„Biotehnologija ulazi u zlatno doba razvoja“

Labena, kompanija iz Slovenije, pokrenula je prvi korporativni startap akcelerator za inovativna rešenja iz sfera biotehnologije, medicine, farmaceutske i prehrambene industrije i zaštite životne sredine – „Labena Ventures”.

Direktor kompanije Labena Borut Čeh, kodirektor „Labena Venturesa” Nedeljko Milosavljević i direktor razvoja Baštjan Čeh za BIZLife govore o potencijalu ove oblasti i akceleratoru koji će omogućiti idejama da isplivaju na površinu, a startapovima da se povežu sa fondovima.

Program se bavi akceleracijom startapova sa fondovima širom sveta. Šta to tačno podrazumeva i kakve se sve mogućnosti na taj način otvaraju?

Radi se o vremenskom periodu gde startapovi usvajaju intezivno poslovno znanje koje im služi za dalji razvoj. Ono za šta im, inače, treba godinu-dve – kroz naš program dobijaju u roku od tri meseca. Takođe, dobijaju konkretnu podršku kroz mentorstvo. Okupili smo impozantan krug ljudi iz celog sveta. Kroz mentorstvo, pored znanja i konkretizacije samog njihovog projekta, dobijaju i pristupe drugim mrežama. Treći deo programa se završava kroz investicije, gde smo okupili partnere koji imaju sredstva koja će investirati.

Recite nam nešto više o samom „Labena Venturesu”. Kako izgleda čitav proces, od konkurisanja do dobijanja sredstava?

Započinjemo sa fazom aplikacije, koja je u toku, gde startapovi i timovi mogu da se prijavljuju; to može biti i neformalna grupa ljudi koja ima projekat na nivou TRL3. Ova faza se završava odabirom do 40 startapova koji će biti pozvani na „bootcamp” u Ljubljanu, gde sama kompanija Labena snosi troškove njihovog smeštaja. U okviru trodnevnog „bootcampa”, prva dva dana su planirana za intenzivne obuke. Treći dan je vezan za rad sa mentorima, a kasnije i prezentacije gde će startapovi predstaviti svoje projekte ispred preko 1000 ljudi iz industrije. Naredna tri meseca će startapovi detaljnije raditi sa mentorima koje oni odaberu, a njih je trenutno preko 80, a taj broj stalno raste. Nakon tri meseca, planiran je „demo-dan”, koji označava završetak procesa akceleracije. Na taj dan će se tih 10 startapova ili timova predstaviti investitorima.

Zašto ste se odlučili da podržavate startapove baš u oblastima farmacije, biotehnologije i medicine? Da li tu vidite budućnost?

Ove oblasti idu kroz zlatno doba nakon kovida. U ovom periodu je adaptacija tehnologije dosta napredovala, a to je dovelo i do razvoja kompanija koje se ovim bave. Povećana je potražnja za rešenjima iz ove tri oblasti. Cilj nam je da podignemo ideje i inovacije koje već imaju proveren koncept i rade i koje bi u nekom budućem periodu poboljšale kvalitet života. Ideje moraju biti skalabilne na globalnom nivou i moraju imati komercijalniji uspeh, inače investitori u to neće uložiti. Korporativni akcelerator ove vrste koji povezuje regione iz Evrope ne postoji, povezali smo područje od 110 miliona stanovnika.

Želimo da stavimo sve inovacije i ideje koje imaju koncept na mapu centrima kapitala, novca, fondovima, bankama i sigurni smo da će na kraju ovog procesa izaći projekti koji će dobiti finansiranje.

Ima li Srbija potencijala u ovoj oblasti i koje ste sve probleme uočili kod domaćih startapova?

Osvrnuću se na naš region. Države su male i dosta inovacija, ideja i koncepata ostaje u fiokama ili završi u naučnim radovima, one se kasnije ne kanališu u komercijalizaciju i poboljšanje kvaliteta života. Zašto je to tako? Investitorima koji imaju kapital te ideje nisu vidljive, ali i ne postoji adekvatna platforma. Biotek se malo razlikuje o IT-ja, investicije su duže, mnogo je veći rizik da one ne uspeju, te veliki fondovi gledaju države na Zapadu koje već imaju razrađen sistem i pružaju manje rizika. Srbija ima potencijala i želi da se pozicionira među liderima u oblasti biotehnologije, ima veliki broj instituta i stručnjaka u oblasti koju mi targetiramo. Znanje postoji, ali ono nije vidljivo kapitalu.

Na koji način pomoć startapovima u ovoj oblasti može doprineti ukupnom razvoju domaće ekonomije?

Srbija je svesna činjenice da je ovo jedan od segmenata koji će, pored digitalizacije i IT-ja, omogućiti državama da isplivaju na površinu. Kroz jedan „unicorn” ili startap sa potencijalom Srbija bi mogla da dobije puno znanja spolja, a tu se stvara atmosfera za nove startapove. Naše ciljne grane su, u stvari, jake i relevantne industrije, pokretači svetske privrede. Labena Ventures će podići stepen opstanka ovih startapova, a ukoliko podignemo i investicije, automatski imamo pozitivan rezultat na ekonomiju jedne zemlje.

Srbija ima ozbiljne ambicije najavom početka izgradnje kampusa „Bio 4” kada je reč o pružanju povoljnog okruženja za nove inovacije. Da li će ovo doprineti većoj uspešnosti startapova iz Srbije?

To je pravi put kojim Srbija ide. Trebalo bi izdvojiti više sredstava iz budžeta za istraživanje i razvoj nauke. Oblast u koju mi ulažemo narednih 10 godina dosta će rasti. Pored infrastrukture, bitno je i međunarodno povezivanje. Ukoliko „Bio 4” to uspe, onda će Srbija imati svetlu budućnost.

Finansijski fondovi puno kapitala ulažu u IT. Kako je sa biotehnologijom?

Poslednjih godina biotehnologija je doživela ubrzan rast, prvenstveno zbog uspešnog i brzog razvoja vakcine protiv kovida. Takođe, u regionu se razvija dosta bioloških lekova, genetskih terapija. Biotehnologija se širi i na druge oblasti, kao što su razvoj dijagnostike različitih bolesti, poljoprivreda, obnovljivi izvori energije, čišćenje zagađivačâ životne sredine. Interesovanje investitora je veliko, ali tvrde da nemaju dovoljno stručnosti u zemljama koje naš akcelerator pokriva. To je svrha „Labena Venturesa” – da im pomognemo da dođu do najperspektivnijih ideja i inovacija. Naša kompanija će i sama finansijski podržati dve ideje.

Labena postoji već 30 godina. Na koje ste rezultate i uspehe najponosniji?

U Sloveniji, gde smo počeli 1993. godine, dobili smo brojne nagrade, među kojima su one Privredne komore. Takođe, 2019. smo bili izabrani među tri glavne brzorastuće kompanije. Poslujemo u osam zemalja, a najponosniji smo na svoj razvojni centar u Ljubljani, gde razvijamo i testiramo lekove za velike svetske farmaceutske kompanije i druge partnere. Sada smo u fazi pokretanja istraživačkog centra u Zagrebu. Kompanija ima 20 odsto doktora nauka među zaposlenima, a više od 95 odsto od ukupnog broja zaposlenih visoko je obrazovano.

Izvor: BIZLife Magazin

Foto: BIZLife Magazin