Periša Puletić, Legal Manager, Mobi banka

• Na koji način vaša kompanija edukuje zaposlene o ovoj temi i kako, zapravo, sprečavate da jedan pogrešan potez jednog zaposlenog dovede kompaniju u postupak koji može rezultovati merom zaštite konkurencije? 

Mobi banka, kao deo međunarodne PPF grupe, ima sistemski uređeno ovo pitanje. Edukacija zaposlenih je samo jedan od koraka u procesu implementacije i provere usklađenosti poslovanja sa konkretnim propisom koji dolazi na kraju tog procesa. Ova faza se sprovodi kroz redovne obuke. Obuke se sprovode u okviru internih radionica i eksternih radionica renomiranih advokatskih kancelarija. Drugi tip obuka predstavljaju onlajn obuke i treninzi, koji se obično sprovode na nivou cele grupe i koji, pored edukativnog dela, sadrže i proveru znanja iz ove oblasti. 

Pored same edukacije, ključan preduslov je kontinuirano praćenje izmena i dopuna propisa iz konkretne oblasti. Glavnu ulogu u sprovođenju ove faze vrše pravna služba i služba usklađenosti poslovanja. U ovoj fazi naročita pažnja se posvećuje prikupljanju i analizi primera iz prakse, stručnih komentara, tumačenja i relevantnih smernica u pravilima o konkurenciji Evropske unije. Poznavanje EU propisa i prakse posebno je važno u postupku samoocenjivanja, koji je neophodan za izvođenje pravilnog zaključka o tome da li određeni restriktivni sporazum uživa pogodnosti izuzeća po kategoriji sporazuma ili je neophodno podneti zahtev za pojedinačno izuzeće takvog sporazuma od zabrane. Da podsetim, restriktivni sporazumi su sporazumi između učesnika na tržištu koji kao cilj ili posledicu imaju značajno ograničavanje, narušavanje ili sprečavanje konkurencije na teritoriji Republike Srbije.

• Koliko se u Srbiji regulativa razlikuje od onoga što je realno stanje stvari?

Zakon o zaštiti konkurencije je od izuzetne važnosti za pravilno funkcionisanje domaće tržišne ekonomije, privlačenje daljih ulaganja i planirano pridruživanje EU. Kvalitetna regulacija tržišta, čiji je neizostavan deo i pravo konkurencije, neophodna je za stvaranje poželjne poslovne klime i jasnog i predvidivog pravnog okvira.

Zakon o zaštiti konkurencije je relativno dobro uspeo da uskladi osnovna pitanja prava konkurencije.

Dodatno, učesnici na tržištu koji su u postupku samoprocene pribegavaju i smernicama i pravilima konkurencije iz EU. Ovaj koncept se u praksi pokazao kao ispravan, uzimajući u obzir da su osnovna pravila o konkurenciji u Srbiji preuzeta iz prava EU, a Srbija je, prema Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, preuzela tu obavezu.

• Da li na kompaniju više utiču reputacione ili finansijske posledice?

Efekat se najadekvatnije može predstaviti kroz poređenje sa santom leda koja pluta a čiji manji deo viri na površini. Zapravo, ovaj manji deo može da se predstavi kao novčana kazna koja potencijalno preti učesniku na tržištu koji se ne pridržava pravila korektne konkurencije, jer je novčana kazna prva asocijacija na posledicu ovakvog ponašanja. Međutim, u onom delu sante leda koji nije vidljiv sa površine, a koji je obimniji – sadržani su brojni drugi rizici i posledice do kojih potencijalno može doći. Pored višemilionskih kazni kojima kompanija može biti izložena, postoje ogromni troškovi koje generiše sâm postupak pred Komisijom za zaštitu konkurencije i u slučaju da ne dođe do kazne. Kada se postupak okonča, oštećeni mogu da tuže kompanije do iznosa potpunog obeštećenja. Pored toga, od 2016. godine, u Srbiji je kriminalizovan kartel, tako je zaprećena i kazna zatvorom za takvog učesnika na tržištu. Medijski natpisi mogu da naškode reputaciji kompanije, ali taj rizik može da dovede i do pada vrednosti kapitala i sl.

• Blokčejn tehnologija je uveliko prisutna. Ima li ona uticaj na pravo konkurencije?

Digitalna imovina može dobiti i svoju finansijsku transformaciju. Kod stručne javnosti naročitu pažnju privlači to što ovaj model poslovanja doskoro nije imao svoj regulatorni okvir. Radi otklanjanja pravne nesigurnosti, donet je Zakon o digitalnoj imovini, dok je Narodna banka Srbije donela niz podzakonskih propisa koji uređuju pitanje digitalne imovine u najširem smislu. Zakon uvodi primarno izdavanje digitalne imovine, omogućava njeno korišćenje u pravnom prometu, te uvodi i sekundarno tržište, tj. trgovanje digitalnom imovinom. Zakon uvodi svojevrsno finansijsko tržište digitalne imovine, a posledično uvodi i pravila i principe prava konkurencije.

• Koji bi bili primeri dobre prakse iz bankarskog sektora u vezi sa ovom temom?

Kao dobar primer iz prakse i rezultat adekvatne samoprocene naveo bih Mobi banku, koja je, radi opreza u svom poslovanju, samoinicijativno podnosila zahtev za pojedinačno izuzeće od zabrane restriktivnih sporazuma, o čemu se više informacija može pronaći na sajtu Komisije za zaštitu konkurencije. Ono što je važno da naglasim i u ovom delu jeste da je potrebno da svako od učesnika na tržištu ima adekvatno postavljen sistem implementacije propisa i provere usklađenosti poslovanja sa konkretnim propisom. Plod funkcionalnosti ovog sistema jeste adekvatna samoprocena i preduzimanje radnji i neophodnih koraka kada je reč o primeni pravila iz prava konkurencije. 

Izvor: BIZLife magazin