosna sam što sam u Gecic Law radila na preko deset ovakvih slučajeva, kako pred svim regionalnim organima za zaštitu konkurencije, tako i pred Evropskom komisijom.
- Jedna od tema koja se u domaćim medijima često čuje u poslednje vreme jeste zloupotreba dominantnog položaja. Da li možete da nam pojasnite šta se sve smatra zloupotrebom dominantnog položaja na tržištu?
Dominantan položaj ima ona kompanija koja zbog svoje tržišne snage može da posluje na tržištu u značajnoj meri nezavisno u odnosu na stvarne ili potencijalne konkurente, kupce, dobavljače ili potrošače. Samim tim što je neka kompanija dominantna – ne znači da odmah postoji problem. Naime, problem je ako ga kompanija zloupotrebljava tako što, na primer, nameće nepravične cene ili nepravične uslove poslovanja, ograničava proizvodnju, tržište ili tehnički razvoj, primenjuje nejednake uslove poslovanja sa različitim kompanijama, pa pojedine kompanije dovodi u nepovoljniji položaj u odnosu na konkurente.
- Komisija za zaštitu konkurencije odnedavno sprovodi poseban uviđaj koji predstavlja nenajavljenu posetu privrednim subjektima u Srbiji od strane službenih lica Komisije (dawn raid). Koje su faze uviđaja, koja su prava i obaveze kompanije tokom uviđaja i koje su vaše preporuke za kompanije u tom slučaju?
Nenajavljeni uviđaji nisu novost u praksi Komisije – ona ih sprovodi još od usvajanja Zakona o zaštiti konkurencije, 2009. godine, i samo u toku prošle godine je sprovela 18 uviđaja, koji su izuzetno efikasno sredstvo prikupljanja podataka i dokaza. Uviđaj sprovodi službeno lice Komisije, na osnovu zaključka Komisije u slučaju da se osnovano sumnja da postoji opasnost uklanjanja ili izmene dokaza koji se nalaze kod stranke ili trećeg lica. Ukoliko se neko neopravdano usprotivi sprovođenju uviđaja, može se sprovesti prisilan ulazak uz pomoć policije. Uviđaju prisustvuju lica koja su u prostorijama, direktor – sâm ili sa punomoćnikom, pri čemu moraju biti prisutna dva svedoka.
Prilikom sprovođenja uviđaja, Komisija može da prikupi dokaze koji uopšte nisu u vezi sa predmetom konkretne istrage, ali koji mogu predstavljati osnov za pokretanje drugog, nezavisnog postupka. Naša preporuka je uvek da i advokat bude odmah obavešten i da prisustvuje samom uviđaju. Ali suštinska i jedina dugoročna preporuka jeste da kompanije sprovode compliance programe, odnosno da angažuju kancelariju poput naše koja će izvršiti celokupnu analizu usklađenosti poslovanja sa propisima o zaštiti konkurencije, kao i da se održe obuke zaposlenih kako da postupaju u slučaju nenajavljenog uviđaja. Radili smo na više ovakvih analiza i mogu vam reći da je to jako uzbudljiv proces i da omogućava svakoj kompaniji da uđe u novu fazu razvoja i poslovanja nakon što je analiza gotova. Često ovakva analiza može da otvori nove uglove, a na taj način pruži priliku i za rast i razvoj biznisa.
- Da li, po vašem mišljenju, pravo konkurencije ima budućnost?
Svakako, za više od šest godina iskustva u oblasti zaštite konkurencije, mogu sa sigurnošću da kažem da pravo konkurencije ne samo da ima budućnost već će i značaj ove grane prava biti sve veći u postupku pridruživanja EU.
Naime, u ovoj grani prava Srbija već uveliko primenjuje praksu Evropske komisije i sudova EU kako bi obezbedila iste uslove za sve učesnike na tržištu (tzv. level playing field). Konačno, ne samo da će ogroman značaj imati zaštita konkurencije već će imati i kontrola državne pomoći, pošto se ove dve grane u velikoj meri preklapaju.
Izvor: BIZlife magazin
