Korporativna društvena odgovornost preduzeća (CSR) u današnje vreme je pokazatelj toga koliko dobro brend komunicira sa zainteresovanim stranama i zajednicama, kako na lokalnom tako i na globalnom nivou. Društveno odgovorno poslovanje nije samo ispravna stvar, već sve više ima i poslovnog smisla, kao način da se produbi veza sa modernim potrošačima. Zbog toga je upravo CSR – strategije, metrike, uključenost menadžmenta, projekti i odgovor javnosti – bio tema oktobarskog „BIZ kolegijuma“. Tim povodom jedna od učesnica bila je i Suzana Đorđević, direktor Hemofarm fondacije.

 Mi u Hemofarm fondaciji temi zdravlja posvećeni smo od samog osnivanja sprovodeći misiju „Brinemo o zdravlju ljudi kao pouzdan partner”. Tako je i za vreme krize izazvane koronavirusom sva naša pažnja usmerena najpre ka podršci zaposlenima, zdravstvenim institucijama i radnicima, kao i široj javnosti, kroz različite vidove donacija i programe psihosocijalne podrške

Hemofarm fondacija postoji gotovo tri decenije, što govori o tome da ste bili svesni značaja društvene odgovornosti kompanija i pre nego što je CSR zaživeo kao trend?

Upravo tako. Za nas je, jednostavno rečeno, nezamislivo biti društveno neodgovoran. Već 28 godina pokrećemo teme koje su važne za društvo – one nisu uvek prijatne, ali su značajne i na dobrobit svih nas. Od podizanja svesti javnosti o važnosti doniranja i transplantacije organa do skretanja pažnje javnosti na značaj očuvanja mentalnog zdravlja. Obe teme predstavljaju „tabu” u našem društvu, pitanje su naše svesti i savesti, pokazatelj da vodimo računa o svom zdravlju i zdravlju drugih. Važno je da kažem da ovi projekti ne bi bili tako uspešni da cela kompanija ne stoji iza njih – od projektnog nivoa do nivoa izvršenja.

Zaposleni Hemofarma i Fondacije su srce svake kampanje koju smo radili, od osnivanja do danas.

Na osnovu čega vi kreirate vašu CSR strategiju? Čini se da je to mnogo jednostavniji posao u zemljama gde je to nadogradnja na postojeći sistem nego kod nas, gde svest ljudi o određenim problemima tek treba da se izgradi i gde je, nažalost, velika „konkurencija” kojoj se oblasti ili kom projektu posvetiti.

Iako je društveno odgovorno poslovanje nastalo krajem prošlog veka kao potreba korporativnog sveta da „otkupi svoju savest” zbog negativnog uticaja tadašnje poslovne prakse na ljude i zajednicu, desilo se ono što se obično dešava kad se „zarazite” dobrim – teško je da prekinete taj niz. Mi smo srećni kada vidimo da se ova „zaraza” širi i da je sve više kompanija koje u okrilje svog poslovanja uvode društvenu odgovornost i održivi razvoj, jer na taj način pokazuju odgovorno, humano i solidarno lice biznisa. Na konkurenciju, zaista, gledamo blagonaklono, svesni velikih potreba društva i činjenice da je pomoć potrebna u različitim aspektima života.

Koliko su se uloga i značaj, pa i prioriteti CSR-a promenili u poslednje dve godine?

Najveća kriza javnog zdravlja – pandemija kovida 19 – promenila je način života kakav smo poznavali, ali i način poslovanja, i u prvi plan istakla temu očuvanja zdravlja i dobrobiti ljudi, oko koje se ujedinio ceo svet. Društveno odgovornim ponašanjem donekle smo umanjili posledice pandemije, ali ostala su i dalje otvorena pitanja od klimatske krize do rastuće socijalne nepravde i nejednakosti, koje je kriza samo produbila. Dok ovo pišem, u Beču je u toku konferencija „Od krize do prilike: Kako filantropija može ubrzati održive promene?”, na kojoj učestvuju predstavnici različitih asocijacija, korporativnih fondacija, nevladinih organizacija pokušavajući da pronađu odgovor na ovo goruće pitanje. Mi u Hemofarm fondaciji temi zdravlja posvećeni smo od samog osnivanja, sprovodeći misiju Brinemo o zdravlju ljudi kao pouzdan partner. Tako je i za vreme krize izazvane koronavirusom sva naša pažnja usmerena najpre ka podršci zaposlenima, zdravstvenim institucijama i radnicima, kao i široj javnosti, kroz različite vidove donacija i programe psihosocijalne podrške.

Kao što društveno odgovorno poslovanje može doneti lojalnost klijenata, tako može uticati i na odnos vaših zaposlenih prema vašoj kompaniji. Iskustva iz sveta pokazuju da snažna CSR politika može kultivisati pozitivniju kulturu na poslu, zadržava zaposlene u kompaniji i privlači nove vrhunske talente. Da li je takav slučaj i u vašoj kompaniji?

Apsolutno! Za nas korporativna društvena odgovornost znači da ste, pre svega, odgovorni prema svojim zaposlenima, da gradite poslovno okruženje koje poštuje njihova prava i daje im šansu da se razvijaju. U vreme prvog talasa kovida 19 naš fokus su upravo bili zaposleni i njihova dobrobit. Ustanovili smo krizni štab unutar kompanije, uveli nove procedure, podigli zaštitu na najviši nivo, obezbedili uslove za bezbedan rad zaposlenih i pokrenuli program psihosocijalne podrške Zajedno možemo sve. Druga faza naših aktivnosti bila je usmerena ka stručnoj javnosti, i to kroz podršku zdravstvenim institucijama i zdravstvenom osoblju u borbi protiv koronavirusa. Paralelno sa tim, prateći preporuke Svetske zdravstvene organizacije i Ministarstva zdravlja Republike Srbije, svakodnevno smo na društvenim mrežama edukovali širu javnost o merama zaštite zdravlja protiv virusa, a putem tribina „Na kafi sa psihologom” i blogova ukazivali na važnost očuvanja mentalnog zdravlja.

Uticaj CSR-a na potrošače i na sliku koju kompanija ima u javnosti izuzetno je snažan. Da li ste istraživali odnos potrošača prema kompaniji Hemofarm u svetlu svih aktivnosti Fondacije? Na koji način ih promovišete i kako uspevate da ne pređete tanku liniju između informisanja javnosti i samopromocije?

Mi nikada nismo podilazili javnosti. U prilog tome govore kampanje koje smo pokretali, jer se nismo libili da u središte pažnje postavimo nepopularne i bolne teme. Smatramo da je interes društva i naš interes. Uloga Hemofarm fondacije je da promoviše principe i vrednosti u koje verujemo, u prvom redu – integritet, agilnost, preduzimljivost i timski duh, jer su to principi poslovanja na kojima počiva naša kompanija, uz odgovornost, humanost i solidarnost, kao vrednosti koje krase naše zaposlene, a za koje želimo da postanu vrednosti čitavog društva. Verujemo da je te vrednosti i našu posvećenost prepoznala stručna i šira zajednica, od koje smo samo u poslednjih šest i po godina dobili 24 priznanja. Nedavno smo dobili vest da smo, na evropskom nivou, dobili priznanje za „promociju poverenja u biznis”, što govori u prilog tome da smo ovakvim pristupom poslu na dobrom putu.

Hemofarm fondacija puno pažnje posvećuje temi koja je kod nas, donekle, još uvek „tabu” – mentalnom zdravlju, pogotovo u vremenu pandemije. Pokrenuli ste nacionalnu kampanju sa ciljem podizanja svesti javnosti o očuvanju mentalnog zdravlja i stvaranja društvenog pokreta za borbu protiv depresije i stigme koja prati obolele – „Nesalomivi”. Možete li nam reći nešto o ovom projektu i dosadašnjim rezultatima?

Kampanja „Nesalomivi” je pokrenuta u saradnji sa Filozofskim fakultetom Univerziteta u Beogradu, koji je naš dugogodišnji partner, i uz podršku Ministarstva zdravlja Republike Srbije, sa ciljem podizanja svesti javnosti o važnosti očuvanja mentalnog zdravlja, borbe protiv depresije i stigme koja prati obolele. Prema prvim dostupnim istraživanjima koja su sprovedena na početku krize izazvane kovidom 19 – 28,9 odsto stanovništva u Srbiji prijavilo je umerenu do tešku depresiju. Mislimo da je broj onih sa ovim simptomima i veći, ali da mnogi, iz straha od osude društva, kriju to i sami vode borbu u svoja četiri zida – što je pogrešno.

Svesni toga i u najboljoj nameri da pružimo pomoć i podršku osobama koje se bore protiv depresije i stigme koja je prati, formirali smo pokret za borbu protiv ove bolesti „Nesalomivi”

i ustanovili SOS liniju za borbu protiv depresije – 0800 001 002, na kojoj rade stručnjaci četiri specijalne bolnice za psihijatrijske bolesti u Vršcu, Gornjoj Toponici, Kovinu i Novom Kneževcu. Pozivi su besplatni i anonimni, a pomoć i podrška dostupni 24 sata, sedam dana u nedelji. Podrška je, takođe, dostupna i putem imejla [email protected] i veb-sajta www.nesalomivi.rs, gde se mogu pronaći autorski tekstovi stručnjaka o mentalnom zdravlju, ispovesti osoba koje se bore protiv depresije ili su je pobedile, najčešća pitanja i odgovori o depresiji, saveti kako da je pobedite, tribine „Na kafi sa psihologom”, kao i adresar ustanova mentalnog zdravlja u Srbiji.

Do danas se pokretu za borbu protiv depresije „Nesalomivi” priključilo više od 700.000 ljudi, što samo govori u prilog neophodnosti ove inicijative. Pomoć i podršku je dobilo više od 5000 ljudi, zahvaljujući SOS liniji i imejlu koji smo ustanovili. Više od pola miliona ljudi videlo je kampanju u 28 domova zdravlja u Srbiji, milion ljudi videlo je kampanju u vozilima Naksis taksija, dok je četiri miliona ljudi upoznato sa kampanjom „Nesalomivi” putem društvenih mreža. Podršku kampanji pružilo je više od 650 kompanija, poslovnih asocijacija, organizacija iz Srbije i inostranstva. Kampanja je inspirisala i brojne druge organizacije da pokreću inicijative u oblasti mentalnog zdravlja, što vidimo kao jedan od važnih doprinosa kampanje „Nesalomivi”. Ta činjenica nas iskreno raduje i daje još više smisla sloganu kampanje: „Kada smo zajedno, ništa nas ne može slomiti!”, koga bismo voleli da se sete svi u trenucima kada se osećaju slabim.

Izvor: BIZLife Magazin